VIKIMEDIJA SRBIJE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IVANA MADŽAREVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

IVANA MADŽAREVIĆ JE IZVRŠNA DIREKTORKA VIKIMEDIJE SRBIJE. U ORGANIZA­CIJI JE OD 2014. GODINE I TOKOM 9 GODINA RADA, AKTIVNO JE VODILA PROJEKTE, RADILA NA ORGANIZACIJI LOKALNIH I MEĐUNARODNIH KONFERENCIJA, OSTVA­RIVANJU PARTNERSTAVA I KOORDINACIJI I RAZVOJU VOLONTERSKE ZAJEDNICE. TRENUTNO JE ZADUŽENA ZA STRATEŠKO VOĐENJE ORGANIZACIJE, OSTVARIVA­NJU REGIONALNIH I MEĐUNARODNIH SARADNJI, KAO I PREDSTAVLJANJE ORGA­NIZACIJE NA BROJNIM DOGAĐAJIMA.

VIKIMEDIJA SRBIJE JE OSNOVANA KAO PETI ZVANIČNI OGRANAK ZADUŽBINE VI­KIMEDIJA U SVETU. UDRUŽENJE GRAĐANA KOJE JE OKUPILO NEKOLICINU ENTU­ZIJASTA KOJE DANAS BROJI PREKO 200 ČLANOVA.

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU VIKIMEDIJE I VIKIPEDIJE?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje dobijamo i neretko je glavna nedoumica kada su Vikime­dija i Vikipedija u pitanju. Najjednostavnije reče­no, Vikimedija je globalni, interkulturalni pokret volontera koji imaju zajedničku misiju da učine znanje slobodnim i sastoji se iz brojnih ogra­naka i korisničkih grupa širom sveta. Jedan od ogranaka Zadužbine Vikimedija je Vikimedija Srbije. Vikipedija je, sa druge strane, slobodna, onlajn enciklopedija kojoj svako može pristupiti, doprinostiti i tako obogatiti slobodan sadržaj na internetu. Iako je Zadužbina Vikimedije pokrenu­la ovaj projekat sada već davne 2001. godine, treba imati na umu da ogranci poput Vikimedije Srbije nisu nadležni za sadržaj na Vikipediji, ne kontrolišu ga, niti mogu da utiču na brisanje in­formacija. Sve to radi onlajn zajednica koja se sastoji od urednika i urednica, među kojima su oni sa posebnim ulogama poput administratora, čekjuzera, birokrata i sl. Rad naše organizaci­je nije usmeren na direktno pisanje članaka na Vikipediji, već na edukaciji zainteresovanih koji žele da steknu veštine uređivanja, na uključiva­nje Vikipedije u obrazovni sistem, na korišćenje Vikipedije, ali i drugih Vikimedijinih projekata u institucijama kulture, koje tako mogu povećati vidljivost materijala koje poseduju, kako kroz di­gitalizaciju, ali i kroz oslobađanje kulturnog na­sleđa koje se nalazi u njihovim arhivima.

VIKIMEDIJA SRBIJE JE U DECEMBRU PROSLAVILA 18 GODINA RADA. KADA SE OSVRNETE UNAZAD SA KAKVIM STE SE SVE IZAZOVIMA SUSRETALI?

Za ovih 18 godina rada, organizacija je prošla kroz različite faze. Na samom početku okupljala je entuzijaste koji su bili pioniri u promovisanju ideje o slobodnom znanju i kreiranju Vikipedi­je. Sve je bilo bazirano na volonterskoj osnovi, dobrovoljci su se neformalno okupljali u Domu omladine gde su razgovarali o pokretanju, tada potpuno u praksi nezamislivog projekta – onla­jn enciklopedije koju svako može da uređuje. Međutim, istrajali su u svojim zamislima i tako je Vikipedija na srpskom nastala 2003. godine, a ogranak Vikimedije Srbije dve godine kasnije. Organizacija u početku nije imala razvijene pro­jekte, strukturu, zaposlene, budžet, što je samo po sebi bilo izazovno, jer je bilo potrebno uloži­ti ogromnu količinu vremena kako bi udruženje nastavilo da se razvija. Ništa manje izazovnije nije bilo ni činjenica da su ideje bile pionirske, niko ih do sada nije predstavljao javnosti i par­tnerima, pa je neverovatno kakvim su veštinama volonteri ovladali kako bi uspostavili saradnje sa srednjim školama i fakultetima, na kojima su stu­denti počeli da pišu seminarske radove na Vi­kipediji. Zanimljivo je da je je Vikimedija Srbije prva pokrenula ovakav model projekta u svetu, koji je sada prerastao u Obrazovnim program i koji se sprovodi širom sveta. Takođe, kada ste volonterska organizacija, potrebno je motivisati ljude, ulagati u njih, gajiti osećaj zajednice u kojoj se dobrovoljci iz različitih sfera mogu povezati. Mi se često hvalimo time da u našim redovama imamo i srednjoškolce, i studente, ali neretko i starije građane i penzionere koji žele kvalitetno da iskoriste svoje vreme i tako doprinesu slobod­nom znanju.

ŠTA JE SVE URAĐENO ZA 18 GODINA?

Godinama se organizacija razvijala, kreirala strukturu, godišnje projekte, planove i budžete, pa se može reći da smo od jedne male grupe narasli na mrežu od oko 200 članova. Sada ima­mo tri razvijena programa (Obrazovni program, GLAM program, Program raznolikosti) koji su usmereni sa saradnju sa obrazovnim institucija­ma, institucijama kulture, organizacijama koje se bave neformalnim obrazovanjem, kao i na uklju­čivanje volontera u projekte koji im mogu pomo­ći u ličnom razvoju. Organizacija je prisutna i u regionalnim i međunarodnim kampanjama, a ta­kav rad predstavlja na različitim konferencijama i događajima.

U KOM PRAVCU IDE DALJI RAZVOJ VIKIMEDIJE?

Vikimedija kao pokret trenutno radi na imple­mentaciji strateških preporuka koje su proizvod višegodišnjeg rada. Ono što se može primetiti je da se misija nije promenila – i dalje želimo da imamo slobodno znanje dostupno svima. Među­tim, sada se fokus stavlja na ovaj drugi deo re­čenice “dostupno svima”, u okviru kog želimo da kreiramo različite alate i tehnike koji bi omogućili svima bolji pristup već postojećem znanju. Pod ovim se podrazumeva povećanje raznolikosti u projektima, pružanje savetodavne ili tehničke pomoći ljudima iz nerazvijenih zemalja, uključi­vanje različitih socijalno osetljivih grupa i stva­ranje održivih saradnji koje će biti stub u širenju ideje o jednakosti znanja.

OSIM VIKIPEDIJE, DA LI POSTOJE JOŠ NEKI PROJEKTI I DA LI RADITE NA NJIHOVOM PROMOCIJI?

Naravno. Vikipedija je zapravo samo jedan od projekata Zadužbine Vikimedija. Nekako nam je najpribližnija, jer je svakodnevno koristimo za pronalazak određenih informacija. Međutim, osim Vikipedije, postoje Vikimedijina ostava, Vi­kipodaci, Vikicitat, Vikizvornik, Vikirečnik… Svaki od ovih projekata ima istu ideju – da poveća slo­bodno znanje na internetu i učini ga dostupnim svima. Samo je format drugarčiji, što se intuitiv­no može zaključiti iz naziva projekta. Ako uzme­mo za primer Vikimedijinu ostavu, to je zapravo mesto gde možete naći preko 90 miliona slo­bodnih multimedijalnih datoteka, što dalje znači da ih možete koristiti u svom radu, prezentaci­jama, medijskim objavama, naučnim radovima, ali naravno uz poštovanje uslova koji se nalaze u licenci. Ovo najčešće znači navođenje autora i izvora odakle ste preuzeli fotografiju. Osim fo­tografija pojedinaca, ovde se mogu naći digita­lizovana dokumenta, knjige, stare fotografije iz brojnih muzeja, biblioteka, arhiva širom sveta.

KOLIKO ČLANAKA IMA VIKIPEDIJA NA SRPSKOM I KAKO ONI NASTAJU?

Vikipedija na srpskom trenutno broji 667.778 čla­naka i zauzima 21. mesto na listi svih jezičkih verzija Vikipedije. Svako može da napravi članak na više načina. Možete pretražiti članak u okviru polja za pretragu i ukoliko ne postoji, napraviti ga. Ili možete jednostavno kliknuti na crvene linkove u okviru već postojećih članaka i tako krenuti sa izradom sadržaja. Postoje dva načina uređivanja – u kodu i u Vizuelnim uređivaču. Oba uređivača su ravnopravna, pa je na urednicima da odabe­ru ono što im više odgovara. Međutim, važno je naglasiti da, iako svako može da uređuje članke, neophodno je poštovati određena pravila, koja su usvojena od strane Vikipedijanske zajednice. Među prvim važnim pravilima nalazi se navođe­nje referenci, jer se Vikipedija ne bavi istinom, već proverljivim informacijama. Reference mogu dalje uputiti čitaoca o temi koja ga interesuje.

KOJE SU TRENUTNE AKTUELNOSTI I ŠTA VAS OČEKUJE U NAREDNOM PERIODU?

Početak nove godine uvek sa sobom nosi brojne aktivnosti, od kojih ću izdvojiti nekoliko. Naime, trenutno je u toku jedna zanimljiva kampanja pod nazivom 1lib1ref koja se organizuje u sa­radnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković” i Vikimedijinom Zajednicom Republi­ke Srpske. Kampanja je usmerena ne samo na povećanje broja referenci u člancima, već i na unapređivanje njihovog kvaliteta, a sve u cilju bolje proverljivosti informacija koje su dostupne u članku. Iako je prvobitno usmerena na biblio­tekare, koji zapravo imaju pristup mnogobrojnoj literaturu, mogu se uključiti svi zaintereseovani urednici i tako osvojiti nagrade. Kampanja traje do 5. februara.

Budući da smo volonterska organizacija, trudimo se da podržimo naše članove, ali i one koji bi to želeli da budu. Tako već godinama dodeljujemo mikrogranotve za sve one koji žele da se oproba­ju u vođenju projekata iz oblasti slobodnog zna­nja i kulture. Upravo sada je otvoren konkurs koji je posvećen projektima manjeg obima za koje postoji mogućnost rasta u dugoročne i održive projekte. Prijave su otvorene do 26. februara.

Ove godine obeležavamo i jedan značajan jubi­lej – 20 godina Vikipedije na srpskom. Proslavu ćemo organizovati u sredu, 22. februara, od 18 časova u Srpsko-korejskom informatičko pristu­pnom centru, a više detalja biće uskoro objavlje­no na našem sajtu. Pozvala bih ovom prilikom sve da nam se pridruže da zajedno proslavimo.

I možda još jedna stvar za kraj, ali veoma bitna. Budući da smo tvorci Obrazovnog progama, ove godine u maju, tačnije od 26. do 28. maja orga­nizovaćemo međunarodnu Edu Viki konferenciju koja će okupiti preko 100 ljudi iz celog sveta koji se bave različitim modelima saradnje sa škola­ma i fakultetima, a u cilju korišćenja Vikipedije u nastavi. Konferencija se održava u Hotelu M i imaće program najviše usmeren na razmenu iskustava i primenjenog znanja.