PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: VOJA JOVANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
MR VOJA JOVANOVIĆ, POTIČE IZ FOTOGRAFSKE PORODICE, STUDIRAO JE FOTOGRAFIJU U PRAGU, RADIO VELIKE PROJEKTE I SADA KADA JE ZVANIČNO OTIŠAO U PENZIJU NAKON DUGOG RADNOG VEKA U MODERNOJ GALERIJI VALJEVO KAO NJEN DIREKTOR I OSNIVAČ, ON NE ODUSTAJE OD KULTURE, UMETNIKA, LJUDI KOJE VOLI.
KAO DA CELOG ŽIVOTA BRANI IDEJU I LJUBAV PREMA UMETNOSTI. POČETKOM NOVEMBRA, OTKRIVENA JE SKULPTURA LJUBE POPOVIĆA U MODERNOJ GALERIJI VALJEVO. DA BI SVOJU ZAMISAO OSTVARIO NA NAJBOLJI NAČIN, DA UDAHNE ŽIVOT JEDNOJ SKULPTURI, IZABRAO JE NAJBOLJU MEĐU NAJBOLJIMA – SARU NIKOLIĆ, VAJARKU. I ZAJEDNO SU SNAGOM IDEJE, ZNANJA I SREDSTAVA SA PRIJATELJIMA MODERNE GALERIJE VALJEVO I KLUBOM ARS NOVA STVORILI SKULPTURU NA KOJU SMO SVI PONOSNI.
U novembru je otkrivena skulptura Ljube Popovića u Modernoj galeriji Valjevo. Samo otvaranje je bilo veoma emotivno, sa mnogo zvanica, skulptorka Sara Nikolić je stoički podnela sve zagrljaje, čestitanja, medije. A ti? Idejni tvorac koji je sve pokrenuo.
Moderna galerija Valjevo je osnovana da bi se sačuvao jedan period srpske umetnosti, kojoj je pripadao i Ljuba Popović, da bi postala mesto prezentovanja stvaralaštva savremene umetnosti i podrške mladim stvaraocima. Skulptura Sare Nikolić je samo jedna tačka koja ujedno treba da bude i pokretač novih ideja Moderne galerije. Zašto Sara? Kada nekog slučajno upoznate, a mislim da u umetnosti ništa nije slučajno, u gradu Trebinju, inspiraciji mnogih umetničkih ostvarenja, i čujete puno pohvala za rad mladog autora, potrudićete se da umetnički rad, u ovom slučaju Sare Nikolić, vidite uživo. Sarina skulptura Patrijarha Pavla u Trebinju je bila ozbiljan razlog da se pokuša doći do skulpture Ljube Popovića. Osnovati galeriju je bilo u to vreme teško, a još teže je bilo negovati je i poštovati osnivačke ideje Ljube Popovića, za šta je uvek potrebna volja, želja, ljubav i energija.
Kada sada ovako pogledaš Ljubu, šta vidiš? Veliko nedostajanje ili puno srce?
Uvek kada gledam Ljubu i Ljubine slike, prva pomisao mi je: „To je Ljuba.“ Ljubu nije bilo lako pratiti u njegovom životu i stvaralaštvu. Tako da nije bilo lako ni Sari da nam iznedri Ljubu i vrati ga u njegovu kuću, Modernu galeriju Valjevo. Ljuba je voleo Pariz, Vrnik, Šipan, Jakljan, Ksiropotami, a verujem da je najviše voleo Valjevo. Zbog toga je vratiti Ljubu u njegovo Valjevo bio najteži poduhvat. Mislim da svi zajedno koji smo pomogli da ovo umetničko delo ugleda svetlost dana baš u njegovom Valjevu treba da budemo zadovoljni i zahvalni Sari što je uložila talenat, umeće i ozbiljan trud da danas uživamo punim srcem.
Šta kažu o veličanstvenoj skulpturi, šta kažeš o radu? Trebalo je mnogo hrabrosti i smelosti usuditi se i prionuti ovom zadatku.
Posle obilaska skulpture Patrijarha Pavla u porti Saborne crkve u Trebinju, Akademije nauka i umjetnosti u Banja Luci, našao sam se sa Sarom u njenom ateljeu. Zatekao sam krhku damu kako macolom udara po metalnoj površini i oblikuje svoje novo umetničko delo. Pomislio sam da je to pravi izbor, ali morao sam da preispitam i sebe i Saru, misleći na svoje i Ljubine prijatelje, da li imamo snage da sve procese vezane za nastanak portretne skulpture Ljube Popovića izvedemo do kraja. Sara je kratko odgovorila povišenim tonom: „Da!“ Moje oči su u tom trenutku bile usmerene ka macoli i u sebi sam pomislio da će to biti dobra skulptura. Nasmejao sam se i rekao: „Koliko god da nam put bude popločan mukama, nadam da će se sav trud i promišljanja uspešno otelotvoriti u skulpturi.“ U nekoliko narednih dana, Sara me je zatrpala zahtevima za informacijama o Ljubinom stvaralaštvu: filmovima, monografijama, fotografijama, katalozima koje je trebalo da obezbedim i pričama o svemu što sam čuo ili što znam o Ljubi. Posle dobijanja ponude od livaca, Sara je morala da hrabri mene da ćemo zajedničkim snagama uspeti da iznesemo ovaj veliki poduhvat.
Šta bi Ljuba rekao na sve?
Ljuba Popović je čovek koji je odgledao mnogo filmova, čovek koji se družio sa najvećim rediteljima, koji je video mnogo izložbi, pročitao mnogo žanrovski različite literature – od Politikinog Zabavnika, do Dostojevskog, Puškina, Ave Justina, Nikolaja Velimirovića. Ljuba je čovek koji je bio kritički nastrojen, koji je uvek iskreno govorio šta misli o bilo kom umetničkom delu, koji je poštovao svoje kolege, ali njegov kažiprst je često znao da bude podignut u negodovanju. Ja sam retka osoba koja je sa njim ulazila u polemiku kada su njegovi kritički stavovi u pitanju. Nakon dugih razgovora, uspevali smo da dođemo do jedinstvenog gledišta. Iz tih razgovara, od Ljube se moglo mnogo naučiti. Njegovo razumevanje društvenih i životnih okolnosti bilo je uvek dobro argumentovano. Šta bi Ljuba rekao na skulpturu – budući da je podržao ideju o skulpturi pesnikinji Desanki Maksimović, verujem da bi skromno podržao i ideju o skulpturi slikaru. Da li bi mu se svidela? Budući da postoji veliki broj fotografija različitih autora sa prikazom Ljube na barskoj stolici, dok sedi zagledan u svoje radove ili komunicira sa posetiocima, siguran sam da bi umesto Popovićevog kažiprsta u ovom slučaju videli osmeh.
Svoj rad si posvetio fotografiji, galeriji, kulturnim vrednostima. Okupljaš mlade umetnike, daješ im šansu, predvodiš ih, vodiš. Odakle snaga za toliku lepotu?
Kada počneš da se baviš fotografijom u drugom razredu Valjevske gimnazije, a potičeš iz fotografske porodice, onda rano naučiš da analiziraš opaženo, da registruješ detalje koji bi većini ljudi promakli i pomoću fotografije ostavljaš trag jednog vremena za budućnost. Studirao sam fotografiju u Pragu, do 1991. godine živeo sam punim plućima fotografski život koji mi je pružio mogućnost da putujem i upoznam brojne umetnika, a među njima i Ljubu. Moje bavljenje kulturom u Valjevu je za mene uvek bio izazov. Tragovi koje sam ostavio: kulturno-istorijski kompleks Brankovina, obnova stalne muzejske postavke Narodnog muzeja Valjevo, Hram Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, Moderna galerija Valjevo, Istraživačka stanica Petnica su sigurno razlog da i danas imam i volju i želju da mladim umetnicima pomognem, pružim šansu, budem podstrekivač njihove istrajnosti i stvaralaštva, jer je isto to neko bio i Ljubi i meni i svima onima koji su nešto stvarali i ostavljali iza sebe. Posebno sam ponosan na činjenicu što je, dok sam se bavio privredom, nekoliko hiljada studenata i đaka preko Fondacije Lutra, čiji sam bio osnivač, našlo svoj umetnički, životni i poslovni put. Moj fotografski atelje je bio uvek širom otvorenih vrata za sve one koji su verovali da im moj kum, fotograf Miroslav Jeremić, i atelje mogu pomoći da upišu neku od akademija.
Veliki je Ljuba u svom stvaralaštvu, ali veliki su i oni koji ga ne zaboravljaju.
Veliki Ljuba, velika Moderna galerija, veliki prijatelji Moderne galerije koji su odvojili svoja sredstva zajedno sa Klubom Ars Nova koji je organizaciono izneo stvaranje dela Sare Nikolić. S nadom da je ovo novi početak Moderne galerije, koja po prvi put u svojoj istoriji ima stručan tim kustosa, i da će nam galerija i veliki Ljuba uskoro podariti nešto novo što će Valjevo učvrstiti na umetničkoj mapi Srbije, a i šire.
Tema decembarskog 100. izdanja RYL magazina nosi naziv „100 puteva, jedan cilj“. Takav je nekako život. Prepoznaješ li se u ovoj rečenici? Izdvoj jedan svoj cilj ili možda neko buduće delo koje čeka da bude ostvareno, a u tvojoj glavi ideje sigurno vrcaju.
Mislim da ništa nije slučajno – ni moj susret sa Miom Medaković, ni moj susret sa Sarom Nikolić, ni moje decenijsko druženje sa velikim Ljubom i neće biti slučajno ako Moderna galerija uskoro dobije adekvatan prostor koji će joj omogućiti da napravi stalnu postavku autora koji su u njoj izlagali.