NEW YORK ZA VREME PANDEMIJE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: BOJAN IVOVIĆ
FOTOGRAFIJE: BOJAN IVOVIĆ

BOJAN IVOVIĆ, DIREKTOR FOTOGRAFIJE IZ BEOGRADA. STUDIRAO JE MARKETING I MENADŽMENT. NAKON ZAVRŠENIH STU­DIJA, PUTOVAO JE PO EVROPI, ZATIM OP­TIMISTIČNO ODLUČIO DA U BEOGRADU POKRENE POSTPRODUKCIJSKI STUDIO. STICAJEM OKOLNOSTI, SARAĐUJE VIŠE SA STRANIM KLIJENTIMA NEGO SA DOMAĆIM. PRE TRI GODINE, DOBIO JE POZIV OD VIŠE­GODIŠNJEG KLIJENTA DA DOĐE U AMERIKU I UČESTVUJE NA JEDNOM MULTIMEDIJAL­NOM PROJEKTU. OTIŠAO JE U NJUJORK NA MESEC DANA I SHVATIO DA JE TO “TO”. SARADNJA SA NJUJORŠKOM AGENCIJOM ZA STRATEGIJSKI DIZAJN OMOGUĆILA MU JE VIZU I BORAVAK U AMERICI.

KOLIKO TI NY ZNAČI KAO SEDIŠTE I CEN­TAR TVOG UMETNIČKOG STVARANJA?

Puno. Pored toga što je svaki ćošak Njujorka neiscrpno inspirativan, on poseduje i neviđenu energiju među ljudima koju nisam nigde pret­hodno osetio.

To je posebno mesto koje na svaku kreativnu osobu utiče na jedinstven način. On nije Ameri­ka, nije ni Evropa, Njujork je mesto za svakoga, gotovo bez granica, gde možeš da budeš ono što jesi ili da pronađeš onog najboljeg u sebi.

DA LI JE NY FOTOGENIČAN I ŠTA VOLIŠ DA FOTOGRAFIŠEŠ U NJEMU?

Njujork je uvek fotogeničan – on je neiscrpan izvor inspiracije. Mene konkretno inspiriše ar­hitektura grada koja je netaknuta od trenutka kada je stvorena. Ali me jako inspiriše i sam pokret ljudskog tela u tom prostoru.

URADIO SI SERIJAL FOTOGRAFIJA NY U DOBA KORONE. PUSTE ULICE, VAZDUH SADAŠNJOSTI, ARHITEKTURA TRENUT­KA… GRAD KOJI BUKVALNO NE SPAVA, TIH MESECI JE UTONUO U SAN.

Nisam ni sanjao da ću doživeti da vidim toliko prazan Njujork, tačnije Menhetn. U vazduhu se mogla osetiti atmosfera straha od nečeg što je nevidljivo, što je i rezultiralo tom muklom tišinom inače najbučnijeg i najdinamičnijeg grada na planeti. Nakon što sam objavio foto­grafije na svom sajtu, odmah su me kontakti­rali razni svetski portali, dok je galerija Istanbul ‘74 bila ta koja je predložila da napravimo on­lajn izložbu kako bi na neki način zadržali ljude da ostanu kod kuće.

KAKO SI USPEO DA IZAĐEŠ I FOTOGRAFI­ŠEŠ, NA ŠTA SI STAVIO AKCENAT I ŠTA TI JE NAJVIŠE PRIVLAČILO PAŽNJU?

S obzirom na to da u Njujorku nije bilo policij­skog časa i da je narod bio svestan celokupne situacije, mali broj ljudi (uključujući i mene) izlazio je na svoju ruku, ali sa maskama i po­štujući propisanu udaljenost. Tako sam i us­peo da akcentujem veličantvenost grada, to jest njegovih ulica koje su prazne, svestan da se takva situacija verovatno više nikada neće ukazati.

DA LI SI SE PLAŠIO PRAZNIH ULICA?

Postojala je doza čudne nelagodnosti, jer kad se čovek nalazi gotovo skroz sam na nekim mestima poput Times Squarea, prosto je ne­prirodan i uvrnut osećaj. Refleksno pomisliš na Pripjat i Černobil. A sa druge strane, arhi­tektura nikada nije izgledala toliko veličan­stveno i otmeno, bez automobilskih gužvi i hordi turista.

KAKO BI OPISAO SVOJE FOTOGRAFIJE?

Filmski, s obzirom na to da sam direktor foto­grafije i da je video format koji sam odabrao.

FOTOGRAFIJA U BOJI ILI CRNO-BELA

U boji, ali obožavam i crno-belu.

NA KOJIM PROJEKTIMA SI RADIO?

Učestvovao sam na više umetničkih projekata u koje su bili uključeni i muzičari, ali i komer­cijalnih koji poprimaju sve više “umetničkiju” formu. Od snimanja editorijala za modne ma­gazine Vogue i Grazia, pa do reklama i promo materijala za alkoholna pića poput brendova Grand Marnier, Casa Dragones i slično.

ŠTA BI IZDVOJIO IZ SVOG FOTOGRAFSKOG OPUSA?

Kao što sam već prethodno pomenuo, inspiriše me pokret ljudskog tela. Izdvojio bih umetnič­ki video na kom trenutno radim u saradnji sa Jeantoirom, jednim od traženijih “new blood” vizuelnih njujorških umetnika. Uvek se radujem novim zanimljivim projektima. Takođe pripre­mam i video izložbu vezanu za pandemiju i Nju­jork, koju planiram da prikažem čim se ukaže prilika.

KOLIKO JE BITNO POZNAVATI I PRATITI TEHNOLOGIJU KADA SE ČOVEK BAVI FO­TOGRAFIJOM? PITANJE SE ODNOSI NA FOTOGRAFISANJE, ALI I NA DIGITALNU OBRADU.

Najbitnije je graditi stil i trenirati oko. Tehnolo­giju treba pratiti i biti u korak sa vremenom, ali je doživljavati kao alat koji treba da nam olakša put do samog rezultata. Što se tiče postpro­dukcije, veliki broj ljudi pravi grešku u pretera­nom manipulisanju tokom obrade.

TEMA JULSKO-AVGUSTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „ZALJUBI SE U PRIRODU“. DA LI TE PRIRODA PRIVLAČI U FOTOGRAFISANJU?

Iako je moj rad umnogome inspirisan urbanim ambijentom, jako me privlači i atmosfera priro­de, pre svega zbog svetla i spektra boja koje je nekada samo ona u stanju da izrežira.