PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: TAMARA SIMIĆ DRAŽIĆ
FOTOGARFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
TAMARA SIMIĆ DRAŽIĆ JE ROĐENA 1985. U TRAVNIKU I TOKOM GODINA ISPOLJILA JE KREATIVNOST U RAZNIM OBLICIMA, TRAGAJUĆI ZA SADRŽAJEM KOJI ĆE JE PRIBLIŽITI DRUGIMA, A OSTAVITI DOVOLJNO PROSTORA ZA SLOBODU NJENOG MAŠTOVITOG SENZIBILITETA. DIPLOMIRANI JE EKONOMISTA I MASTER MENADŽER, MAJKA DVOJE DECE. U SVOM LIKOVNOM OBRAZOVANJU, POHAĐALA JE PRESTIŽNU ŠKOLU SLIKANJA ŽELJKA TONŠIĆA, USAVRŠAVALA SE KOD PROFESORA SLIKARSTVA NENADA STANKOVIĆA, A SADA JE ZAVRŠILA DRUGU GODINU AKADEMIJE KLASIČNOG SLIKARSTVA. MARTA 2021. U GALERIJI GRADSKE OPŠTINE VRAČAR IMALA JE SAMOSTALNU IZLOŽBU SLIKA ,,OBOJI SVOJ ŽIVOT VENEROM”, POTOM U DECEMBRU 2023. U KUĆI KRALJA PETRA IZLOŽBU ,,ONA”, A TOKOM MAJA 2024. U KUĆI ÐURE JAKŠIĆA PREDSTAVILA JE CIKLUS ,,SNAGA ŽENE”. NJENE SLIKE IMAJU PRIČU I DUŠU. TREBA IH VIDETI I DOŽIVETI TAMARINU KREATIVNU IMAGINACIJU, JER ONA NASTOJI DA LJUBITELJIMA UMETNOSTI KROZ SLIKE PRENESE SVOJU POZITIVNU ENERGIJU I SREĆU.
TAMARA ŽIVI, KAKO KAŽE, NA TRI ADRESE U DVE DRŽAVE, ALI NAJVIŠE VREMENA PROVODI U BEOGRADU.
KRAJEM AVGUSTA 2024. ODRŽANO JE OTVARANJE IZLOŽBE TAMARINIH SLIKA POD NAZIVOM ,,SUDBINA” U GALERIJI NIKOLA RADOŠEVIĆ.
Kada si shvatila da si ti ipak slikarka, a ne ekonomista?
To sam definitivno shvatila kada sam davno kupljeni štafelaj donela u sobu, stavila platno, pripremila akrilne boje i ušla u svet likovne magije. Nisu mi bile dovoljne grafitne olovke, lakovi, ugalj, bojice, pastelne boje, akvarel, papir, nego mi je trebalo platno. Kada sam mu dodala boju, znala sam da smo srodni i od tada se ne razdvajamo već petu godinu.
Šta slikarstvo donosi u tvoj život?
Sreću i emocije. To su sati slikanja nakon kojih se osećam odlično jer ni ne primetim da su protekli, začarana slikarskom magijom.
Na svojim slikama slaviš ženu i njenu snagu. Odrastala si uz majku i sestru, shvativši neke stvari mnogo pre drugih.
Imam takvu sudbinu da mi je dato da sagledam ženu u raznim životnim situacijama. Othranila me je majka, diplomirani žurnalista, sa tatom koji je voleo da crta grafitnom olovkom i oni su do dvanaeste godine jačali moju samostalnost, čak sam trenirala i košarku. U to vreme se rodila moja sestra i ubrzo nakon toga moje odrastanje se nastavlja uz samohranu majku i sestru sa teškoćama u razvoju. Nisam mogla menjati svet, ali sam mogla uticati na okruženje i birala sam da to budu ljudi koji nisu osuđivali različitosti. Svuda sam vodila sestru i nastojala sam da joj olakšam komplikovan život. To me je ojačalo, pa sam vremenom, pored fakulteta i mastera, uspela da upišem Akademiju i opredelim se za slikarstvo.
Da li postoji samo tvoja boja koju provlačiš kroz sve slike?
Volim plavu, jer je to boja mira, opuštanja. Boja koja daje, a ne uzima.
Formati na kojima najbolje izražavaš sebe?
To su veliki formati 100×100, pa i veći, ali zbog činjenice da sam detaljista i da oslikavam priče, takve slike mi oduzimaju mnogo vremena i odvlače me u svet samoće i boja, što ponekad nije dobro za mene, pa kombinujem i manje formate koji se lakše prodaju.
Slikanje je usamljenički meditativni posao koji slikara na najlepši način spaja sa njim samim. Kako gledaš na stvaranje i rad u kolonijama, gde slikari imaju prilike za druženje i razmenu ideja?
To je bitno za slikare, druže se, pričaju, razmenjuju ideje i odvajaju se od samoće. Kolonije su često u prirodi što je dobro za telo i dušu. Imam ambiciju da jednog dana dedovinu, koja se nalazi između Brčkog i Bijeljine, uredim kao likovnu koloniju i otvorim prostor slikarima.
Čime si se predstavila na izložbi ,,Sudbina”?
Izložila sam 40–50 slika raznih sudbina pojedinaca.
Šta za tebe znači nagrada na konkursu ,,Dani Nikole Tesle” koju si dobila ove godine?
To je najveći uspeh koji sam ostvarila u slikarstvu i potvrda da je neko primetio moj rad. Ponosna sam na nju i često to spominjem i zbog pokojnog ujaka koji se divio ostvarenjima Nikole Tesle i u njegovu čast uzgajao divne bele golubove.
U kom pravcu će se razvijati tvoje slikarstvo?
Isprobavam nove tehnike kako bih uočila koja mi najbolje odgovara. Još uvek je to akril, ulje, fantastika i magija kroz slikarske priče, jer mi daje snagu da se suočavam sa životnim izazovima.
Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv “What is your Superpower?”. Koja je tvoja supermoć koja te odvaja od drugih?
Ovo je lepo pitanje. Ne odustajem od školovanja, iako sam blizu četrdesetima i dalje mogu napraviti zvezdu, igram košarku, odbojku, vežbam kik-boks. Slikanje sam ostvarila i kroz dela, a ne samo fantaziju. Supermoć mi je u tome što se trudim da mi duša i telo budu aktivni i zaigrani. To nastojim preneti i na druge da rade na sebi i napreduju ka ostvarenju snova. Da li je to zbog odrastanja uz sestru ili sam takva, ne znam, ali sam srećna kada je i osoba do mene srećna.
