LET´S PLAY

PIŠE: ANIKA PETROVIĆ

Vreme je za igru. Moje srce je mirno, um se ot­vara, strast se pokreće. Univerzum zna zašto je to bitno.

Biti hrabar sa svojim životom, biti svoj u njemu, biti esencija… Mia

Posle dužeg vremena, srela sam Miu u SKCNS „FABRIKA“ u Novom Sadu nakon njenog krat­kog poziva da zvucima gongova ozvučimo prostor u kom se razlivala boja plavetnila.

Bila je to multimedijalna izložba „Čitanje plave“, jedinstvene koncepcije umetnica: Ivane Martić, akademske slikarke, Jelene Đurić, akademske slikarke, Jelene Janev, skulptorke, Milice Gr­bić Komazec, kostimografkinje i Mie Medakov­ić-Topalović, fotografkinje.

Tek kada su zadovoljni posetioci ozareni os­mesima otišli svojim kućama, svakoj sam kreaciji odala počast zagledavši se u razlivan­je boja, fotografije, tkanine. I kako to obično biva, jedna slika mi je privukla pažnju, veličan­stvena plava statua lava, kralja džungle, na fo­tografiji. Iz znatiželje sam pogledala papirić sa strane na kojem je pisao naziv – “Imam srce lavice”.

Nedavno sam ponovo dobila njen poziv da odgovorim na taj zov srcem lava i da se na ovim stranicama reči razliju bojama duge.

Oduvek sam slušala svoje srce, a putevi srca su tajni i samo onaj ko ih pomno sluša može prati­ti njihove tragove. Sa potpunom sigurnošću se prepuštam izazovima koje zovem igra života, jer iako po godinama polako koračam ka šes­toj deceniji, moje srce lavice hrabro istražuje i prihvata izazov koji život donosi. Nešto je pre čitavu deceniju u mom srcu zaigralo kada sam čula čaroliju zvuka gongova i tibetanskih čini­ja, do tada potpuno neobični zvuci za moje uši su ispunili prostor i tkali neku lepu priču između jave i sna. Otvorili su mi vrata trenutka gde vreme i mesto ne postoje. I desio se taj plamen, žar koji me je poveo putem istraživ­anja. Ponekad je to bio put velikog napora, a ipak igrajući se i u tim trenucima bila sam si­gurna da i to što mi je namenjeno jeste dobro. Potpuno opčinjena mističnim zvucima, počela sam da istražujem još uvek mnogima nepoz­nat uticaj ovih specifičnih instrumenata i kako oni deluju na psihofizičko, mentalno i emocio­nalno stanje čoveka. Moglo bi se reći da mi je tada proradilo „lavlje srce” i predala sam se sa poverenjem, otvorenim srcem i istinskom motivacijom i težnjom da najpre iskusim to praiskonsko znanje da bih zatim, kada primim najkvalitetnije učenje kroz autentično iskust­vo, mogla i drugima da prenesem taj isti žar, strast prema lepoti i blagodetima ovih divnih zvukova koji harmonizuju slušaoca ako on to dozvoli, da se poveže sa ritmom usredsređen­im na srce. Izraz „srce lava“ znači da neko ima hrabrost i to pokazuje u svom ponašanju. „La­vlje srce“ zbog svog nesebičnog ponašanja i spremnosti da pomogne drugima.

I vrteći unazad slike događaja kroz moja živ­otna iskustva, lavlje srce se uvek budilo u tre­nucima kad hrabro krećem putem kojim niko, ili bar retko, ne ide da kao lavica zaštitim svoju decu u teškim situacijama i da iz ustaljenog gradskog života gde je za moje uši postalo veoma bučno hrabro iskoračim i nastanim se na obroncima Fruške gore. Velika hrabrost je bila potrebna za odluku da se iz sigurnosti koje omogućuju različita zanimanja i zanimacije skoro potpuno prepustim da živim od onoga što volim da radim – od zvukoterapije koja je tada na našim prostorima bila malo poznata u praktikovanju gongova i pevajućih činija.

Celovit, tzv. holistički pristup biću je način na koji se radi zvučna transformacija koja ima sav potencijal da podstakne u primaocu resur­se za samoisceljenje, povratak u harmoniju i očuvanje zdravlja. Način primene zvuka je važan u radu jer ako je praktikant koji je izvodi pravilno i kvalitetno obučen donosi pozitivne efekte. Zvuk omogućava telu da se izleči kada je svest osobe uključena u rad/saradnju. Spoz­nala sam značaj dugogodišnje obuke tokom koje sam svojim iskrenim zalaganjem postala dobar tragalac i kvalitetan prenosilac znanja. Smatram da diplome, sjaj i reklamiranje spa­daju u nov način koji su nametnuli mediji i ma­sovnost instant škola gde se dobija vrlo malo alata za dalji samostalan rad. Retko se dešava da se posle završenih kurseva od par dana, nedelja ili meseci, i dalje traga, usavršava ili se pišu radovi kako bi praktikant bio kvalitet­niji i uspešno dalje prenosio znanja koja su nastajala hiljadama godina. Zato ću i na tom polju hrabro iskoračiti i stoga će obuka koju želim da sprovedem biti nov pristup u radu sa budućim zvukoradnicima. Rad sa drugima u domenu zvučne sfere je veoma suptilan i od­govoran. Za mene je zvučna sfera dobar način da se povežem sa svojim unutrašnjim mirom, kao i sa skrivenom snagom. Da biste bili efika­sni kao praktičar, to ne mora biti samo u do­menu zvuka, oslonite se na svoje lavlje osobi­ne smelosti i upornosti u ostvarivanju ciljeva.

Biti lav znači imati srce lava i uskladiti sebe kao pojedinca sa odabirom da služi društvu na širi i sveobuhvatniji način. Lav u nama podseća da moć nije samo status i bogatstvo, već je i naša obaveza da budemo zaštitnici, da pomo­gnemo i budemo svetionici za druge. Hrabrost zahteva da pogledamo duboko u svoju dušu jer baš tada kada nam je neprijatno, to je znak da donesemo odluku u srcu. Ispitajmo svoju suštinu i svoje srce da ne bismo tražili nešto izvan nas da nas promeni. Srce govori tajnim jezikom, jezikom iz duše, izvan razuma. Slično i zvuk daje smisao trenucima. Zato muzikom slikamo kao na platnu, tako izražavamo ono što reči ne mogu. Proces isceljenja je povratak u ravnotežu i u naše prirodno stanje. Celovi­tost je ono zbog čega muzika poseduje moć. Poželela sam da prenosim taj ritam celovitog radosnog srca. Otkucaji srca su unutrašnji ri­tam koji nas sinhronizuje sa unutrašnjim mi­rom. Srce nas povezuje jedne sa drugima i ono je znak da smo živi u ovom trenutku. Nau­čimo pre svega da se odvojimo od učenja gla­vom koje nas odvaja od mudrosti. Tajna jezika srca otkriva tajnu muzike, duboku tajnu gde je istinska Umetnost.