in

MOMENTI U VEČNOSTI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: BILJANA CINCAREVIĆ
FOTOGRAFIJE: MILOŠ LUŽANIN

BILJANA CINCAREVIĆ, AKADEMSKA SLIKARKA, KONCEPTUALNA UMETNICA, AKTIVISTKINJA U EKOLOGIJI. MAGISTRIRALA JE TEH­NIKU ZIDNOG SLIKARSTVA NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMET­NOSTI UNIVERZITETA U BEOGRADU 2014. GODNE. NJEN UMET­NIČKI IZRAZ BLIZAK JE MODERNOM REALIZMU, KOJIM ISTRAŽU­JE PRIRODU ŽENE OD EROTSKE DO SPIRITUALNE, DAJUĆI SVOJ DOPRINOS FEMINISTIČKOJ UMETNOSTI. U SVOJIM RADOVIM BAVI SE ARHETIPOVIMA, SIMBOLIMA, PROŠLOŠĆU I TRADICIJOM PRE­DAKA.

BILJANA CINCAREVIĆ PREDSTAVIĆE SE IZLOŽBOM „MOMENTI U VEČNOSTI“ U GALERIJI „NIKOLA RADOŠEVIĆ“OD 4. DO 31. JANUA­RA 2023. GODINE.

VREME JE SLAVA I PROSLAVA. TVOJE SLIKE TRAŽE I PODRŽAVAJU ISCELJENJE, LJUBAV, SNAGU, PRIRODU. IZLOŽBA POD NAZIVOM „MOMENTI U VEČNOSTI“ OBUHVATA TVOJ RAD SA RAZLIČITIM TEMAMA I IDEJAMA. ŠTA ĆEŠ IZLOŽITI I ČIME ĆES SE PREDSTAVITI NA POŠTOVAOCIMA TVOJE UMETNOSTI?

Ova izložba je mali rezime mog dosadašnjeg stvaralaštva, nastao iz potrebe publike da pog­leda i kupi nešto od mojih ranijih radova. Izložba nije tematska, već je sažetak odabranih dela iz prethodnih ciklusa koje sam imala u svom radu. Radovi su momenti lepote, harmonije i razmišl­janja koje sam kroz cikluse uspevala da ove­kovečim. Izložiću pet originalnih ulja na platnu, ostalo su visokokvalitetni printovi na platnu i pa­mučnom papiru, radovi koje sam davno proda­la, a koje publika voli i želi da ih ima. Januar je mesec praznika, Božića, slava, proslava, srpske Nove godine, idealno vreme za idealne poklone.

KAKO BI OPISALA JUNAKINJE KOJE SLIKAŠ? DA LI JE SVAKA TA ŽENA U TEBI?

Moje junakinje su se kroz moj dugogodišnji rad menjale i evoluirale. Od samog početka ženska figuracija koju sam slikala je bila moja lična re­fleksija i introspekcija koju sam ovekovečila na platnima. Scene sa plaža, iz restorana, scene provoda i žurki, erotike i strasti, sve to sam sli­kala istražujući prirodu žene, od erotskog do du­hovnog. To jeste bila moja sopstvena introspekci­ja, razmišljanja i pitanja. Takođe je bila refleksija svih žene iz mog ženskog predačkog stabla. Sve što moje pretkinje nisu mogle, nije im bilo doz­voljeno, nisu znale ili umele, ja sam žene oslo­bađala patrijarhalnih okova i zabrana, davala im prostor gde mogu da žive svoje strasti i slatkoću života. Kasniji radovi su se bavili duhovnim dubi­nama što je isto refleksija mog ličnog duhovnog sazrevanja. A sada sam izašla iz ličnog i bavim se arhetipskim.

NISI OD ONIH SLIKARA KOJE SLIKAJU JEDNU SLIKU CEO ŽIVOT. TVOJE TEME SU VANVREMENSKE, NESTANDARDNE, PRELAZE GRANICE I OKVIRE POSTOJEĆEG.

Verujem da se svaki čovek menja i da nova is­kustva i učenja donose mudrost u život. Kod nas umetnika životna iskustva, saznanja i dubine koje posećujemo i istražujemo, trebalo bi da se re­flektuju na umetnost koju stvaramo. Jer ako nas umetnost ne podstiče na razmišljanja ili ne ša­puće našoj duši nešto značajno, onda je to samo puka estetika ili jalova roba kojom se trguje. Prvi umetnici su bili šamani. I sva umetnost do 14. veka je bila sakralna umetnost. Posvećena spa­janju čoveka sa Božanskim. Od renesanse umet­nost postaje svetovna – estetska, kritička, int­rospektivna, revolucionarna, reflektivna itd. Sve više se udaljavala od prvobitne svrhe, a to je da pomogne čoveku da se izdigne i poraste na viši ljudski nivo. Danas su muzeji savremene umet­nosti puni dela koja samo konstatuju beznađe i kritikuju postojeće stanje. To je kao kada bi ispod drveta napisali ‚ovo je drvo’. Master umetnost bi trebalo da uzdiže ljudski duh i pomogne čoveku da poraste, a ne da ga zrači niskim vibracijama. Međutim, kako je Hrist rekao ‚ceo svet je u vlasti zloga’, te sve što je u sistemu sveta, uključujući i umetnost, u službi je destrukcije. Niskofrekvent­na ’umetnost’ je izuzetno i opasna. Ono što ja tkam i ugrađujem u svoja poslednja dela jeste moj doprinos na podizanju naše kolektivne vib­racije. Pokušavam kroz svoj konceptualni rad da obnovim savezništvo čoveka sa Prirodom i sa Božanskim, jer se borba dobra i zla neprekidno odvija. A to jeste vanvremenska i večna tema.

SVE JE SIMBOL. KAKO ČITATI TVOJE SIMBOLE?

Kada govorimo u simboličkom kontekstu, mi ula­zimo u svet predstave i slika nečeg neizrecivog. Dok znakovi po definiciji predstavljaju stvari koje postoje u stvarnosti, simboli ne stoje ispred stva­ri koje postoje u fizičkom svetu, već ukazuju na postojanje nepoznatih elemenata psihe ili obra­zaca nesvesnog. U simbolima se nalaze skriveni ključevi i uputstva za život. Um, racio ne razu­me simbole, jer to pokušava razumom. Simbo­li su znaci i poruke za dušu, za naše podsves­no. Naše intuitivno ga tumači. Kada racionalno odustane od razmišljanja i tumačenja simbola, tada se simbol spusti na nivo duše i duša dobija poruku.

Zato sanjamo u simbolima. Um ne razume sim­bole iz snova, pa ih odgurne jer ne vredi da se zamara time.

Veštačka inteligencija nikada neće moći dešifro­vati simbole, jer nema intuitivno, emocionalno i organsko u sebi. Zato su nam snovi i simboli koje nailazimo na našem putu važan adut u očuvanju našeg organskog porekla i same prirode.

Simbol komunicira sa dušom, to se ne čini raci­onalno, već intuitivno oseti i manifestuje u ono­me što živimo i privlačimo u svoj život. Naše biće nosi vibraciju, intuiciju koja nas, ukoliko je sluša­mo, vodi kroz život na našem putu rasta na viši svesni nivo. Pomaže nam u velikoj spoznaji živo­ta. Kada neko krene na taj put spoznaje, počinje Herojevo putovanje. To je proces transformaci­je. Džozef Kembel je opisao faze Herojevog pu­tovanja. Svako od nas je heroj u sopstvenom životu, glavna uloga koju igramo! Na tom putu spoznaje nas vode simboli, duhovno i kulturno nasleđe.

PUNO SI RADILA NA SEBI, ISTRAŽIVALA, PUTOVALA, HODILA. ŠTA JE NA TEBE OSTAVILO NAJJAČI UTISAK KOJI SI UKLJUČILA U SVOJ RAD?

Utisak i razumevanje da postoji univerzalna ‚kos­mogonija’ koja spaja sve ljude na planeti u ve­rovanju o Tri sveta – Drvetu Života. A to je svet predaka i istorije, svega onog što se dogodilo i što je bilo – donji svet. Srednji svet – svet ljudi biljaka životinja i duhova prirode i svih onih ne­vidljivih bića koja postoje još samo u bajkama. I gornji svet Božanskog. Svi drevni narodi, a da­nas još samo urođenička plemena i stara sela u nekim ’zabitima’ koje globalizacija nije uspela da promeni, veruju u takvu postavku sveta. Bila sam fascinirana kako neka plemena u Africi ima­ju iste običaje kao mi u Srbiji. Ili neki narodi u Andima ili Aziji.

KOJA BOJA SE PROVLAČI KAO LAJT-MOTIV NA VEĆINI TVOJIH SLIKA I ZAŠTO?

Intenzivne boje na slikama, kažu psiholozi, prika­zuju strast i eruptivnu snagu samog života. Inten­zivne boje su izlazile iz mene bez mog svesnog mešanja u to. Prosto moja duša je to tako oseća­la. Estetika mog bića je moje ideje i zamisli obo­jila u jarke intenzivne boje.

KAKO ZRI UMETNICA NA BALKANU?

Ako umetnica ne napravi kompromise i izdrži težak period prekaljenja, napravi kontinuitet i po­kaže doslednost i istinitost u svojim delima, tada zaista dolazi to zrenje i u zrelim godinama može da ubira plodove svoga rada, da uživa u svom svetu koji je kreirala.

KADA IMAŠ NAMERU DA SE PRESELIŠ PODNO KOPAONIKA?

Čim završim izgradnju svoje kuće. Za jedno dve godine.

KOLIKO JE VAŽNO POZNAVATI PRETKE, KORENE I SVE ŠTO JE PROŠLOST DONELA I IZNEDRILA?

Ako ne znamo odakle potičemo i ne znamo ko su i šta su bili naši preci, onda nemamo identitet. Čovek bez identiteta je prazna ljuštura u koju će se useliti globalistička ideologija, franšiza brenda bledog čoveka koji je konzument svetskih bezv­rednosti i taštine. Ako poštujete svoje pretke i predačku tradiciju, onda ste snažna ličnost koja može da se razvija i unapredi predačko nasleđe. Da isceljuje svoje pretke u sebi i kroz sebe, da razvije ono što je dobio iz svoje tradicije i svog identiteta na više nivoe.

IMALA SAM PRILIKE DA TE SLUŠAM NA JEDNOM TED TALKU PRE PAR GODINA NA KOJEM SI UPRAVO PRIČALA O PRECIMA.

Da, sretna sam zbog te prilike, jer sam duboko svesna koliko je to važno. Praktično od životnog značaja. Biblija kaže: ‚Oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi.’ Od predaka nasleđujemo blagoslove, ali i prokletstva. Važno je znati da te­rete i blokade koje smo od njih nasledili, možemo lečiti i isceliti sebe od njihovih loših dela. Takođe formira naše ponašanje kroz svesnost da će sve što radimo ostaviti traga kao blagoslov ili prokletstvo našoj deci ili društvu u kome smo živeli. Svesno življenje mora uključiti običaje poštovanja predaka.

TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „RADOSTI MOJA“. ČEMU I KOME SE RADUJEŠ? KO TE RADUJE?

Radujem se da gledam kako mi se ćerka razvija u sve lepšu ličnost i osobu. Radu­jem se prirodi svaki put kada odem na pla­ninarenje ili u šetnju kroz njene pejzaže. Raduju me neki divni ljudi oko mene i oni koji čine humana dela. Raduju me životinje, njihova životna igra i radost, umiljatost i isk­renost. Radujem se kad stvaram i kreiram svoju umetnost. Radujem se životu i zahval­jujem mu za sva iskustva!

ŠTA MISLITE?

OD MOTIVACIJE DO RADOSTI

MOJI TRENUCI, MOJ ŽIVOT, MOJA LJUBAV, MOJA SREĆA