ПИШЕ: ДАНИЈЕЛА МАРКОВИЋ
ФОТОГРАФИЈА: АНЂЕЛА ГРОЗДАНИЋ
ИКОНЕ: СВЕТЛАНА СЕДЛАН
Рад туге. Тако је писало на парчету папира.
На парчићима свега осталог писало је много више. Требало је саставити парчиће тако да састављене речи чине смислену реченицу. Постоји рад туге, род туге и ред туге. Рад још увека траје, род је женски, безобални, а ред је у овом случају одредница за време. Ред по ред, дан по дан, сат по сат.
Туга је острво. Дакле обално, цело себи припада. Ако говоримо о раду туге, треба запливати до њега, по чему год. Успоменама, морима, надама. Вером у радост.
Питала сам пре учења географије и распореда острва, постоји ли молитва за радост. У молитвеницима су расписане молитве Пресветом духу, Господу Исусу Христу, Анђелу чувару, Пресветој Богородици, светитељима (Јовану Златоустом, Василију Великом, чудотворцу Николају…) од светитеља (нпр. Светог Јована Дамаскина) за свете (нас, тако нас у Литургији зову, обраћају нам се – „светиње светима“).
Постоје молитве за опроштај греха, ноћне молитве, јутарње молитве, молитва за живе, за упокојене, молитва против порока пијанства, молитва за помирење, молитва за заблуделе, молитве пре доручка, после доручка, ручка, вечере, молитве за путника, молитве за кишу, молитве у болести, молитва за умножење љубави, молитва при упаду непријатеља, молитве на самрти и тако даље. Постоје молитве које се изговарају са поклоном до земље, постоје молитве коленоприклоњења и многе друге.
Поред свих наведених, постоји и мноштво незаписаних, мојих, ваших, наших у којима се својим речима обраћамо Богу. То нису острва. То су радости. Дијалози који чекају, а и дешавају се, тако се најкраће све молитве збирно сливају у Литургију. На Литургији помињемо умрле, живе, путнике, болесне, храну, кишу, воду, вино, природу, људе, створено и нестворено. Литургија није збир молитви већ њихово испуњење. Свака Литургија. Не опонаша једна другу, већ је једна и увек нова.
Покушаћу да докажем да је сваки дијалог радост. Све остало је острво. Моја добра пријатељица која брине и пита се и када лишће пада, боли ли га, сада би рекла – правда за острво! Придружујем се узвику. Додуше, тежим путем увек сазнајем, али географију све боље познајем. Путујем на унутра и не марим што немам возни, бродски, ауто и неки други ред. Добро неосмишљен пут на унутра даје најбоље сусрете и дијалоге споља, безобаље радости.
Један дијалог сместио је несместивог у Тело. Један род, женски и безобални слободним пристанком променио је све дијалоге овог света. Посебно дијалог Човека и Бога. Она и ако не зна како ће то бити, пристаје.
Сада следи – Правда за сва острва, и она су само делови некада једног копна.
Многа острва су била захвална на објављеним речима у претходним текстовима. И ја сам захвална на прилици да се обратим и спојим острва која често постану и радост – дијалог.
Постоји возни ред за ауторски рад, правила, и ред, и род. Можда на неком острву или у некој радости много пута поновљене речи и реченице постају и наше власништво. Провериће нека друга безобална радост, но, ово је много пута поновљен текст на мом острву које се припојило копну:
…
Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну, и матер Бога нашега.
Часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима; Тебе што Бога Реч непорочно роди, сушту Богородицу, величамо.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва Светог Јоаникија
У делу Литургије народ на речи свештенослужитеља – одговара овим речима расписаним у нотама.
У исламској теологији Пресвета Богородица се помиње као Мерјем и о њој се говори на три места у поглављима која су настала током периода Меке, а четири пута у онима која су написана током периода у Медини. Једно цело поглавље, 19. сура, носи име по Њој.
„О Мерјема, тебе је Алах одабрао и чистом створио, и бољом од свих жена на свијету учинио. О Мерјема, буди послушна своме Господару и лицем на тле падај и са онима који молитву обављају и ти обављај“ (Куран 3:42-43).
Она је једина жена која се именом помиње у Курану.
У празничне дане када излази овај број часописа жалосни остајемо као створена Бића. Радосни постајемо као Бића дијалога и копна. Географија једног Царства убројаће острва, реке, обале, птице, лишће, брда, шуме, житнице, слонове, делфине, људе и много пута изговорене Речи. Ваше и моје.
Постоји икона Богородице названа Свих жалосних радост и позајмљујем њен назив као наслов текста. Акатист Пресветој Богородици, а у част поменуте иконе, чита се 24. октобра (6. новембра) и чита се за избављење од стања жалости и за проналажење несталих.
Акатист је песма, која се изговара стојећи (не седећи акатистос (гр. – Ακαθιστος,)) – химна благодарности посвећене Светој Тројици, Часноме Крсту и неким светитељима. Ремек-дело византијске литургијске химнографије је акатист посвећен Пресветој Богородици – Возбраној Војеводје, (Заштитници Цариграда).
Радост моја је радост пронађених.
