LEPO SE LEPIM OBOGAĆUJE

PIŠE: MILENA JOJIĆ
FOTOGRAFIJE IZ PRIVATNE ARHIVE

PROFESOR DR THOMAS PETSCHNER, NAJBOLJE BI SE MOGAO OPISATI KAO RENESANSNA LIČ­NOST ALHEMIČARA, TELEPORTOVANA U NAŠE MODERNO DOBA. TALENTOVANI MUZIČAR, PISAC I POETA, U ISTO VREME JE CENJENI LEKAR I SVETSKI PRIZNATI DIJAGNOSTIČAR, NAUČNIK I JEDAN OD PIONIRA PRIMENE KVANTNE FIZIKE U MEDICINU. HUMANITARNI RADNIK U KRIZNIM PODRUČ­JIMA, SA DUBOKOM DUHOVNOŠĆU I DUHOVITOŠĆU DOKTORA-KLOVNA U PALIJATIVNOJ MEDICI­NI. UZ SVE TO, ON JE I PORODIČAN ČOVEK STAROG KOVA.

NJEGOV ŽIVOTNI PUT, KOJI BI MOGAO POSLUŽITI I KAO TEKST INTERESANTNE BIOGRAFIJE, VO­DIO GA JE DILJEM PLANETE, SVE DO NOVOG ZELANDA. KADA SE IZ POSLOVNIH RAZLOGA NEDAV­NO PRESELIO U NEMAČKU I DOŠAO U NAŠU BLIZINU, SKLOPILE SU SE SREĆNE OKOLNOSTI TAKO DA JE POČETKOM DECEMBRA 2018. ODRŽAO DVA PREDAVANJA U SRBIJI.

ŠTA JE RAZLOG DA STE, IAKO NEMAČKOG POREKLA, ŽIVOTNIM NITIMA ZAUVEK OSTALI VEZANI ZA BEOGRAD?

Iako to u današnje vreme nekome možda čud­no zvuči, ja uzimam kao privilegiju činjenicu da sam rođen u Beogradu, u zemlji koja se tada zvala Jugoslavija, a sve to u vreme kada su se naši zemljaci u celom svetu još ponosili svojim korenina. Moj otac, nekadašnj ratni zarobljenik u Danilovgradu i prinudni radnik u šećerani na Ču­karici, posle vraćanja za Nemačku i dvogodišn­jeg školovanja za diplomatsku službu, planski se ponovo našao u Beogradu. Jedino ja tada nisam bio u planu, ali se i taj deo priče završio happy endom. Interesantno je da on, čak ni posle pen­zionisanja, nije imao želje, ni volje, da se vrati u Nemačku. Uvek je na sve gledao sa pozitvne strane, tražio lepotu u svemu i kad nije bila očigledna, te je zavoleo Beograd kao da je to i njegova rodna gruda. Večno ću mu biti zahva­lan za tako lep primer i ljubav na drugi pogled prema ovom jedinstvenom gradu i celom Balk­anu.

KAKAV UTICAJ I TRAG SU NA VAS OSTAVILI OVDAŠNJI LJUDI, PREDELI I SRPSKI MENTALITET?

Ovde sam proveo nezaboravno detinjstvo i ranu mladost, te naučio puno lekcija za čitav život, kako onih lepih od kojih srce još uvek brže pokuca, tako i onih koje bole, ali te unapređuju. Početkom šezdesetih godina, na ovim područji­ma, nije bilo jednostavno nositi nemačko ime. Bilo mi je razumljivo da je patnja i bol naneta nevinom narodu duboka i opravdana. I ja sam gledao ratne filmove: Sutjeska, Neretva, Kozara, Prozvano je 5/3, kao sva deca; učio o zlodelima nemačkih okupatora i mrzeo ih iz dna duše. Ali taj stav je bio od male pomoći kad me na putu do škole zaskoče dečaci, inspirisani Mirkom i Slavkom na TV-u protekle večeri… bio sam im ovaploćeni neprijatelj, omrzli Nemac koji mora da plati neke tuđe dugove.

No, daleko od toga da je sve bilo tako crno. Ja sam imao veliku sreću da steknem puno iskre­nih i dubokih prijateljstava, ne samo u Beogra­du, već i na području cele bivše Jugoslavije. Na moje zadovoljstvo, karakter i prava vrednost tih prijatelja se pokazala upravo kroz sve te godine bezumlja i kriza na Balkanu. I ako bi me neko danas, kao potvrđenog kosmopolitu, pitao da za sva ta drugarstva nađem zajednički sadrži­telj, rekao bih da nikad ništa ne treba generali­zovati i postavljati sopstvena načela kao jedina ispravna. Nema samo dobrih ili samo loših naroda, politike, religija, boje kože, verovanja, seksualnih opredeljenja… Uvek i samo se radi o pojedincu, koji ti može biti zlotvor ili brat. Ako smo mi u miru sa samim sobom u telu i duhu, prijateljski nastrojeni, otvoreni i spremni da pomognemo, onda niko u komšiluku nema razloga da bude podozriv ili neprijatan. Lepo se lepim obogaćuje, a kletve se vraćaju onima koji ih šalju.

PRE NEGO ŠTO STE POSTALI PROFESOR DIJAGNOSTIKE I LEKAR, VAŠE ZANIMANJE NIJE IMALO NIKAKVE VEZE SA MEDICINOM. KAKO SE DESILO DA USPEŠAN UMETNIK I POSLOVAN ČOVEK POSTANE LEKAR?

Ja sam išao u srednju arhitektonsku školu i višu građevinsku na Zvezdari, ali kada sam se preselio u Nemačku 1984. morao sam da po­ložim sedam ispita da bi mi to sve bilo priznato. Da bih prehranio porodicu tokom tog perioda, vozio sam autobus, a uz to prodavao muzičke instumente drugarima u Jugi. Nakon položenih ispita sam nadogradio unutrašnju arhitekturu, radio kratko na razvoju poslovnih objekata i kuhinja, te otvorio svoju firmu kao scenograf za promocije i koncerte. Ali moja sreća je bila krat­kog veka, jer mi je u Nirnbergu dijagnostikovan rak slezine i leukemija. Lekari su spekulisali da li ću živeti još dve ili tri godine.

Ali se nisam predao, ne zbog straha od smrti ili osećaja da mi je sudbina donela nepravdu. Motivacija da opstanem koliko god mogu je bila moja porodica, mali sin, kojeg sam hteo da učim da vozi bicikl, pliva, svira instrument, krene u školu… Prodao sam svog zarđalog, ali voljenog spačeka da bih platio avionsku kar­tu i troškove konsultacija kod čuvenog Mičio Kušija. Tada, moj tehnikom impregnirani mo­zak nije mogao da shvati kako hrana može da leči, pa i ako je već tako, na koji način. Počeo sam da čitam literaturu i ustanovio da je moje neznanje, čak i o osnovnim funkcijama ljuds­kog tela, ogromno. Nisam mogao da nastavim tako samouk i rešio sam da upišem medicinu, ali ne zato da bih postao lekar, već samo da nađem za sebe objašnjenje zagonetke isceljen­ja. Nakon završenih osnovih studija medicine i specijalističkih studija nutricijalne medicine i makrobiotike (sa fokusom na uticaj ishrane na embrionalni razvoj deteta i prenatalnu dija­gnostiku), doktorirao sam 1993. u Bostonu. Ali to nije bio kraj učenja, već samo jedna stepe­nica u životnoj školi punoj drugih interesantnih tema i oblasti.

Jedno od tih područja je bila i dijagnostika starih kultura. Pokrenut iskustvom i znanjem u radu sa Kušijem, polako, ali sigurno, razvio sam ogromno interesovanje za dijagnostičke metode velikana medicine: Hipokrata, Avicene, Sun Simiaua i mnoge druge. Uvek me je fas­ciniralo kako su oni pronalazili uzroke bolesti bez struje i rendgena, laboratorija i svih ostalih uređaja kojima danas raspolažemo. U to vreme, lekari su sagledavali celovitost čoveka i bili su mu u isto vreme vidari, psiholozi, dušebrižnici, a uz to i drugari. To je pristup koji ja koristim u svom radu i za koji se zalažem preporučujući ga kolegama. Naposletku, moje dugododišnje kliničke studije na preko 22.000 pacijenata su pokazale veliku tačnost komplementarne (inte­gralne) dijagnostike.

EVO, VEĆ OVIM DETALJEM VAŠE ŽIVOTNE PRIČE SE OPET POTVRĐUJE STARA MUDROST DA ČAK I NAJVEĆI PROBLEMI MOGU DOVESTI DO NEČEG DOBROG. KAKAV JE UTICAJ SVE TO IMALO NA VAŠE ZDRAVSTVENO STANJE I KAKO GLEDATE NA TAJ PROCES?

Molim vas da ne uzimate moj slučaj kao neko veliko čudo, bez obzira na činjenicu da je četi­ri godine nakon što mi je dijagnostikovan rak, dokumentovano kod istih lekara u Nirnbergu da sam izlečen. Ja nisam ni prvi ni poslednji koji je prošao kroz takva iskustva i sad vodi zdrav život. U isto vreme, moram da upozorim sve one koji traže leka za sebe ili svoje bližnje da ne postoji ni jedna čarobna supa ili pečurka, ‘su­per’ zrnevlje ili voćka, bilo kakvo rastinje, koje sve leči. Proces lečenja i isceljenja je u mnogim slučajevima dug put, koji pored iskonske volje za životom, zahteva i veliku porciju discipline, vere, emocionalne ravnoteže, podrške porod­ice i pravih prijatelja, postavljanje prioriteta pri korišćenju vremena, čist vazduh i vodu, nezagađene – prirodne životne namirnice i još mnogo toga. Jedan od važnih faktora pobede velikog broja bolesti je i stalni osmeh na licu – i to baš onda kada ne postoji ni jedan racionalni razlog za to. Istraživanja su pokazala da pozici­ja mišića lica direktno utiče na naše hormone i razmenu materija u organizmu. Zato je jedan od mojih stalnih saveta: Keep smiling.

U BEOGRAD STE POSLEDNJI PUT DOŠLI VOĐENI PRIVATNOM INICIJATIVOM PRIJATELJA, A DVA ODRŽANA PREDAVANJA SU BILA VAŠA DONACIJA ZA ČOVEKA U NEVOLJI. KAKO JE DOŠLO DO TOGA?

Da, glavni razlog mog dolaska je bio da ura­dim dijagnostiku dragom poznaniku. Kako on u svojim mladim godinama nema druge mogućnosti i već dve godine živi u staračkom domu, hteo sam da potpomognem inicijativu gospođe Nine Oničin za osnivanjem centra za palijativnu negu dece i mladih. Ona želi i da podigne svest o tome da mladi ljudi u Sr­biji nemaju kome da se obrate za dugotrajnu negu kad se razbole. Prijateljskim zalaganjem i udruživanjem, “mali, ali odabran” tim veoma angažovanih specijalista velikog srca je organi­zovao ova prva dva predavanja.

ISPOSTAVILO SE DA SU OBE VEČERI BILE DOBRO POSEĆENE I DA SU LJUDI VEOMA ZAINTERESOVANI ZA RAZLIČITE TEME. PUNO NJIH VAM JE PRILAZILO TRAŽEĆI SAVET O DOBROJ ISHRANI. KAKVOM HRANOM SE VI HRANITE I ŠTA MOŽETE PORUČITI LJUDIMA KOJI ŽELE DA SE BOLJE HRANE?

Moj tata je jednom rekao da sam ja “intere­santna srpsko-nemačka mešavina”, jer imam “dušu ćevapčića sa lukom i tucanom papri­kom”, a uz to “disciplinu uredno poređanih ba­varskih belih kobasica sa slatkim senfom”. Kao dete nisam razumeo šta je time hteo da kaže, ali svi oni koji su otišli iz ovih krajeva u beli svet saosećaju i znaju šta znači povremena žudnja za burekom (pa makar bio i najgoreg kvaliteta). U tim slučajevima, jelo naravno nema nikakve veze sa ishranom, već je to ona emocional­no-fiziološka strana našeg bića, koja ukusom omiljene hrane budi sećanja na lepe momente.

U mom slučaju, tome mogu puno da doprinesu: prebranac sa suvom projom, podvarak i giba­nica, kuvani kukuruz, ajvar, žito sa šlagom, ba­klave, sitni kolači, kesten pire, ali da ne pričam više o tome, jer duga je to lista…

Uz to je svaki čovek jedinstven sa svojim po­trebama, pa sam siguran da moji povremeni prohtevi nikog ne zanimaju, baš kao ni slike kojekakvih jela, koje ljudi u svakoj prilici neu­morno stavljaju na Fejsbuk. Pored ovih gore navedenih ‘ispada’, moja ishrana je uglavnom postavljena na makrobiotičkim osnovama. Ali, imajući u vidu da sam veoma često na putu, nije uvek jednostavno zadržati taj standard. Pa kad već nema drugog izbora, mirne duše po­ručim picu sa sardelama.

Moja prva i najvažnija poruka je da se ne jede ništa što naše dede i babe nisu videli, niti znaju da pravilno izgovore. To uključuje i svu indus­trijski proizvedenu hranu, koja nam samo puni stomak da bi suzbila glad, ali u velikoj većini slučajeva nije neophodna za preživljavanje. Ja zato namerno nisam upotrebio izraz “životne namirnice”, jer to ima sasvim drugi, dublji smisao. Bez prirodnih proizvoda namenjenih održavanju svih funkcija organizma, mentalne i emocionalne ravnoteže – nema zdravog života. Ne moramo da se hranimo kao Japanci samo zato što su njihova miso supa ili alge osnovica makrobiotike. Zdrava ishrana je dostupna svi­ma i sve što nam treba za život se lako može naći na svakoj pijaci. Samo ne smemo zabora­viti da ovaj tempo života i neprestalna jurnjava za ‘uspehom’ krade dragoceno vreme namen­jeno osnovici održavanja života – umetnosti kuvanja. Zato moju drugu poruku upućujem svima koji žele da postanu i ostanu zdravi i du­govečni: ko neće da nađe vreme da kuva zdra­vu hranu da bi ostao zdrav, izgubiće duplo više vremena za oporavak kad se razboli.

VAŠA PREDAVANJA SU TRAJALA MNOGO DUŽE OD NAJAVLJENOG VREMENA, JER SU SLUŠAOCI IZMEĐU MNOGIH ZANIMLJIVIH TEMA POSTAVILI PUNO PITANJA IZ OBLASTI SEKSUALNOSTI. KAKO STE VI O TOME PRIČALI NA JEDAN LAKO RAZUMLJIV I PRIJATELJSKI NAČIN, A U ISTO VREME BEZ OSUDE ILI PREDRASUDA, PUNO NJIH JE U DISKUSIJI PODELILO ČAK I LIČNA ISKUSTVA. ŠTA IH JE, PO VAŠEM MIŠLJENJU, NAVELO NA TAKO OTVORENI RAZGOVOR I ZAŠTO JE BAŠ TA OBLAST ZA VEĆINU LJUDI TOLIKO INTERESANTNA?

Sva svoja predavanja prilagođavam potrebama publike, uvek i prilazim temama sa holistič­kog stanovišta. To ljudima pruža priliku da se opuste i slažu svoje delove puzle u veliku sliku, imajući koristi i od pitanja iz okoline. Ni naj­ manje me ne čudi da je seksualnost podstakla najveću grupu pitanja, jer je ta tema neprave­dno zapostavljena, a u mnogim zemljama je i razlog ozbilnog konflikta. Seksualna energi­ja je odvajkada i svuda u svetu redovno bila najkompleksnija, a u isto vreme za ogromnu većinu ljudi i najinteresantnija oblast – kako razgovora, tako i naučnih istraživanja. Ta tema okupira ljude, jer se tu ne radi samo o zdravlju reproduktivnih organa (bez obzira što od toga zavisi produžetak vrste), već sve to ima mnogo dublji uticaj na sve aspekte našeg života. Zato ja značaj seksualnog zdravlja ne posmatram samo sa medicinskog stanovišta, nego između ostalog, i sa energetskog, emotivnog, mental­nog, duhovnog, socijalnog, društvenog, reli­gioznog i kulturološkog aspekta.

Jedan od meni neobjašnjivih trendova je vi­zuelna promena koja u današnje vreme definiše takozvanu seksualnu privlačnost. Nažalost, nije poznato ko je kada, zašto i kako nametnuo mnogim devojkama i mladim ženama ideju da kao životni cilj moraju izgedati seksi – i to po cenu raznih operacija i fizičkih manipulacija. Ali možda je to samo logična reakcija žena koje su ustanovile da su muški organi vida bolje razvi­jeniji od organa za razmišljanje, pa je ovo sad samo lagani proces evolutivnog prilagođavan­ja. U svakom slučaju je nepojmljivo da svetski nivo inflacije seksualnih signala u reklamama, socijalnim platformama i medijima, kao i ne­dolično ponašanje u javnosti, još nije postalo tabu tema. U isto vreme, niko ne priča čak i o najrasprostranjenijim fizičkim problemima vezanim za seksualnost, kao što su na primer, kod muškaraca: prevremena ejakulacija, slaba ili nepostojeća erekcija, loš kvalitet (mali broj i nepokretnost) spermnih ćelija, neprijatan miris i ukus telesnih sokova (znoj, pljuvačka, sper­ma…) – ili kod žena: smanjena ili nepostojeća proizvodnja sekreta za vlažnost; miomi, polipi i ciste u materici, jajovodima ili na jajnicima, pozicija zida materice, senzibilnost i pozicija klitorisa – i još mnogo toga.

Već i ovih nekoliko malih primera pokazuju koliko je seksualnost kompleksna i važna dis­ciplina o kojoj bi moglo da se priča i piše bez prestanka – a gornjim izlaganjem smo u suštini samo zagrebali vrh ledenog brega. U praksi se pokazalo da je svrsishodnije držati odvojena predavanja za žene i muškarce, jer je dinamika kvalitetnog učenja i objašnjavanje raznih tema mnogo bolje. Prvi korak prema ispunjenom i zdravom seksualnom životu je suočenje sa sopstvenim problemima i ograničenjima, te želje da se nauče holističke zakonitosti ove životvorne energije sa kojom se svi rađamo, a o kojoj nas niko nije učio kako da je koristimo na pravi način.

DA LI SE U ISTOJ MERI BAVITE KLINIČKIM I ISTRAŽIVAČKIM RADOM?

Dugogodišnji klinički rad je bio veoma važan deo mog razvoja i od neprocenjive je vrednosti u smislu skupljenog iskustva. Posle velikog broja izlečenih pacijenata i uspešnog istraži­vanja dodatnih sistema lečenja, došlo je do logične evolucije rada prenosom mog znanja na sledeće generacije zdravstvenih profesiona­laca. Zato sam poslednjih godina bio više us­redsređen na istraživanje i širenje informacija o integralnoj dijagnostici, kao i lečenju primenom elemenata kvantne fizike.

U ČEMU JE TOLIKI ZNAČAJ VAŠEG SISTEMA INTEGRALNE DIJAGNOSTIKE, UKLJUČUJUĆI I SPECIJALNU DIJAGNOSTIKU LICA (FACE DISCOVERY), U ODNOSU NA PREVENTIVNU MEDICINU?

Moj poseban fokus je vezan metaboličke pro­mene strukture organa, koji se uslovno ogle­daju na čitavom telu. Postoji veliki broj ele­menata i regiona na telu gde su te osobenosti jasno izražene i daju nam indikaciju zdravst­venih problema. To može biti struktura kose, pozicija očiju i obrva, nosa i nosnica, usta, kao i proporcije lica i tela. Pored ušiju, zuba, jezika i linija na dlanovima (medicinska hiro­mantija), iris dijagnoza oka je takođe odličan pokazatelj stanja svih organa. Kada ovim dija­gnostičkim pregledom obuhvatimo celokupnu ličnost, možemo sa lakoćom da definišemo hormonalne osobenosti, koje su velikim de­lom odgovorne za našu emocionalnu i men­talnu ravnotežu, kao i ponašanje. Imajući u vidu poređenje svih nalaza navedenih sistema, sasvim je jasno koji organi rade na koji način, te se može predvideti period slabljenja funkcija i/ili izbijanja bolesti. Visoka tačnost mog siste­ma integralne dijagnostike je potvrđena u kli­ničkim studijima, a njena vrednost je obeležena značajnim internacionalnim priznanjima.

U javnosti je jako popularna dijagnostika lica (Face Discovery), jer se to “čitanje” može koris­titi u više svrha. U oblasti zdravlja (Health), po­gled u ogledalo služi svakoj osobi kao kontrola stanja organa i oruđe za prevenciju bolesti. Isti dijagnostički sistem se koristi i u svrhe le­pog izgleda (Beauty) pružajući sveže lice bez ikakvih operacija ili botoksa. Ova metoda je izuzetno tražena od strane glumaca, modela i ostalih javnih ličnosti, kojima je vitalan izgled važan. Treće polje dijagnostike lica (Business) donosi puno prednosti u poslovnim i političkim pregovorima, kao i u pravnim slučajevima. Znanje o korelaciji između stanja organa vidlji­vih na licu i hormonalne ravnoteže (koja, na pri­mer, čini nekoga nestrpljivim ili impulsivnim) se koristi u strateške svrhe i u puno slučajeva ima neprocenjivu vrednost.

KAO SPECIJALISTI DIJAGNOSTIKE, ČESTO VAM SE DEŠAVALO DA BUDETE PROZVANI “DOKTOR HAUS”. S OBZIROM NA TO DA SE BAVITE I HUMOROM U MEDICINI I TRENIRATE KLOVNOVE ŠIROM SVETA, DESI LI VAM SE NEKAD DA NEKO PROKOMENTARIŠE – “AH, TO JE ONAJ KLOVN”?

Da, to je sasvim normalno, hahaha, i deo je moje lekarske i životne prakse na koju sam jako ponosan. Kao što sam već rekao – ljubav, smeh i radost, ne samo da leče i olakšavaju situaciju, nego deluju i preventivno. Kao jedan od pionira pokreta doktora-klovnova još iz ra­nih devedesetih, uvek sam osećao privilegiju i veliku nagradu za svoj rad kad samo vidim olakšanje u očima bolesnog deteta ili umirućeg starca nakon što ga klovn razveseli. Gledajući dokle i kako su pojedine zemlje u poslednjih pedeset godina dogurale, i u kakvom stanju se nalazi ova planeta koju ćemo predati našoj deci i unucima, jasno je da nam ne treba više “uspešnih” menadžera. Nama su hitno potrebni vidari, mirotvorci, ljudi velikog srca i dobre vol­je da pomognu slabima, brižni saputnici puni ljubavi i, naravno, doktori-klovnovi kao armija sreće i radosti.

NAKON PRVOG POSLOVNOG BORAVKA U SRBIJI POSLE 35 GODINA I MNOGOBROJNIH SUSRETA, KOJA BI BILA VAŠA PORUKA LJUDIMA, ALI I KOLEGAMA?

Prvo i najupadljivije je opšte okruženje ljudima punim teške i delom agresivne energije. No, to nije ni čudno s obzirom na sve nesreće i pro­bleme sa kojima se ljudi suočavaju u protekle tri decenije. To je samo reakcija na prethodne akcije. Voda, vazduh i zemlja su, posebno u urbanim sredinama, velikim delom zagađeni. Mi, ‘obični’ ljudi, ne možemo takve globalne probleme da promenimo preko noći, a nažalost nema ni dugoročnih izgleda za osetno pobol­jšanje. Ali zato moramo da naučimo kako da se zaštitimo i kako najbolje možemo da promeni­mo sebe!

Kao prvo, potrebno je osloboditi se zablude da je vaš lekar svemoguć i da je njegova dužnost da vas ‘opravi’ kad god vam to zatreba. On ne može i ne treba da snosi odgovornost za vaše zdravlje, dok vi svaki dan jedete svinjetinu i slatkiše, sve to zalivate alkoholom ili zašećere­nim sokovima, a uz to iz nekog neobjašnjivog i svakoj logici stranog razloga ’s pravom’ očeku­ jete dobar i zdrav život.

Ko se bavi svojim zdravljem na celovit način, zna da je mentalna, kao i duhovna hrana, jed­nako bitna kao i hrana za telo. Svi mi treba da radimo i imamo druge obaveze skoro čitav dan, pa ako već dajete drugima 23 sata i 30 minu­ta dnevno, zadržite za sebe bar tih 30 minuta. Koristite to dragoceno vreme za vaš duhovni, mentalni i emocionalni razvoj.

Nema potrebe studirati filozofije dalekih kultura da bismo postali bolji i srećniji ljudi. Yoga i pi­lates vam neće doneti više koristi i zadovoljstva nego kad pomognete komšiji – ili ne daj Bože rodbini 😉 da se presele, očistite im podrum ili tavan, popravite stari nameštaj, iscepate drva za grejanje ili šta već treba. Ostavite studije Tibetanskih knjiga o životu posle smrti, pa se setite svojih najbližih preminulih i svratite bar jednom u tri meseca na groblje. Jedna malena sveća za njihove duše će i vama doneti svetlost i toplinu.

Svi mi znamo da je rodbina ona grupa ljudi koje mi nismo birali, te da tu uvek ima dovoljno potencijala za protivrečnosti. Ali rodbina su ti isti ljudi koji nam fale do bola kad ih izgubimo, posebno ako nismo stigli da ispravimo naše nesuglasice kad je bilo vremena. Zato već danas počnite da popravljate vaš odnos sa bližnjima, pokažite im vašu ljubav i ne očekujte njihovu zauzvrat, već im dajte još više pažn­je, razumevanja i poštovanja. Obogatite svoju svakodnevnu privatnu i radnu komunikaciju lepim i prijatnim rečima (za početak je dovoljno reći u prodavnici “molim vas” i “hvala lepo”). Izaberite sebi omiljeni oblik dobročinstva i po­mozite na bilo koji način onima koji to od vas i ne očekuju.

Iako vam možda ovi gore navedeni predlozi i saveti zvuče kao ezoterični miks sa interneta (uz držanje ruku i ‘kumba-ja’ pesmice), moram vam reći da je sve to skupljeno iz svakodnevne prakse i ima direktnog uticaja na naše zdravlje. Svi mi posedujemo jednog organskog ‘prevo­dioca’ – malu žlezdu koja je u stanju da ‘čita’ naše misli, kao i sve u okolini što utiče na nas. Tim putem mi najbrže stupamo u kontakt sa svetom talasnih dužina, što u zavisnosti od našeg ponašanja i načina mišljenja, može biti uzrok bolesti ili najbolji lek i prevencija.

VAŠE PREDAVANJE JE OSTAVILO JAK I POZITIVAN UTISAK NA SVE POSETIOCE, PA PUNO LJUDI ZOVE ORGANIZATORE I RASPITUJU SE DA LI ĆE OPET BITI PRILIKE DA VAS ČUJU I VIDE U SRBIJI.

Jako me raduje da je iz jedne privatne inicijative proisteklo tako veliko interesovanje za moja predavanja i radionice. Ja sam se rado odazvao pozivu organizatora da početkom februara ponovo dođem u Srbiju i podelim svoje iskustvo sa zainteresovanom publikom i kolegama. To će biti prilika da pričamo o mnogim drugim temama i produbimo već započete.

INFO

Trenutno su planirana tri predavanja profeso­ra Petschnera u kombinaciji sa ‘Festivalom dobrog zdravlja i još bolje volje’: 7.2. u Beogradu, 9.2. u Kragujevcu i 10.2. u Novom Sadu.

Naziv predavanja je “8 Elements of Life Fulfill­ment” i obuhvata sva životna područja.

Predavanja će biti interaktivna, uključujući vreme za diskusiju s publikom.

Detaljne informacije i rezervacije karata preko sajta www.facediscovery.com će biti dostupne već početkom januara 2019.