PIŠE: DRAGANA STOJIĆ, AUTOR KNJIGE „KREIRANJE RADOSTI“
U vremenu ratova, nesigurnosti, nepoverenja, zamki, transakcija, bankrota, prevara, izdaja i neizvesnosti mogli bismo biti zavedeni da je Ljubav uzaludna i da nikome ne može pomoći jer se svet vrti previše brzo da bi mogla da stanuje u našim srcima. Odbacujući značaj Ljubavi u najširem smislu, mogli bismo se udaljiti od izvornog dela sebe, unutrašnjih procesa, mudrosti života. Zanemarujući unutrašnju preko potrebnu Ljubav, važne nam postaju materijalne želje, potrebe uma i tela, odlažući značaj našeg duhovnog dela.
Zato je Život tu, kad god zaboravimo na sebe, da nas vrati sebi samima upravo situacijama u koje nas stavlja, a koje nam se ne sviđaju. I da bismo preživeli, počinjemo otkrivati Ljubav kao korak ka napred, kao unutrašnji pokretač ka Dobru, kao inspiraciju, Ljubav kao skok ka razumevanju sebe i drugih, kao prihvatanje. Ljubavlju biramo misli, živimo sadašnji trenutak, umemo da negujemo emocije deteta u sebi, ljubavlju prepoznajemo svoje učitelje. Ljubavlju u sebi i opraštamo i oslobađamo se.
Ljubav nam postaje štit.
Ako na Ljubav pogledamo očima psihologije, niko na terapiju još nije došao jer je previše voljen.
Ljubav ne ostavlja traume i posledice. Dolazi se zbog odsustva Ljubavi, zaustavljenog života, nerešenih i u čvor vezanih odnosa. I partnerskih, i poslovnih, i odnosa između roditelja i dece.
Da bismo odvezali sve te čvorove, potrebno je početi od sebe i uspostaviti najvažniji odnos od svih, a to je odnos prema sebi.
Tu je Ljubav temelj, građa, armatura i krov.
Kada mi postanemo Ljubav, postajemo voljeni i imamo svest da u stvari sve kreće od nas. Kada mi je to postalo jasno, krenula sam na terapiju. Bile su potrebne godine da se oslobodim svega što nisam ja, svega što nije ljubav i da uspostavim štit ka očekivanjima koja su drugi imali od mene. Sve to je potrebno da radimo baš u ime naše izvorne Ljubavi koja nas hrani i ume da daje.
Zato sam kroz terapiju, a kasnije i kroz iskustvo rada sa drugima, napravila razliku između „ljubavi prema sebi“ i „ljubavi u sebi“.
„Ljubav prema sebi“, iako je taj termin veoma zastupljen i često površno shvaćen, po mom viđenju, ima energiju uzimanja, a „ljubav u sebi“ energiju davanja.
Samo kada imamo ljubav u sebi, mi je možemo dati i sebi i drugima, a to obuhvata i pravo na izbor, pravo na odluku, pravo na samospoznaju, pravo na razvoj svojih najboljih osobina, pravo na prihvatanje osobina na koje nismo ponosni.
I pravo na samovrednovanje.
Onda se otvara put ka zahvalnosti, transformaciji misli, lepim izgovorenim rečima i sebi i drugima, zrelom ponašanju u partnerstvu, roditeljstvu, kreativnosti u svim životnim oblastima.
Kada postanemo Ljubav, osećamo se bolje, možemo da živimo sjaj svoje zvezde, da radimo ono što volimo i postanemo magnet za ono što želimo. Prođe pola života a da se ne pitamo kako izgraditi duhovnu slobodu u kojoj možemo živeti dane s radošću. Kako da se sačuvamo od drugih koji znaju samo za kritiku i bes? Kako da verujemo sebi više nego drugima? Kako da oslobodimo sebe prošlosti koja nam je već previše uzela? Kako da sebe oslobodimo tereta budućnosti, koja želi da nam brigom oduzme sadašnjost u kojoj smo pravi i koja je stvarna?
Želeći svoju Radost nazad, postavljala sam sebi pitanja otkrivajući unutrašnji izvor koji je postao moja zaštita.
Delim s vama ove odgovore.
Dok sam tragala za odgovorima zašto nisam tamo gde sam oduvek želela da budem, jedino na šta sam mogla da se oslonim bila sam ja. Da bih se oslonila na sebe, bilo je potrebno da budem bolja. Mogla sam postati bolja osvajajući nova znanja koja su mi bila potrebna. Verujem u znanje. Sa znanjem o sebi lakše razumem druge. Stekla sam veštine koje su me vodile boljitku i prosperitetu, bilo da se radi uspehu, lepoti, odnosima, zdravlju ili novcu.
Ljubav u meni postala je svetionik koji osvetljava sve što imam, sve ono što jesam a nisam do tad tako videla. Postajala sam jako zahvalna na tome. Moja zastarela ograničavajuća uverenja odbijala su se o moj štit. Vrata Ljubavi su se otvarala preda mnom kada sam dozvolila sebi da oprostim svima koji stoje na mom putu do kreiranja sopstvenog Dobra i Radosti.
Zato je važno znati da se kada uspostavimo Ljubav unutar nas dešava nešto čudesno što nam menja Život.
Puna izvorna Ljubav u nama nije neka roze pričica niti naivni pristup životu, to je perspektiva koja donosi Radost. To je put kojim hodamo dok smo živi. To je dostignuće koje ostavljamo iza sebe svima koje volimo.
Zaštiti sebe Ljubavlju koju umemo dati je mudrost života koji živimo.