OD MOTIVACIJE DO RADOSTI

PIŠE: VLADA NEGOVANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: GORAN ANDRIĆ

„Nema lepše stvari kod čoveka od radosti!” – reče mudrac, koji se upravo nalazio na putu ži­vota.

Ide on tako laganim korakom i sretne jednog mladog čoveka kako sedi na kamenu prepun tuge i neraspoloženja.

„Šta je, mladiću, umorio si se ili si stao na prvoj prepreci?” – upita mudrac mladog čoveka.

Ovaj ćuti i ništa ne odgovara.

„Ja imam 60 godina i svaki kamen koji mi se nađe na putu ili sklonim ili ga zaobiđem. Kad bih zastao na svakom kamenu koji se nađe na mom putu, nikad ne bih tamo stigao gde sam se uputio.”

„A gde ste to vi to krenuli, gospodine?” – upita sad mladić.

„Krenuo sam na put radosti.”

Mladić poče da vrti glavom čudeći se rečima koje je upravo čuo, a za to vreme mudrac mu reče:

„Ustaj i prestani da se čudiš. Idemo zajedno, a usput ću ti ispričati svoju priču.”

Poziv mudraca se nikad ne odbija, znao je mla­di čovek jer je to pročitao jedanput u nekoj kn­jizi.

Na putu radosti, svima je lepo. Idu oni tako ko­rak po korak, a mudrac otvori dušu:

„Sine, iako te vidim prvi put, ja te znam dobro. Ja sam bio u tvojim godinana i radio sve to što ti radiš. Kad sam te video da sediš na kamenu, znao sam da to nije od umora, već od neznanja. Nisi znao šta da radiš dalje. Počeo si da drama­tizuješ i da pljuješ i po sebi i po životu. Zato si seo. Da bismo poznavali čoveka, ne treba mu znati ime, već navike. Navike prave čoveka, a mi pravimo njih. Eto, ja uživam u svakom danu uprkos mnogim preprekama.”

Mladić ponovo vrti glavom jer nije sretao ljude koji uživaju svakodnevno, već mnoge druge koji se samo žale.

„Sine, nije tebi danas lako. Preplavljen si ne­gativnostima na internetu, u školi ili na fakul­tetu glupostima, roditelji premoreni i pod stre­som, stoga mladi ljudi lutaju svetom umesto da uživaju. Za istinsko pravo uživanje potrebno je više mudrosti nego htenja. Šta vredi jedna želja mladog čoveka nošena neznanjem? Ne mnogo. Zato slušaj me, mladi čoveče, dobro. Svaka reč izgovorena iz usta iskusnog, mudrog čoveka je zlata vredna. Vrednija od onog zlata kupljenog u zlatarskoj radnji.”

„Ne razumem” – mrmlja mladić.

„Mudre reči ulaze u tebe i ostaju tamo celog života, dok je ovo iz zlatare pored tebe i može da nestane vrlo brzo. Ovo mudro zlato poka­zuje pravac životu, a ovo drugo pokazuje ego. Razlika nije mala i zato slušaj.”

Mladić je razumeo poruku.

„Ja volim da podučavam mlade ljude. Steče­na znanja treba deliti i u tom procesu uživati. Zato sam te ja i pozvao da mi se pridružiš.

Savet broj jedan glasi ovako:

Nikad ne zastajkuj kod jednog problema ili prepreke. Baci pogled i produži dalje. Neke probleme rešavaj u hodu, a neke jednostavno odbaci ili zaobiđi.”

„Zar ne bi bilo bolje da stanem ili sednem i razmislim malo i pokušam da rešim svoje probleme?” – upita mladi čovek mudraca.

„E, to i jeste problem veći od onog kojeg treba rešiti. Čovek sedne da rešava jedan problem, a onda pronađe drugih 100. A kad si u pok­retu, mnogi problemi nestanu sami od sebe. Ono što si mislio da je problem na početku svog puta, shvatio si na pola puta i da nije problem. Ljudi danas kreiraju nepostojeće probleme. Vezuju se više za spoljašnjost nego za unutrašnjost. Takvo vreme, ali srećan čo­vek može biti samo tad ako je unutar sebe srećan.

Kad ideš kroz život ne treba da trčiš. Onda se brzo potrošiš. Pronađi sebi odgovarajući ritam i drži se njega svakoga dana i to celog života. Ritam ti daje skladnost kako sa tvojim mislima, tako i sa tvojim životnim koracima. On ti daje i snagu da ideš dalje. Bez dobrog ritma, nema dobre muzike i nema života.”

„Ono što sam seo na kamen kod prve prepre­ke je van ritma, zar ne?” – upita mladić.

„Tako je. Da nisam ja naišao, ko zna koliko dugo bi ti tamo ostao. Mnogi ljudi odustanu na prvoj prepreci i vrate se nazad sa izgovori­ma – nije to za mene.”

Savet broj 2

„Kad kreneš na put, naoružaj se osmehom. Trebaće ti. Osmeh rešava mnoge životne si­tuacije, ali i mnoga vrata otvara. Ljudima koje srećeš daj osmeh. Ne gubiš ništa, ali njima će da znači puno. Osmeh na licu je danas traže­na roba i ima visoku cenu.”

„Treba li da se smejem svuda kao lud na braš­no?” – našali se mladić.

„Ne, samo kratak osmeh kao pozdrav i ti si odradio svoje. Preterano smejanje je van ba­lansa i može biti štetno. Zamisli da neko ima 50 godina, nema stan i prijatelje, nema posao a ni pare, bankrot na sve strane i još se sme­je. Taj preterani neodmereni smeh prolongira njegovo stanje.”

„Pa šta bi trebao da radi, da plače ponovo?” – radoznalo upita mladić.

„Da se upita zašto je bankrot i da se menja. Svako može da bude bolji i kvalitetniji neza­visno od godina. Jedna promena povlači dru­gu i sve tako redom.”

Savet broj 3

„Traži ljubav, ona je jako bitna. Za ljubav ne moraš mnogo daleko da ideš, ona je blizu tebe, ona je u tebi. Moraš prvo da voliš sebe. Čovek koji ne ceni sebe ne može proizvesti lju­bav. Ključ za tu proizvodnju je emocija. Kako će čovek sa negativnom emocijom proizvodi­ti ljubav? To ti je kao kad bi dali čoveku koji ima strah od visine da upravlja avionom. Zato prvo moramo stvoriti dobru emociju unutar sebe, a onda početi graditi kuću ljubavi.”

4. savet glasi:

„VERUJ u SEBE – i on je najvažniji. Uzalud je imati prethodna tri saveta ako nemaš ovaj četvrti. Ako ne veruješ u sebe, onda ti životni put postaje težak, a mnoge prepreke nereši­ve.”

„Pa kako da dođem do samopouzdanja?” – upita mladić mudraca.

„Svako može verovati u sebe, mladiću, to nije privilegija malog broja ljudi. Treba samo raditi na tome i jednog dana ono je tu.”

„A koliko je to vremena?” – upita radoznalo mladić.

„To se nikad ne zna. Kao i sad na našem život­nom putu, mi ne znamo tačno vreme našeg dolaska, a tako je isto i u procesu pravljenja samopouzdanja. Mladiću, UŽIVAJ I ZABO­RAVI DA GLEDAŠ NA SAT.”