in

PROMIŠLJANJE OTELOTVORENO U SKULPTURI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: VOJA JOVANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

MR VOJA JOVANOVIĆ, POTIČE IZ FOTOGRAFSKE PORODICE, STUDIRAO JE FOTOGRAFIJU U PRAGU, RADIO VELIKE PROJEKTE I SADA KADA JE ZVANIČNO OTIŠAO U PENZIJU NAKON DU­GOG RADNOG VEKA U MODERNOJ GALERIJI VALJEVO KAO NJEN DIREKTOR I OSNIVAČ, ON NE ODUSTAJE OD KULTURE, UMETNIKA, LJUDI KOJE VOLI.

KAO DA CELOG ŽIVOTA BRANI IDEJU I LJUBAV PREMA UMETNOSTI. POČETKOM NOVEMBRA, OTKRIVENA JE SKULPTURA LJUBE POPOVIĆA U MODERNOJ GALERIJI VALJEVO. DA BI SVO­JU ZAMISAO OSTVARIO NA NAJBOLJI NAČIN, DA UDAHNE ŽIVOT JEDNOJ SKULPTURI, IZA­BRAO JE NAJBOLJU MEĐU NAJBOLJIMA – SARU NIKOLIĆ, VAJARKU. I ZAJEDNO SU SNAGOM IDEJE, ZNANJA I SREDSTAVA SA PRIJATELJIMA MODERNE GALERIJE VALJEVO I KLUBOM ARS NOVA STVORILI SKULPTURU NA KOJU SMO SVI PONOSNI.

U novembru je otkrivena skulptura Ljube Popovića u Modernoj galeriji Valjevo. Samo otvaranje je bilo veoma emotivno, sa mno­go zvanica, skulptorka Sara Nikolić je stoički podnela sve zagrljaje, čestitanja, medije. A ti? Idejni tvorac koji je sve pokrenuo.

Moderna galerija Valjevo je osnovana da bi se sačuvao jedan period srpske umetnosti, kojoj je pripadao i Ljuba Popović, da bi postala mesto prezentovanja stvaralaštva savremene umetno­sti i podrške mladim stvaraocima. Skulptura Sare Nikolić je samo jedna tačka koja ujedno treba da bude i pokretač novih ideja Moderne galerije. Za­što Sara? Kada nekog slučajno upoznate, a mi­slim da u umetnosti ništa nije slučajno, u gradu Trebinju, inspiraciji mnogih umetničkih ostvare­nja, i čujete puno pohvala za rad mladog autora, potrudićete se da umetnički rad, u ovom slučaju Sare Nikolić, vidite uživo. Sarina skulptura Patri­jarha Pavla u Trebinju je bila ozbiljan razlog da se pokuša doći do skulpture Ljube Popovića. Os­novati galeriju je bilo u to vreme teško, a još teže je bilo negovati je i poštovati osnivačke ideje Lju­be Popovića, za šta je uvek potrebna volja, želja, ljubav i energija.

Kada sada ovako pogledaš Ljubu, šta vidiš? Veliko nedostajanje ili puno srce?

Uvek kada gledam Ljubu i Ljubine slike, prva po­misao mi je: „To je Ljuba.“ Ljubu nije bilo lako pratiti u njegovom životu i stvaralaštvu. Tako da nije bilo lako ni Sari da nam iznedri Ljubu i vra­ti ga u njegovu kuću, Modernu galeriju Valjevo. Ljuba je voleo Pariz, Vrnik, Šipan, Jakljan, Ksi­ropotami, a verujem da je najviše voleo Valjevo. Zbog toga je vratiti Ljubu u njegovo Valjevo bio najteži poduhvat. Mislim da svi zajedno koji smo pomogli da ovo umetničko delo ugleda svetlost dana baš u njegovom Valjevu treba da budemo zadovoljni i zahvalni Sari što je uložila talenat, umeće i ozbiljan trud da danas uživamo punim srcem.

Šta kažu o veličanstvenoj skulpturi, šta kažeš o radu? Trebalo je mnogo hrabrosti i smelo­sti usuditi se i prionuti ovom zadatku.

Posle obilaska skulpture Patrijarha Pavla u por­ti Saborne crkve u Trebinju, Akademije nauka i umjetnosti u Banja Luci, našao sam se sa Sa­rom u njenom ateljeu. Zatekao sam krhku damu kako macolom udara po metalnoj površini i obli­kuje svoje novo umetničko delo. Pomislio sam da je to pravi izbor, ali morao sam da preispitam i sebe i Saru, misleći na svoje i Ljubine prijate­lje, da li imamo snage da sve procese vezane za nastanak portretne skulpture Ljube Popovića izvedemo do kraja. Sara je kratko odgovorila po­višenim tonom: „Da!“ Moje oči su u tom trenutku bile usmerene ka macoli i u sebi sam pomislio da će to biti dobra skulptura. Nasmejao sam se i rekao: „Koliko god da nam put bude popločan mukama, nadam da će se sav trud i promišlja­nja uspešno otelotvoriti u skulpturi.“ U nekoliko narednih dana, Sara me je zatrpala zahtevima za informacijama o Ljubinom stvaralaštvu: filmo­vima, monografijama, fotografijama, katalozima koje je trebalo da obezbedim i pričama o svemu što sam čuo ili što znam o Ljubi. Posle dobijanja ponude od livaca, Sara je morala da hrabri mene da ćemo zajedničkim snagama uspeti da iznese­mo ovaj veliki poduhvat.

Šta bi Ljuba rekao na sve?

Ljuba Popović je čovek koji je odgledao mnogo filmova, čovek koji se družio sa najvećim redite­ljima, koji je video mnogo izložbi, pročitao mnogo žanrovski različite literature – od Politikinog Za­bavnika, do Dostojevskog, Puškina, Ave Justi­na, Nikolaja Velimirovića. Ljuba je čovek koji je bio kritički nastrojen, koji je uvek iskreno govorio šta misli o bilo kom umetničkom delu, koji je po­štovao svoje kolege, ali njegov kažiprst je često znao da bude podignut u negodovanju. Ja sam retka osoba koja je sa njim ulazila u polemiku kada su njegovi kritički stavovi u pitanju. Nakon dugih razgovora, uspevali smo da dođemo do jedinstvenog gledišta. Iz tih razgovara, od Ljube se moglo mnogo naučiti. Njegovo razumevanje društvenih i životnih okolnosti bilo je uvek dobro argumentovano. Šta bi Ljuba rekao na skulpturu – budući da je podržao ideju o skulpturi pesni­kinji Desanki Maksimović, verujem da bi skro­mno podržao i ideju o skulpturi slikaru. Da li bi mu se svidela? Budući da postoji veliki broj fo­tografija različitih autora sa prikazom Ljube na barskoj stolici, dok sedi zagledan u svoje radove ili komunicira sa posetiocima, siguran sam da bi umesto Popovićevog kažiprsta u ovom slučaju videli osmeh.

Svoj rad si posvetio fotografiji, galeriji, kul­turnim vrednostima. Okupljaš mlade umetni­ke, daješ im šansu, predvodiš ih, vodiš. Oda­kle snaga za toliku lepotu?

Kada počneš da se baviš fotografijom u drugom razredu Valjevske gimnazije, a potičeš iz foto­grafske porodice, onda rano naučiš da analizi­raš opaženo, da registruješ detalje koji bi većini ljudi promakli i pomoću fotografije ostavljaš trag jednog vremena za budućnost. Studirao sam fotografiju u Pragu, do 1991. godine živeo sam punim plućima fotografski život koji mi je pružio mogućnost da putujem i upoznam brojne umet­nika, a među njima i Ljubu. Moje bavljenje kultu­rom u Valjevu je za mene uvek bio izazov. Trago­vi koje sam ostavio: kulturno-istorijski kompleks Brankovina, obnova stalne muzejske postavke Narodnog muzeja Valjevo, Hram Vaskrsenja Hri­stovog u Valjevu, Moderna galerija Valjevo, Istra­živačka stanica Petnica su sigurno razlog da i danas imam i volju i želju da mladim umetnici­ma pomognem, pružim šansu, budem podstre­kivač njihove istrajnosti i stvaralaštva, jer je isto to neko bio i Ljubi i meni i svima onima koji su nešto stvarali i ostavljali iza sebe. Posebno sam ponosan na činjenicu što je, dok sam se bavio privredom, nekoliko hiljada studenata i đaka pre­ko Fondacije Lutra, čiji sam bio osnivač, našlo svoj umetnički, životni i poslovni put. Moj foto­grafski atelje je bio uvek širom otvorenih vrata za sve one koji su verovali da im moj kum, fotograf Miroslav Jeremić, i atelje mogu pomoći da upišu neku od akademija.

Veliki je Ljuba u svom stvaralaštvu, ali veliki su i oni koji ga ne zaboravljaju.

Veliki Ljuba, velika Moderna galerija, veliki prija­telji Moderne galerije koji su odvojili svoja sred­stva zajedno sa Klubom Ars Nova koji je orga­nizaciono izneo stvaranje dela Sare Nikolić. S nadom da je ovo novi početak Moderne galerije, koja po prvi put u svojoj istoriji ima stručan tim kustosa, i da će nam galerija i veliki Ljuba usko­ro podariti nešto novo što će Valjevo učvrstiti na umetničkoj mapi Srbije, a i šire.

Tema decembarskog 100. izdanja RYL maga­zina nosi naziv „100 puteva, jedan cilj“. Takav je nekako život. Prepoznaješ li se u ovoj re­čenici? Izdvoj jedan svoj cilj ili možda neko buduće delo koje čeka da bude ostvareno, a u tvojoj glavi ideje sigurno vrcaju.

Mislim da ništa nije slučajno – ni moj susret sa Miom Medaković, ni moj susret sa Sarom Niko­lić, ni moje decenijsko druženje sa velikim Lju­bom i neće biti slučajno ako Moderna galerija uskoro dobije adekvatan prostor koji će joj omo­gućiti da napravi stalnu postavku autora koji su u njoj izlagali.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

NAUČITE PAŽLJIVO OSLUŠKIVATI SEBE I PUSTITE TOM DJETETU U SEBI DA VAS VODI

CILJ MOŽE BITI SAMO FATAMORGANA, NI TO NUŽNO NIJE LOŠE