MUDROST TELA I SNAGA ŽENSTVENOSTI

PIŠE: DANIJELA R. BHANDARI

Današnji susret sa nekoliko meseci starijom verzijom mene beše neuobičajen, ali izuzetno interesantan, ljubavan i informativan. Kako smo sele u meditaciju i pozdravile se sa os­mehom duboke povezanosti, osetih onu mirnu radost (ili se to možda može nazvati radostan mir) u predelu srca, a onda začuh nežan, ali snažan glas kako mi se obraća: „Ti si mnogo više od zbira svih svojih promena. Tvoje telo, baš ovakvo kakvo je sada, jeste sveta mapa – vodič koji te vraća samoj sebi. Promene koje osećaš nisu ovde da te uzdrmaju, one su ovde da te probude.”

Iako 2025. godina označava transformativne promene u mom sistemu – fizičke, emotivne i duhovne – već se uveliko osećaju kao ka­kofonija glasova. Ali šta ako te promene nisu buka, već muzika? Šta ako je to simfonija mog tela, duha i svete ženstvenosti koja me poziva da slušam pažljivije, dublje?

Setih se iskustva koje sam imala pre petna­est godina. Ono što je počelo kao šapat mog tela, postajalo je sve glasnije i glasnije dok se nije pretvorilo u vrisak za pomoć. Kasnije sam shvatila da sam više od godinu dana pre tog upozorenja prestala da podržavam zov svoje duše, svoju životnu misiju, pa je i život prestao da podržava mene, sve dok mi se najzad zg­lobovi (koji su ‚podrška’ celokupnom fizičkom sistemu) nisu upalili u formi akutnog reuma­toidnog artritisa. Osvestih da sam ignorisala početne ‚šapate’ tela, potom zanemarivala ‚glasove’ koji su postajali sve glasniji i glasniji, dok najzad taj bolni ‚vrisak’ nije uspeo da me probudi i natera da se posvetim sebi – sa lju­bavlju i sistematski, bez lekova, već kroz dubo­ko unutrašnje istraživanje.

I evo, petnaest godina kasnije, zatičem sebe u vrtlogu kako spoljašnjih tako i unutrašnjih dešavanja, a sve to još i u društvu perimen­opauze. Noći kada se budim oblivena znojem više nisu za čuđenje, kao ni iznenadni, nep­redvidivi naleti emocija i ritam koji više ne prati poznatu mi shemu. Ali, umesto opiranja, moje Ja u 2025. savetuje da zastanem i priupitam svoje telo: „Šta pokušavaš da mi kažeš?” Ono što sam naučila kroz ovaj proces promenilo je sve…

Govor tela

Naša tela su čudesni pripovedači. Svaka sen­zacija, svaki bol i svaki titraj nose poruku. Moderne naučne discipline, poput somatske psihologije i psihofiziologije, otkrivaju kako su telo i um duboko povezani.

Pojam interocepcija – naša sposobnost da percipiramo unutrašnje telesne senzacije – podseća nas da telo neprekidno komunici­ra (baš kao i sve u prirodi, zar ne?). U svom naučnom radu, Antonio Damasio pokazuje kako nam somatski markeri ili telesne senzaci­je koje proizilaze iz emocija omogućavaju brže i intuitivnije donošenje odluka. Razumevanje tih signala koji dolaze sa nivoa podsvesti je kl­jučno za telesnu svesnost i brigu o sebi.

Koliko li sam puta naterala sebe da pristanem na nešto iako je ‚knedla u grlu’ signalizirala nelagodnost i mogućnost izbegavanja onog što se kasnije ispostavilo uznemiravajućim ili narušavajućim za mene? Sva napetost u ra­menima kao neizgovoren teret i stres ili bol u grudima kao neizrečena tuga su samo neke od poruka našeg sistema. Veza između moz­ga i creva, koja se često nazivaju naš „drugi mozak“, potvrđuje ono što je drevna mudrost odavno znala – telo je riznica intuicije i mudrosti koja često zna istinu pre nego što um to shvati.

Ali kako se uskladiti sa ovom mudrošću? Pra­kse poput svesnog skeniranja tela, joga nidre i somatske terapije pokretom mogu nam po­moći da zastanemo i oslušnemo. Ove prakse nas uče da dešifrujemo jezik našeg tela.

Međutim, to nije jedina priča 2025. Srodna i isprepletena sa osluškivanjem komunikacije tela je priča o slavljenju ženstvenosti.

Povratak svetoj ženstvenosti

Ženstvenost je dugo bila pogrešno shvaćena ili zanemarena. Prava ženstvenost je ciklična, intuitivna i duboko ukorenjena u našoj povezanosti sa životom. Ona ne isključuje pri­sustvo muškog polariteta ili principa, nego je u balansu sa njim.

U duhovnim tradicijama, ženski princip se često predstavlja kao sila stvaranja, intuicije i negovanja. U hinduističkoj tradiciji, na primer, šakti je oličenje dinamične energije i kreativne moći, dok taoizam govori o jinu kao nežnoj, ali snažnoj sili prirode. Ovi principi nas podsećaju da ženstvenost nije slabost, već duboka sna­ga – snaga koja neguje, transformiše i stvara.

Međutim, kada je u energetskom disbalan­su sa muškim principom, tada ženski princip ili ide u stanje ratobornosti, samodovoljnosti, povišenog testosterona i fizičkih promena koje prate ovaj disbalans, ili u drugu krajnost koja je letargija, preterana emotivnost, uloga žrtve i mnoge druge karakteristike. Ravnoteža je kl­jučna i odražava se kroz mirnoću, lakoću, pre­puštenost i mudrost.

Osvrćući se na principe izbalansirane ženst­venosti i svesna značaja cikličnosti, počinjem da posmatram i perimenopauzu ne kao kraj, već kao prelaz – sveti poziv da se uskladim i povežem sa svojim dubljim istinama.

Kroz istoriju, žene su odavale počast svojoj ženstvenosti i povezivale se sa svojim telima. U jogijskoj filozofiji, sakralna čakra, energetski centar koji je povezan s kreativnošću i sen­zualnošću, posebno je značajna u ovoj fazi života. Prakse poput vizualizacije, meditacije, svesnog disanja ili čak plesa mogu pomoći u balansiranju i buđenju ove energije. Pošto je naše telo sedište energetskih otisaka ili sećanja, prakse poput reikija, meditacije za matericu ili kraniosakralne terapije pomažu u oslobađanju blokada i vraćanju ravnoteže.

Priča nove godine

I dok se tako naš razgovor o 2025. godini pri­vodi kraju, već osećam kako sve ove spoznaje i podsećanja divno oblikuju moj život.

Dodatna podrška osluškivanju šapata svog tela (i nečekanje da ono zaurla) manifestuje se kroz moju posvećenost redovnom kretanju – kroz jogu, teretanu, ples ili šetnje prirodom. Podsećam se da zdrava hrana, pripremljena sa pažnjom i konzumirana sa svesnošću, nije samo ishrana, već i način da iskažem ljubav prema svom telu. Takođe se podsećam važ­nosti kvalitetnog sna koji omogućava mom telu da se oporavi i uskladi sa unutrašnjim rit­movima.

Duboka povezanost sa sobom preliva se i u moj društveni i profesionalni život koji postaju ogledala ove negujuće energije – prostori za zajednički rast, brigu i poštovanje. Svedočim kako ovaj pristup pojačava moju kreativnost, fokus i sposobnost da se smisleno povežem s drugima kroz male i velike radosti svakod­nevnog života, putovanja, učenja i prilike da budem živa.

Osećaj nedovoljnosti i konstantnog nedostat­ka tog još nečega što bi me učinilo celovitom zamenjuje se svešću da sam dovoljna i celovi­ta baš ovakva kakva jesam, iako nadogradnja i produbljivanje ostaju deo životnog puta.

Ukratko, osluškujući mudrost svog tela i svete ritmove svoje ženstvenosti, otkrivam da je sve što mi treba oduvek bilo u meni.

Dakle, rastajem se na kratko sa 2025. verzi­jom sebe, znajući da ćemo postati jedno za mesec dana. A do tada, priprema za dublju utemeljenost u sebi koja slavi život može da počne već danas!

Cheers to that!