PIŠE: VALENTINA ŠLJIVIĆ
FOTOGRAFIJE: ALEKSANDAR ŠLJIVIĆ
Da li biljke osećaju? Da li drveće oseća?
Biljni organizmi imaju svoja čula, drveće ima svoja čula, oni osećaju bol, radost, tugu i mnogo više od onoga što smo navikli da smatramo svojstvenim samo ljudskim bićima. Drveće ima svoju svest, drugačiju od naše svesti i plaši se svega čega se i ljudi plaše.
Šta je dendrologija?
Dendrologija potiče od grčke reči dendron – drvo i logia – nauka. Dendrologija je nauka o drveću. Kada kažemo nauka o drveću, mislimo o uticaju drveća na čoveka. Čovek, kao i drvo, nastao je u prirodi, to su deca prirode. Drveće je veoma potrebno čoveku zbog kiseonika koji proizvodi, zbog neprocenjivog posla koji imaju, a to je da nam prečišćavaju vazduh.
Kada smo u šumi, osetimo mir, stabilnost, tišinu, takva stanja nam umiruju nervni sistem. Umirivanjem nervnog sistema eliminišemo stres i osećamo da dišemo punim plućima. I dalje, da ne znamo ništa više o uticaju drveća, ovo bi bilo dovoljno za svako ljudsko biće. Ali ima još mnogo toga što nam drveće nudi. Naše je da otvorimo um i pokušamo da prepoznamo i osetimo.
Šta je dendroterapija?
Kada kažemo dendroterapija znamo da se misli na lečenje ljudskih bića pomoću energije drveta.
Energija koje sadrži drveće potiče od sunca. Biljke u lišću procesom fotosinteze pretvaraju tu energiju u hemijsku i ugrađuju je u organska jedinjenja. Tako je drveće, kao i sve ostale biljke, posrednik koji nam omogućava da sunčevu energiju ugradimo u svoje ćelije.
Ljudi su kroz vekove od davnina praktikovali lečenje pomoću energije drveta, pripisivali su magična svojstva i delove drveta, grana, lišća, plodova koristili za tretiranje specifičnih oboljenja. Verovalo se da drveće ima dušu i da u njemu žive moćna bića. U grčkoj mitlogiji su poznate kao nimfe Drijade, a kod nas kao šumske vile.
Kako drveće može da nam pomogne?
Danas sve više stručnjaka širom sveta tvrdi da drveće zaista može izlečiti i “nahraniti” naše telo energijom. Zato je dendroterapija u nekim zemljama priznata kao metoda lečenja. Japanski stručnjaci su vršili razna merenja kako bi dokazali svoje teorije o lekovitosti “šumskih kupatila”.
Proces isceljivanja drvećem je veoma jednostavan i prirodan.
Kada ste tužni, razdražljivi ili rastrojeni, ili jednostavno želite da se oslobodite napetosti i nervoze, naslonite se na drvo leđima, celom dužinom kičmenog stuba, možete ga obuhvatiti i rukama kao kada ste se u detinjstvu krili iza drveća. Ako imate problem sa unutrašnjim organima, zagrlite drvo kao dragog prijatelja.
Medicinski je poznato da čin grljenja luči hormone sreće i nežnosti oksitocin, koji reguliše stres, krvni pritisak, jača imunitet.
Kako da izaberete svoje drvo?
Najlekovitije za čoveka je šumsko drveće ili drveće u čistoj ekološkoj zoni velikog parka ili na sopstvenom imanju. Gradsko drveće je nažalost izloženo štetnim zračenjima moderne civilizacije, supstancama, izduvnim gasovima, radio i telefonskim uređajima itd.
Iako vam dendroterapeut može reći koje drvo je najbolje za vas, vi svakako sami možete ispitati svoju osetljivost i pokušati da otkrijete svoje drvo. Iznenadićete se sopstvenim prirodnim sposobnostima. Potrebno je da držite ruke nad korom drveta ili blago oslonite dlan na koru drveta, ako osetite toplotu, to je vaš darodavac, vaše drvo donor.
Ako osetite da vas nešto “vuče” ili vam je tugaljivo, hladno, to je vaš “kradljivac”.
Preporučuje se kontakt sa minimum tri drveta dok ne izaberete vaše glavno drvo.
U “darodavce” spadaju hrast, bor, bukva, breza, kesten, jela, maslina, kedar, lipa, jabuka, šljiva, dok su “kradljivci” topola i iva.
Najlekovitiji za čoveka su hrast i bor koji akumuliraju veliku količinu kosmičke energije.
Verovanje naroda i običaji
Nekada je bio lep običaj da se kada se dete rodi posadi drvo – hrast za dečaka, a jela, breza ili lipa za devojčice. Posebno je bilo interesantno posmatrati kako oboje rastu i razvijaju se.
Naši preci su hrast poštovali kao sveto drvo. Obično su se okupljali oko svetog hrasta da slušaju govor njihovih duhovnih nastavnika, magova, sveštenika, Ura, Druida koji su donosili ljudima prosvetljena znanja više od stotinu hiljada godina. Hrastovi mogu da žive više od hiljadu godina.
Činjenica je da drvo čuva informacije o događajima koji su se desili u neposrednoj blizini mesta gde ono raste. Osobe koje znaju da čitaju infromacije sa živog prirodnog kompjutera dobijaju mogućnost da putuju kroz vreme i učestvuju u svemu što je zabeležio hrast.
Mag ili sveštenik je imao sposobnost da “zapiše” informacije ili poruke za buduće generacije. Znajući to, neprijatelji naših predaka su zajedno sa drevnim knjigama besno uništavali svete hrastove.
Za Srbe je hrast stan božanstva. Prema verovanjima, ima dušu ili je neka duša u njemu nastanjena. Ta verovanja su prenošena sa predaka na potomke.
Za hrast se verovalo da je izuzetno srećno drvo u čijoj krošnji se povremeno skupljaju dobre vile.
Hrast na kome su postavljeni zapisi ne sme da se seče, skida kora, pali lišće ili na bilo koji način ošteti jer po verovanju naroda donosi nesreću i smrt ne samo onome ko to čini, nego i svima oko njega.
