PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: ALEKSANDRA MILIČKOVIĆ MITROVSKI
Pustinja, magija, mir, nepreglednost, lepota, smisao, istina, duh, vazduh, san, Engleski pacijent, ljubav, ma prava ljubav, pesma nad pesmama. Koračam i ostavljam tragove, a svuda sam gde su mi tragovi, rekao bi Mika Antić. Dajem svoju snagu, duh, energiju, pogled…
Bogata sam onoliko koliko mi stane u zenicu oka. A stalo je puno. Staće još više. Staće samo onoliko koliko već nosim u sebi ono što moram da prepoznam i spoznam. Lepota je u koloritu, vibraciji prostora, pogledu stranca, osmehu nekog deteta iz Nepala. Znate, kada vam je srce otvoreno, kada vam je pogled bez granica i kada ste opijeni svetom i mirisom, nešto vas vuče. Magnetna sila privlači i vi samo hodite. Ja hodim ka Istoku. Ima nečega u tome. Stevan Pešić je rekao da putujemo zbog šarenolikosti sveta, a da je Istok u nama. Ja putujem jer me to čini živom, jer dišem dubolje, jer vidim više, jer sam tamo gde nikada nisam ni pomislila da ću biti i bivam. Sve se dešava uvek sa nekim dobrim razlogom i u tom razlogu mi smo svoji na novom tlu i nekim novim pričama. Uvek su me vukle daljine, ali sada najviše i nikada nisam bila bliže sebi nego što sam sada. Znate, kada volite ljude i sva neba ovog sveta, lako vam je kroz njih hoditi.
Imam jedan stakleni ključ koji sam kupila pre pet godina na u nekoj radnji u Grčkoj i nazvali smo ga Damjan i ja KLJUČEM SVETA. Danas, nakon tih pet godina, imam izložbu pod upravo tim nazivom. Na ključ sam zaboravila, ali me je podsetio Damjan: „Mama, moraš poneti ovaj ključ sveta na izložbu. Sećaš se?“ Ja sam zanemela. Kada je izgovoren taj pojam ključ sveta, a sada se i materijalizuje u stvarnom životu. Od ideje do realizacije – pitanje je samo trenutka.
Zahvaljujući Art Kvartu Belgrade Waterfront i galeriji Štab, pozivam vas na moju drugu samostalnu izložbu fotografija „KLJUČ SVETA“, u petak, 13. decembra 2019. godine, sa početkom u 20 časova, galerija Progres, Knez Mihajlova 27, da zajedno otključamo svetove.
Ovu godinu zaista zaključujem onim čime sam se prethodnih tri godine bavila iz strasti i unutrašnje potrebe: putovanjima, koja me čine živom, mislećom, snažnom, lepom, svojom. Svako putovanje nosi neki svoj zaključak, ima neku svoju poruku. Jeste – ja sam savremeni nomad, lepo jeste, ali ne kažem da je lako, mada se čini lakim.
Nova godina se bliži i meni preostaje da vam poželim da u 2020. godini najviše pratite sebe i svoj unutrašnji glas. Izaberite svoj stil, ljubav, futurizam, lepotu, sjaj, stratsveni poljubac, pronađite svoju zvezdu, darujte kada god ste u mogućnosti, pogledajte dobro ciljeve koje ste zapisalu za 2020. godinu, naspite sebi šampanja i nazdravite u svoje ime.
Srećna NAM 2020. GODINA!
Ja ću je dočekati u Maroku a vi?
Mudra izreka kaže: „Onoga koga Bogovi vole, pošalju ga na put.“
*Pejzaž sopstva je naslov eseja Alekseja Đermanovića, akademskog slikara
