in

ŽIVOT KAO MISIJA

PIŠE: BRANISLAV JOVANOVIĆ, PIROTEHNOLOG
FOTOGARFIJA: MIA MEDAKOVIĆ

Pojam „supermoć“ često budi slike izuzetnih sposobnosti, fantastičnih podviga i heroja većih od života. Međutim, u stvarnom svetu, posebno u mom polju rada — razminiranju i neutralizaciji neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS) — koncept supermoći zasniva se na nečemu daleko praktičnijem i esencijalnijem: napornom radu, neprekidnom učenju i posvećenosti ljudskoj bezbednosti. Moje putovanje u ovoj oblasti omogućilo mi je da razvijem niz veština i pristupa koji su, iako možda nisu nadljudski, ključni za spasavanje života i obnavljanje mira u područjima pogođenim konfliktima.

Moć analitičke preciznosti

U srcu mog rada leži moć analitičke preciznosti. Mine i neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) nisu samo ostaci rata, to su složeni, često nepredvidivi uređaji koji predstavljaju stalnu pretnju. Svaka mina, svaki deo municije, predstavlja slagalicu — koja zahteva pažljivo proučavanje i razumevanje pre nego što može biti bezbedno neutralisana.

Proces počinje lociranjem ovih skrivenih opasnosti, često zakopanih duboko u zemlji ili ležeći uspavanih pod vodom. Ovaj zadatak zahteva više od pukih fizičkih alata, on zahteva duboko razumevanje konteksta u kojem su ovi uređaji postavljeni. To uključuje proučavanje istorije konflikata, analizu vojnih taktika i razumevanje geografskih i ekoloških faktora koji mogu uticati na lokaciju mina i NUS-a.

Na primer, u morima, gde neeksplodirane pomorske mine iz Drugog svetskog rata ostaju značajna pretnja, izazov nije samo u pronalaženju ovih uređaja, već i u razumevanju specifičnih uslova koji su ih omogućili da ostanu neeksplodirane decenijama. Faktori poput sastava morskog dna, morskih struja i čak promena temperature mogu uticati na stabilnost i otkrivanje ovih uređaja. Moja obuka i iskustvo omogućili su mi da analiziram ove varijable, kombinujući istorijske podatke sa savremenom tehnologijom, kao što su geofizička snimanja i različita mapiranja, kako bih precizno odredio potencijalne opasne zone.

Ali analitička preciznost ide dalje od pukog lociranja. Ona podrazumeva razumevanje dizajna i funkcionalnosti svakog uređaja. Mine i NUS dolaze u mnogim oblicima, od jednostavnih uređaja sa pritiskom okidača do sofisticiranih, višekomponentnih sistema dizajniranih da spreče detekciju i neutralizaciju. Svaki zahteva drugačiji pristup i razumevanje unutrašnjih mehanizama ovih uređaja je ključno za njihovu bezbednu deaktivaciju. Ovaj analitički proces je i nauka i umetnost koja zahteva ne samo tehničko znanje, nego i intuiciju razvijenu kroz godine iskustva.

Inženjerska izvrsnost: Srce bezbedne neutralizacija

Kada je pretnja locirana, fokus se prebacuje na sledeći ključni aspekt mog rada — inženjersku izvrsnost. Proces neutralizacije mine ili NUS-a je jedan od najdelikatnijih i najopasnijih zadataka na svetu. To zahteva ne samo tehničke veštine, već i nepokolebljivu posvećenost preciznosti.

Inženjerska izvrsnost u ovom kontekstu znači više od pukog praćenja seta procedura. Svaka deaktivacija je jedinstvena, diktirana specifičnom vrstom uređaja, njegovim stanjem i okruženjem u kojem se nalazi. Mina zakopana u mekom tlu predstavlja različite izazove od pomorske mine zaglavljene u stenovitom morskom dnu. Izbor alata, metoda pristupa i čak redosled akcija moraju biti pažljivo isplanirani i izvedeni.

U nekim slučajevima, najsigurnija opcija može biti daljinska detonacija uređaja korišćenjem kontrolisanih eksplozija da bi se neutralisala pretnja bez ugrožavanja ljudskih života. U drugim situacijama, možda će biti potrebno pažljivo rastaviti uređaj, deo po deo, kako bi se učinio bezopasnim. Ovaj proces često uključuje rad u opasnim uslovima, gde jedna greška može imati katastrofalne posledice. Pritisak je ogroman, ali fokus mora ostati na preciznosti i bezbednosti.

Inženjerska izvrsnost takođe podrazumeva stalne inovacije. Kako nove tehnologije i materijali postaju dostupni, neophodno ih je integrisati u proces neutralizacija. Na primer, napredna robotika i dronovi postali su neprocenjivi alati u poslednjih nekoliko godina, omogućavajući sigurnije i efikasnije operacije u opasnim okruženjima. Međutim, ove tehnologije su efikasne samo koliko su efikasni njihovi ljudski operateri. Razumevanje njihovih mogućnosti i ograničenja, kao i znanje kada i kako ih primeniti, ključni su aspekti inženjerske izvrsnosti u oblasti neutralizacije ubojnih sredstava (EOD).

Mentalna čvrstina: Vera u sebe i tim

Možda je najpotcenjeniji aspekt ovog rada mentalna čvrstina potrebna za njegovo efikasno obavljanje. Rad sa eksplozivima nije samo fizički naporan, on je mentalno iscrpljujući. Uvek su u pitanju visoki ulozi, a prostor za greške praktično ne postoji.

Vera u sebe je ključna. Ova vera nije o aroganciji ili prekomernom samopouzdanju, ona je o tome da imate mirnu sigurnost koja dolazi iz godina obuke, iskustva i uspešnih operacija. To je sposobnost da ostanete fokusirani i pribrani, čak i kada se suočavate sa najizazovnijim i najopasnijim situacijama. Ova mentalna otpornost je ono što mi omogućava da donosim jasne, racionalne odluke pod pritiskom, da sledim ustanovljene protokole bez oklevanja i da se prilagodim neočekivanim razvojem situacije na terenu.

Ali vera u sebe je samo deo jednačine. Jednako važna je vera u tim. Operacije EOD-a su inherentno kolaborativne i uspeh zavisi od besprekornog integrisanja više veština i perspektiva. Bilo da je to lokalni vodič koji poznaje teren, inženjer koji dizajnira alate za deaktivaciju ili pomoćno osoblje koje upravlja logistikom, svaki član tima igra vitalnu ulogu.

Efikasan timski rad zahteva poverenje, komunikaciju i zajedničku posvećenost misiji. To znači prepoznavanje i poštovanje stručnosti drugih, otvorenost za različite ideje i pristupe, zajednički rad na rešavanju složenih problema. U svetu EOD-a sa visokim ulozima, gde su životi i tima i pogođenih zajednica u pitanju, ovaj timski duh nije samo poželjan, on je neophodan.

Posvećenost spašavanju života

U srcu svega što radim nalazi se duboko ukorenjena posvećenost humanoj misiji. Razminiranje i neutralizacija NUS-a nisu samo tehnički zadaci, to su činovi humanosti. Svaki uređaj uklonjen sa zemlje ili iz vode znači potencijalno spašen život, porodica pošteđena tragedije, zajednica koja dobija priliku da se obnovi i napreduje.

Uticaj ovog rada daleko prevazilazi trenutno uklanjanje pretnje. U mnogim područjima pogođenim konfliktima, mine i NUS-a i dalje uzimaju živote dugo nakon što je borba završena, stvarajući klimu straha i nesigurnosti koja ometa razvoj i oporavak. Uklanjanjem ovih uređaja, ne samo da spašavamo živote, već pomažemo u obnavljanju osećaja normalnosti i bezbednosti, omogućavajući ljudima da se vrate u svoje domove, obrađuju svoja polja i šalju bez straha svoju decu u školu.

Ovaj humani rad je ono što me održava suočenog sa izazovima i opasnostima rada u EOD-u. To je ono što me motiviše da nastavim da učim, inoviram i težim ka izvrsnosti, čak i nakon više od dve decenije u ovoj oblasti.

I to je, za mene, prava suština supermoći.

ŠTA MISLITE?

SLIKARSTVO KAO SUDBINA

JOGA KAO IZBOR I PUT TRANSFORMACIJE