LJUBAV PREMA MEDICINI I LJUDIMA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: EMILIJA DUBLJANIN-RASPOPOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

PROF. DR SCI. MED. EMILIJA DUBLJANIN-RASPOPOVIĆ JE SPECIJALISTA FIZIKALNE MEDICINE I REHABILITACIJE I SUPSPECIJALISTA MEDICINE BOLA U BEOGRADU. VANREDNI JE PROFESOR MEDICINSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU I NAČELNIK KLINIKE ZA FIZIKALNU MEDICINU I REHABILITACIJU KLINIČKOG CENTRA SRBIJE.

STRUČNA USAVRŠAVANJA U OBLASTI FIZIKALNE MEDICINE I REHABILITACIJE, KAO I TERAPIJE BOLA, OBAVLJALA JE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, ŠPANIJI, NEMAČKOJ, ITALIJI, AMERICI I DRUGIM ZEMLJAMA. NOSILAC JE MNOGIH STIPENDIJA I NAGRADA, IZMEĐU OSTALIH I PRESTIŽNE DAAD STIPENDIJE, DIPLOME EVROPSKOG BORDA ZA FIZIKALNU MEDICINU I REHABILITACIJU I DIPLOME EVROPSKOG UDRUŽENJA ZA TERAPIJU BOLA. OBLAST NJENIH INTERESOVANJA JE REHABILITACIJA ORTOPEDSKIH, TRAUMATOLOŠKIH PACIJENATA I PACIJENATA SA SPORTSKIM POVREDAMA I LEČENJE BOLNIH STANJA U REHABILITACIJI. KAO NOSILAC PROJEKTA EVROPSKOG UDRUŽENJA ZA TERAPIJU BOLA, BORAVILA JE NA ODELJENJU ZA ANESTEZIJU I HIRURŠKU INTENZIVNU MEDICINU, CAMPUS BENJAMIN FRANKLIN, CHARITE-UNIVERSITATSMEDIZIN BERLIN, U NEMAČKOJ. POHAĐALA JE BROJNE EDUKACIJE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU IZ OBLASTI MIŠIĆNO-SKELETNE REHABILITACIJE I TERAPIJE BOLA. ISTRAŽIVAČ JE U VIŠE NACIONALNIH I MEĐUNARODNIH PROJEKATA.

AUTOR JE I KOAUTOR BROJNIH RADOVA U EMINENTNIM STRUČNIM ČASOPISIMA. RE­DOVNO IZLAŽE SVOJE RADOVE NA DOMA­ĆIM I MEĐUNARODNIM KONGRESIMA. ČLAN JE ISPITNE KOMISIJE ZA STICANJE EVROP­SKE DIPLOME ZA TERAPIJU BOLA PRI EVROP­SKOM UDRUŽENJU ZA TERAPIJU BOLA.

IZABRANI JE PREDSEDNIK UDRUŽENJA ZA FIZIKALNU I REHABILITACIONU MEDICINU SRBIJE.

SVOJ KLINIČKI I NAUČNI RAD USMERILA JE NA LEČENJE MIŠIĆNO-SKELETNIH OBOLJE­NJA I POVREDA, KAO I TERAPIJU BOLA.

PROF. DR SCI. MED. EMILIJA DUBLJANIN-RAS­POPOVIĆ JE VLASNICA ORDINACIJE ZA FIZI­KALNU MEDICINU I REHABILITACIJU „TENDO VAŠ FIZIJATAR” NASTALE 2019 GOD. SA IDE­JOM DA PACIJENTIMA PONUDIMO LEČENJE U LEKARSKOJ ORDINACIJI ZA FIZIKALNU MEDICINU I REHABILITACIJU SPECIJALIZO­VANOJ ZA ORTOPEDSKU I SPORTSKU REHA­BILITACIJU ODRASLIH I DECE U KOJOJ ĆE SE INTEGRISATI VISOK STEPEN STRUČNO­STI I INOVATIVNA TEHNOLOGIJA NAJVIŠEG NIVOA, KAO I POSVEĆEN, ETIČAN I LJUDSKI PRISTUP LEČENJU.

KADA SI SHVATILA DA JE FIZIKALNA MEDICINA TVOJA GRANA U MEDICINI?

Negde pred kraj fakulteta, shvatila sam da je fizi­kalna medicina i rehabilitacija perspektivna i za­nimljiva grana, jer pokriva širok spektar bolesti i stanja u svim starosnim dobima.

KOLIKO LJUBAVI I RADA LEKAR ULAŽE U SVOJE ZNA­NJE I OBRAZOVANJE?

Veoma mnogo. Mislim da onog dana kada po­stanete lekar više ne možete postaviti jasnu gra­nicu između svoje profesije i ličnog života. Ne možete odbiti da nekom pomognete ili da ga po­savetujete ako vam je prošlo radno vreme. Zbog toga dobar, empatičan lekar može biti samo onaj koji iskreno voli svoj posao. A voleti medicinu po­drazumeva strast ka radu i učenju kojim se sti­ču znanja i veštine i skromnost. Skromnost, jer učeći i stičući iskustva shvatate da je medicina tvrđava koja se nikada ne može u potpunosti osvojiti.

KAKO IZGLEDA RAD SA PACIJENTIMA? NA ŠTA SE DANAS PACIJENTI NAJVIŠE ŽALE?

Mogu slobodno da kažem da su bolovi u leđi­ma i vratu postali najčešći problem ljudi koji po­sećuju fizijatra. Dugo sedenje za kompjuterom, nedovoljno fizičke aktivnosti, premalo sna, puno stresa često dovode do ovog problema. Ono što takođe prepoznajem je sve veći broj sportskih povreda, jer se sve više ljudi svih starosnih gru­pa bavi sportom.

KADA JE REČ O ZDRAVLJU KOŠTANO-ZGLOBNOG SI­STEMA, NA ŠTA TREBA OBRATITI PAŽNJU?

Negde sam pročitala da je zdravlje jedini statusni simbol koji se ne može platiti i ta izjava mi se mnogo dopala. To znači da zdravlje uopšte, pa i zdravlje koštano-zglobnog sistema, na prvom mestu treba čuvati. Najvažnija mera je redovna fizička aktivnost prilagođena dobu i individualnim mogućnostima. U svakom slučaju – što aktivni­je, to bolje. Svojim pacijentima uvek savetujem da biraju da se bave onom aktivnošću koja im prija kako bi u tome mogli da istraju. Naravno, veliki značaj za koštano-zglobni sistem ima zdra­va ishrana bogata proteinima, mlekom i mlečnim proizvodima, uz adekvatnu suplementaciju vita­mina D.

Ženama u menopauzi savetujem redovno mere­nje koštane gustine kako bi se na vreme prepo­znala osteoporoza i prevenirao nastanak osteo­porotičnih preloma.

ŠTA URADITI KADA IMAMO BOL U LEĐIMA? DA LI POSTOJI NEKA BEZBOLNA TERAPIJA?

Bol u leđima je nešto što će najverovatnije svako od nas doživeti tokom svog životnog veka. Ono što bih uvek prvo rekla pacijentima je da ne bri­nu, jer u najvećem broju slučajeva bol u leđima, ma koliko neprijatan bio, prolazi ne ostavljajući posledice. Takođe, posavetovala bih pacijente da ne idu sami na snimanje kičme magnetnom rezonancom, jer u najvećem broju slučajeva to nije neophodno. I možda najvažnije, brigu o svom zdravlju poverite uvek i jedino stručnom le­karu. U težnji za brzim rešenjama, pacijenti često traže alternativne puteve za lečenje koji neretko mogu ozbiljno ugroziti njihovo zdravlje.

Bol u leđima ponekad prođe već za nekoliko dana, pa ako procenite da bol nije mnogo jak mo­žete sačekati sa javljanjem lekaru. Međutim, ako je bol intenzivniji ili praćen širenjem duž noge, obavezno se obratite fizijatru. Ovo važi i u sluča­ju da osetite slabost u jednoj ili obe noge ili pro­blem sa mokrenjem. Pregled lekara specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije je veoma važan kako bi se isključila stanja koja zahtevaju hitno hirurško lečenje. Ukoliko postoji potreba, on će vas uputiti na dodatnu dijagnostiku. U najvećem broju slučajeva, prepisaće vam lekove i fizikalnu terapiju. Sve terapije su potpuno bezbolne.

ŠTA SE DEŠAVA KADA ČOVEK OSETI BOL U PETI? DA LI MOŽEŠ DA NAM DAŠ PRAKTIČAN SAVET? KOLIKO SE PACIJENT OPORAVLJA OD BOLA?

Bol u peti je veoma čest problem. Javlja se kod aktivnih ljudi, naročito često kod trkača, ali i kod pacijenata koji vode neaktivan način života, na­ročito ukoliko imaju prekomernu telesnu težinu. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je najčešći uzrok bola u peti petni trn, ali to nije tako. Za bol u peti i ukočenost prilikom prvih jutarnjih kora­ka zaslužan je plantarni fascitis. Praktičan savet pacijentima bi bio da počnu da rade rednovno vežbe za istezanje i jačanje plantarne fascije. U tome moraju biti veoma uporni, jer se ova povre­da ne leči brzo. Od velike koristi u lečenju ovog stanja može biti shockwave terapija. I naravno ne zaboraviti na odgovarajuće uloške za petu!

KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA SA PACIJEN­TIMA?

Smatram da je za moj uspeh na prvom me­stu zaslužena iskrena posvećenost tome čime se bavim. Ne pamtim da je prošao dan a da nisam odvojila vreme da pročitam nešto novo. Rad u Kliničkom centru Srbi­je omogućio mi je da steknem veliko isku­stvo, a rad na fakultetu zahtevao je da uvek usvajam nova znanja i preispitujem ono što znam. Međutim, mislim da je najvažnija stvar za uspeh u mom poslu bila ljubav pre­ma medicini i ljubav prema ljudima. Posle svih ovih godina, ja ne prestajem iskreno da se radujem kada nešto novo naučim i kada nekom pomognem da bude opet zdrav.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV “THE ART OF NOW”. UMETNOST SADAŠNJEG TRENUTKA. KOLIKO SE LJUDI PO­VREDE ZATO ŠTO NISU PRISUTNI U SADAŠNJEM TRENUTKU? KAKO TI ŽIVIŠ SVOJU LEKARSKU PRIČU U KOJOJ 100% MORAŠ DA BUDEŠ KON­CENTRISANA I UPUĆENA NA SVAKOG PACIJEN­TA?

To je izazov savremenog života svakog čo­veka, možda još više svake iole ambiciozni­je žene – kako biti koncentrisan i prisutan u svim ulogama koje život zahteva? Poku­šavam i mislim da u tome solidno uspevam zahvaljujući dobroj organizaciji i fokusu koji imam. Međutim, pre tri godine sam i sama polomila nogu zato što sam pričala telefo­nom dok sam hodala po snegu. Mnogo ljudi se povredi kao ja zato što nije 100% kon­centrisano i puno povreda nastaje na veo­ma banalan način. Ali i to je život…