PIŠE: IVANA ZDRAVKOVIĆ
Često se za radost kaže da je stanje sreće, ushićenja, nečeg prijatnog, neobuzdanog, blaženstva… Mi se dakle ne sećamo dana, tih događaja, sećamo se samo trenutaka.
A “sreća “je u svakom takvom trenutku. Naš život je taj trenutak.
Šta je onda sreća?
Možda je to sasvim jednostavna stvar, možda se sastoji od količine slobodnog vremena koju možemo da posvetimo sebi i bližnjima?
Uveče, pred spavanje, razmislite dobro da li ste možda uradili neko dobro delo, neku ponudu mira, da li ste nekome izmamili osmeh na licu, da li ste rekli isceljujuće reči?
Da li ste se oslobodili besa i ljutnje? Jeste li se opustili? Da li ste nekoga voleli, želeli, poljubili? Ako je odgovor DA, onda je to SREĆA.
Valjda je tako i sa uspomenama. Skloni ste da volite ono što znate, što vam je blisko. Zato volite da gledate svoje stare slike. Tu nalazite sreću koja vam je poznata.
Nikad ne znamo šta nas čeka iza ugla, sledećeg dana, meseca, godine… Mi se trudimo i pokušavamo da se pripremimo za budućnost, ali uvek će biti stvari za koje nismo spremni. Čak i stvari za koje znamo da nas čekaju će u jednom trenutku biti iznenađenje i osećaćemo se nespremnim. Zato čuvajte ljubav u svom srcu. Život bez ljubavi je kao biljke koje ste zaboravili da zalijete. Uvenuće nesrećne.
Ja sam od detinjstva imala “Čarobnu kutiju” u kojoj sam čuvala sve svoje male najdragocenije želje u životu. Želje traju večno, a da li se ostvaruju? Zašto ne pokušate i sami? Od vas zavisi. Kako? To vam predstoji da otkrijete, polako, korak po korak, ne žurite, možda uplašite svoju SREĆU.
RADOST se ne uči, nema roditelja, škole, prijatelja, poznanika, koji će vas učiniti srećnim bez vas samih. RADOST ne može biti forma.
“Ako hoćeš da budeš srećan jedan dan”, kaže stara poslovica iz Gruzije, “onda se dobro napij! Ako želiš da budeš srećan godinu dana, zaljubi se u lepu ženu. Ali ako hoćeš da budeš srećan celoga života, onda pij dobro vino sa starim prijateljima!”
Neki od nas su i proverili…
Sreća je prevrtljivo stvorenje, nekima stalni pratilac, dok se potpuno skriva od drugih.
Ona je meni bila čest životni pratilac kroz detinstvo, mladost, moju porodicu, decu, profesionalno, ali ponekad i neuhvatljivo stvorenje, kad sam morala i da se borim za nju i to opasno, do suza.
A nekada ta radost, sreća sedi među nama, samo treba da je prizovemo i da kažemo – dobro došla, SREĆO!
Neću spominjati koliko nekad kasni njen dolazak. Zato, nemojte se obeshrabriti, idite uporno za svojom radošću, srećom.
Moji najradosniji trenuci u životu vezani su za moju ljubav, za moju veliku i malu decu, za moju porodicu. Najveće osećanje radosti doživim kad vidim ljubav i sreću u njihovim zenicama. Rođenje deteta je izuzetna radost i sreća.
A tu su i mnogobrojni dragi prijatelji, dobra muzika, knjige, umetnost, filmovi… Priroda me neobično ispunjava srećom, ja imam “zeleni palac”, tu često nalazim svoju utehu, smirenost, sreću. Još bih pomenula i moje drage pse, imala sam ih puno u životu, delili su sa mnom i srećne i tužne trenutke.
Postoje trenuci koje pamtimo čitav život. Da li su oni upisani u našim srcima, u duši, u genima… ko bi to znao? Često imamo “déjà vu” utisak, a to je neka mala sreća koju nosimo u sebi. Kada se nađete na nekom mestu koje će vam oduzeti dah svojom lepotom, pa zar to nije sreća?
Ko smo mi zapravo? Niko ne zna ko je on sve dok mu život nije ugrožen ili mu se ne da vlast. Kada u sebi pomirimo sve prijatno i neprijatno, a lično doživljeno, možemo računati na mir, ispunjenost, sreću.
Zapamtite, radost čine male stvari.
Bogu nisu potrebna “mala srca “za svoje poslanike, stoga budite hrabri, plemeniti, darežljivi i bićete nagrađeni, jer radost u životu treba da ima svrhu.
“Treba da budemo radosni. Ako radosti nestane, zapitajmo se u čemu smo pogrešili.” Lav Nikolajevič Tolstoj
