PIŠE: DUŠAN M. ŽUGIĆ
FOTOGRAFIJA: MIA MEDAKOVIĆ
Umirao sam na rate
Sat na mojoj ruci merio je svaku moju smrt
Užasni dani, užasni ljudi, užasne teme
Lešinari koji ti kidaju meso, moral i dane
Lekovi su otrovi
od kojih ne može biti bolje
Možda samo lakše
Ptice pevaju dok su plaćene za to
Lav vreba u mraku
JOŠ LEKOVA! JOŠ LEKOVA!
Beskrajni sastanci
Beskrajne zabave
Izveštaji o imovini i prihodima
Strahovi, predstave i parade
Sat na zidu zapoveda
JOŠ, JOŠ LEKOVA!
Lav se smeška
Lav će da me pojede
Mrak je pustinja samoće
U kojoj svako za sebe
može da bude šta hoće
Ali, isto je to sve
Ja sam Prometej,
na pola pojeden
Lav se približava
Njegove oči me gledaju
Kako umirem na rate
Lav zna šta hoće
Njegove kandže će da me pokidaju
Moje meso već je pojedeno
On dolazi po moje srce
Moje srce će da postane njegovo
Moje srce će da postaje srce lava
Skupa ćemo Izaći iz mraka
I bićemo jedno…moj lav i ja
Bez bola, bez straha
Sat će prestati da kuca