PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJA: ŽANA ŠIŠIĆ
Godina 1999. spremam se za put u Prag, ali do puta nije došlo. Narednih 78 dana Srbija je bila pod bombama. Posle bombi, moj život okrenuo se u nekom drugom pravcu. Putovala sam u različite krajeve sveta, ali ne i u zlatni grad. Nije do puta kada se ne otvara i nije suđen.
Nakon 20 godina, proleće 2019. Ja sam 20 godina starija, zrelija, puna avanturističkog duha koji me ne napušta i strasti za putovanjima. Krovovi zlatnog grada ispred mene. Gledamo se nas dvoje i pitamo zašto se ranije nismo sreli. Samo Univerzum zna. Osetio je on moju želju, a nemir je prerastao u mir kada mi je dozvolio da se zagrlimo onako ljubavno i strasno. Sve je u njemu što volim. Romantika, istorija, umetnost, film, fotografija… Drži me u svakom detalju svoje lepote. Zaplesali smo na Vltavi u ritmu laganog upoznavanja. Čarolija je počela već prvim pogledom. Mojoj sreći nije bilo kraja. Ostavio me je bez daha kroz raznovrsnu arhitekturu, bogati kolorit, brojne dvorce, muzeje, galerije, katedrale, trgove. Kroz istoriju su ga zvali majkom svih gradova. Svoj epitet „zlatni“ Prag je dobio po pozlaćenim kupolama. Naime, kako legenda kaže, Karlo IV je u XIV veku naložio da se tornjevi optoče zlatom da bi se presijavali na suncu i videli iz velike daljine. Ah da, priznajem, zaljubila sam se u ovu magiju i maštovitost jednog grada u kojem žive mnogobrojne legende.
Naučila sam da čekam u životu prave gradove, susrete, ljude, pozive, osmehe, lepotu… I tako, posle 20 godina, ne znam gde pre da pogledam, kojom ulicom pre da prođem. Grlimo se nas dvoje i zaklinjemo na večnu ljubav, Prag i ja.
Tema majskog izdanja RYL magazina upravo je posvećena tom nemiru u nama koji nas vodi. Sigurna sam da nemir nekoga parališe, ali ta strast ili adrenalin ili vatra koja se zapali u vama jeste istinski impuls i poziv na akciju. Pitanje je samo pravca i puta kojim želimo da stignemo.
NEKA SVEMIR ČUJE NEMIR
Znao je Bajaga da će nas osvojiti tom pesmom i refrenom, a ja verujem da ćemo vas mi osvojiti sadržajem i temom ovog mirisnog proleća. Autori sveta za čitaoce sveta ispisali su svoj nemir na virtualnom papiru. Znam da ih je Univerzum čuo. Čuje on nas i zna kada da otvori rampu da pođemo u susret sebi samima na nekim putovanjima, sa nekim ljudima, u nekim slikama. Jer upravo tada nam je to potrebno, kao i Prag ovoga momenta meni. Zašto? Zato što je duša bila spremna da prepozna svu jačinu i dubinu koju nosi u svom jezgru.
Prema legendi, sa Karlovog mosta u Vltavu je bačen sveštenik Janez Nepomuk, pa mu je u čast podignut spomenik. Kažu da ako stavite ruku na lik ovog sveca i zaželite želju, ta će vam se želja ispuniti i opet ćete se vratiti u Prag. Poželela i čekam povratak da ga zagrlim, zahvalna na susretu i lepoti kojom me je ispunio.
