MENJAM MINUT SREĆE ZA 60 SEKUNDI RADOSTI

PIŠE: PROF. DR THOMAS PETSCHNER

Stavovi o životnim vred­nostima su se drastično promenili u nekoliko pos­lednjih decenija. Tako je već i sama ideja o sreći i onome šta čini ili definiše srećan život postala osnovna vrednost sko­ro svih ciljeva i značajan mo­tivacioni faktor. Hedonistički nagon i neobuzdana želja za užitkom svake vrste, preko­merno konzumiranje hrane i pića, brzi i bezimeni seks, no­vac (bez obzira kakvog je po­rekla), materijalno blagostanje i popularnost na društvenim medijima, ušlo je u konku­renciju s drevnim, dubokim i suštinskim vrednostima kao što su: poštovanje, ljubav i bliskost, požrtvovanje, pomoć ljudima u nevolji, skromnost, lojalnost, iskrenost ili ispun­jenje dužnosti vođene višim duhovnim razvojem.

Danas se društveni moto „osećaj sreće stvara smisao“ više ne smatra bezbožnim egoizmom, nego se gleda kao recept kojim se utoljava glad za idealizovanom slikom ne­kog boljeg života sa sajtova a la Kardašijan. Individualno definisana sreća po sistemu “uzmi sve što ti život pruža” i njen varljivi osećaj da je svaki, čak i najmanji njen doživljaj, upravo ono što definiše čitavu životnu sreću, nije kao tak­va odgovor na veliko pitanje smisla života. Ali za mnoge je već i ta minimalna vrsta per­cipirane vrednosti postojanja dovoljna i zadovoljavajuća.

Na našu sreću, postoji neko­liko izvora iz kojih izvire čisto blagostanje, pruža se nada i budi osećaj duboke sreće:

Skromnost je sreća, narav­no tek ukoliko se možemo uzdržati od egocentričnosti, ne pridajući sebi najveću moguću važnost, osećajući se kao cen­tar kosmosa oko koga se sve i svako vrti. Najuzvišeniji cilj je dati sve što možemo od sebe, ne očekujući ništa zauzvrat, a da pri tom budemo ispunjeni zadovoljstvom gledajući kako naše požrtvovanje pomaže drugima. Sreća je činiti dobro, a ne hvaliti se time.

Profesionalno ispunjenje nas može činiti srećnim samo ako nam posao nije usme­ren prvenstveno ili jedino na materijalnu dobit. Idealno je kad svojim radom stvaramo sredstva za život, a u isto vre­me zanimanje prerasta u poziv koji ima dublji smisao i donosi dobrobit za druge. Samo oso­ba koja je dostigla taj nivo ne pati radeći od ponedeljka do petka i ne uživa samo 48 sati misleći da mu se “dobar život” dešava isključivo vikendom.

Porodična sreća, pre svega, znači crpeti životnu radost nastalu vraćanjem podelje­ne ljubavi i pomoći ostalim članovima porodice. Nepobit­na je činjenica da se u krugu rodbine ponekad nađu ljudi koje bismo mi sami retko iza­brali za prijatelje, ali porodična konstalacija je deo višeg po­retka, pa je zato svako od njih dobrodošao baš onakav kakvog ga je Bog stvorio. Tok života nas uči da je velika čast brinuti se o starim roditeljima, ali i to da je još veća obaveza i sreća gledati odrastanje i pro­gres vlastite dece.

Samoopredeljenje i blagos­tanje definišu se kao sreća naspram prioriteta da sami donosimo odluke i živimo sa osećajem slobode, samo­poštovanja i samopouzdanja. Svako ko otkrije barem jedno ili još bolje nekoliko područja nezavisnosti, može utoliko pre i bolje realizovati svoju životnu strategiju koja vodi do bezus­lovne sreće.

Duhovnost i sreća su usko po­vezani, kada vera ili verovanje zauzimaju značajno mesto u životu. Pozitivan stav prema samodisciplini pri postu i mo­litvi, kao i sofisticirane tehnike opuštanja i meditacije, dopri­nose ogromnim delom našem zdravlju, telesnoj, mentalnoj i emocionalnoj ravnoteži, te nas svojim dubokim delovanjem čine srećnim.

Pored ovih gore navedenih, postoji dugi niz malih, ali lepih stvari koje imaju veliki uticaj na našu sreću. Ne smemo smet­nuti s uma da sreću ne čini samo nekoliko krupnih stvari koje sa čežnjom čekamo: “Tek kad završim ovo ili kupim ono… Kad dostignem određenu pozici­ju… Kad proputujem i vidim nešto posebno… – E, tek onda ću biti srećan.” Sreća ne nastaje bilo ka­kvim uslovljavljanjem ili gomilanjem velikih ko­ličina koječega. Zato hedonisti neće biti propor­cionalno sve više srećniji time što će konzumira­ti uvek veću i veću količinu hrane i pića. Time će samo izazvati mučninu, zdravstvene probleme, gojaznost i razne oblike zavisnosti.

Sreća brže dopire do onih koji teže da dostig­nu ostvarljive ciljeve. Sreća čini ono što gotovo svi žele: voleti i biti voljen, pronaći unutrašnje zadovoljstvo, sposobnost uživati u sitnicama ili živeti bez straha. A ako se osetimo nesreć­no, možemo podići raspoloženje jednostavnim stvarima: slušanjem muzike, uživanjem u priro­di ili jednostavno gledanjem voljenog partnera ili dece. Takođe je korisno provesti vreme sa bliskim prijateljima, koji s nama mogu podeliti svoju sreću ili nam je čak pokloniti. Jer učiniti nekoga srećnim i videti da mu je zbog toga bol­je, donosi nama mnogo više snage i radosti od onog što smo mi od sebe dali.

Smeh je prepoznatljivo obeležje srećnih i veselih ljudi s kojima se trebamo okružiti – dok i sami ne postanemo takvi. Ovakva promena se može lako ostvariti:

1. Zaokružite u vašem adresaru crven­om olovkom imena prijatelja koji srećno prolaze kroz život, čine vas radosnim i pozitivno utiču na vas.
2. Kopirajte njihov pozitivan pristup životu sve dok vam radost i dobročinstvo ne postanu navika i svakodnevica.
3. Širite dobro raspoloženje bez obzira na to kuda idete i poklonite osmeh svakome koga sretnete (čak i ako imate sopstvene probleme).

Time ćete i vi postati srećna osoba oko čijeg imena je takođe ucrtan crveni kružić radosti.