PIŠE: SNEŽANA PROKIĆ, ASTROLOG I LIFE-COACH
Na jednoj divnoj zelenoj planeti, u dalekom, dalekom svemiru, živeo je jedan ratnik svetlosti. Onog trena kada je na toj planeti konačno zavladao mir posle 20 miliona godina rata, njegova Duša je znala da se njen zadatak i njen život na toj planeti bliži kraju, i da je vreme, posle mnogih života provedenih u bekstvima, skrivanjima, okupljanjima svih bića Otpora, konačnih borbi i velike Pobede Dobra, da krene dalje, na neku drugu planetu, i da sve svoje talente stavi ponovo u službu Dobra. Verovao je da je toliko ojačao, da gdegod da ode, samo će pobede nizati, i osposobljavati nove Ratnike Svetlosti, da stanu u odbranu Sila Dobra.Stigao je u veliku belu svetlosnu palatu, da se sretne sa svim svojim srodnim dušama, da se pozdravi i odmori. Napunjen Ljubavlju Boga, svojih Anđela čuvara, svih divnih Svetlosnih prijatelja, stao je na sred velike Dvorane, da iskaže svoje želje. Pomalo zbunjen jednoličnošću većine svojih života, pitao se, posle tolikih ratničkih života, ima li ijednog drugog talenta osim Umeća ratovanja, veštog skrivanja, okupljanja Braće i Predvodničke uloge?
Stao je u snop Božanske svetlosti, iskreno, odano, onako kako je uvek služio Boga, rekao: “Bože, ja sam Ratnik. Skrivač i Otkrivač. Pošalji me negde drugde gde moji talenti i snage mogu da služe drugim dušama. Ništa drugo ne znam da radim.”
Bog je ćutao. “Ne odgovaraš mi Bože. Pa ne znam ništa drugo! Zašto ćutiš? Odgovori mi, pokaži mi gde da idem, zavrti kompas i POKRENI ME tamo gde ću ti biti u najboljoj službi!”
I onda je čuo Glasove svojih Vodiča, koji su uglas žamorili: “Zaboravio si. Zaboravio si da si Iscelitelj. Da si Učitelj. Da si Govornik i Predvodnik. Da nije bilo Tebe, drugačija bi bila sudbina Bića na Orionu. Važna je bila tvoja uloga. Pokretao si Bića, onda kad su Mrak i Strah vladali sazvežđem, kada su Bol i Patnja u Bićima bili jači od Hrabrosti i Ljubavi, kada svi mi Vodiči nismo bili dovoljni da pokrenemo na Radost i Lakoću, kada su Bića izgubili Nadu. Ti si im vraćao Veru u Boga”.
Ratnik nije verovao šta je čuo. “Zaboravio sam. Zar je to sve drugo bilo toliko važno? Ne sećam se. Kao da su scene rata toliko jake. Samo osećam Odvažnost, Grč i stalnu Budnost. Stalno sam u pripravnosti. Da spasim sve one koje sam obećao da ću spasiti. Zar ste zaboravili, da je moj Jedini Zavet bio, da spasem SVA Bića. Sve drugo sam zaboravio. Imam li ja uopšte prava da odem negde drugde, a da se ne sećam čak ni sad svih drugih talenata? Preklinjem vas, odmotajte mi ta sećanja, ne bih li shvatio te svoje talente. Mislite li da mogu ponovo da se setim, da ponovo to živim?”
Kao da Vodiči nisu bili dovoljni da ga podsete, blještavom beličasto- plavom svetlošću, zasijali su Arhanđeli. Svetlost ga je zaslepila, i otvorila Dijamant u obliku duple piramide, gde su bila zapisana sva sećanja prethodnih njegovih Orionskih života. “Sećaš li se sada?” Pitali su ga.
Setio se. Postao ushićen prelepotom sećanja. “O da! Sad se sećam! Kako je divna bila moja Planeta pre nego su ratovi počeli. Kako sam bio srećan! Verovao da je ovo Raj! Sve dok jednog dana neke čudne letilice nisu zaklonile prelepo nebo iznad naših glava. Naravno da sam zaboravio sve one Trenutke između Borbi, tada kad sam bio sve sem Ratnik. Prekratki su bili, i kao da su bili deo nekog drugog sećanja, kao da to tek treba da postane moja Snaga, kao da je ovde samo posejano Seme svega drugog što mogu da radim. Mislite da ću umeti, da ću znati, da ću se setiti? Jesam li spreman da koristim nešto što je, tek zaživelo, nakratko u meni? Hoću li biti isto onoliko dobar kao Ratnik?”
Tada su progovorili Sveci koji su došli da ga povedu u nove Avanture. “Ti ćeš ionako sve zaboraviti. Planeta na koju te vodimo, nižeg je nivoa svesti od Oriona. Sve tvoje moći koje sad imaš, izgubićeš. Ostaće samo Obrisi sećanja, da te podsete na tvoj Dom. Samo obrisi Moći će ti ostati, u vidu Intuicije i Proroštva, savršene Organizacije, i Pobedničkog naboja. Imaćeš Moć Isceljivanja rečima koje ćeš koristiti. Ali najjače oružje, koje i tamo pobeđuje, zove se Ljubav. Ona će te podsetiti Ko si, kad za to dođe Vreme.
Pozivamo te da dođeš na našu planetu. To je planeta Slobodne volje. Bića, koja se zovu Ljudi, najčešće je zloupotrebljavaju. Otud i tamo postoje otimanja, zavere, ratovi, tuga, strah, bes, bolest, ljubomora i zavist, krivica i okrivljavanje. Najveći broj ljudi misli da nema dovoljno za sve, da treba uzeti od drugog, da bi on imao. Imaju iste probleme kao ovde, koje možeš da rešavaš zajedno sa njima.
Planeta je lepa je kao i tvoja, iako je mnogo manja. Imaju tela slična vašim. I imaju ISTU potrebu. Da vole i budu voljeni. Tamo ćeš se osećati skoro kao kod kuće.
Samo te upozoravamo. Njihov stepen razvoja je mnogo sporiji. I samo se retki Probude. Proći će životi i životi, pre nego se osveste. Tvoje je da uradiš šta možeš. Svaka Probuđena Duša čini razliku. Nemoj se ljutiti na Spavače. Njima samo nije došlo vreme da razumeju da je Ljubav jača od Straha.
I zapamti, nemoj se ljutiti na Boga. On je stvorio ceo Svemir, da Bića UČE, rastu i da se razvijaju. Sva Bića su ista Bogu, dobra i loša. Tela su prolazna, Duša je večna. Sve grehe u jednom životu, Duša mora da nadoknadi dobrim delima u sledećim životima.
Dođi. Dobrodošao si. Sa tobom smo sve vreme, nemoj to nikad zaboraviti. Pozovi nas i traži pomoć. Seti se, pomoć dolazi uvek u vidu drugih Bića, poput Tebe.”
Ratnik je pomno slušao priču, oslobođen straha, posle tolikih vremena ispunjenog stalnim plesom Života i Smrti oko sebe. “Pristajem. Dolazim. Zavrtite Kompas i pokažite mi kuda da odletim. Samo vam tražim, probudite me što pre, da ne lutam predugo spavajući. Želim ODMAH da volim, služim i pomažem. Zato idem tamo”.
22.12.2012. Dan posle Smaka sveta koji se nije desio. Planeta Zemlja, Sunčev sistem, Galaksija Mlečnog puta
“Bože, zovem se Snežana Prokić. Znam da postojiš. Nekoliko puta sam se uverila i da TI znaš da ja postojim. Nešto sam zaboravila. Ne znam šta. Nije ovo moja Planeta, nije ovo moj Dom. Nešto pogrešno radim. Znam da si mi dao lak život, a ja sam tužna. Ne vidim smisao svog Života. Znam da treba da ti posvetim svoj život u trenutku najveće sreće. Ali ja se ne sećam da sam bila srećna, sem kad mi se rodio brat, i kad učinim dobro delo. Svejedno, eto mene. Ne znam kuda dalje i ne vidim Svrhu svog života. Čekala sam kraj ovog tužnog sveta, koji se nije desio. Sad ne znam kuda dalje.
Zato ti tražim, molim te i preklinjem. Zavrti svoj kompas i pokreni me da idem tamo kuda smo se Ti i ja dogovorili. Posvećujem svoj mali tužan život tebi, uradi sa njim šta hoćeš.”
Sledećeg jutra probudila sam se radosna, i ta radost (umesto dotadašnje tuge) postoji kao osnovna emocija do danas, evo 6 godina već. Da li sam našla svoj smisao i svrhu života? Jesam. Ljubiživot je moja coaching metoda. Sveci su bili u pravu. Ljubav prema ljudima je promenila sve(t) i bila Ključ koji je otključao Portal mog sećanja na moj Dom, na Orion, na sve prethodne živote na ovoj divnoj planeti sa čudnim imenom Zemlja.
Ovde, na Zemlji (još uvek sa čežnjom gledam gore u zvezde, ponekad, mada sve ređe, kažem: vratite me mojoj kući), bio sam Odbrambeni Ratnik, samuraj, vitez, vojskovođa. Stvarno sam sve svoje sposobnosti višemilionskog ratovanja preneo Zemljanima. Vodiči i Arhanđeli su bili u pravu. Onaj drugi deo mene, ženska priroda, bila je isceliteljka, monahinja, proročica, učiteljica. Sretala sam se sa svojim srodnim Dušama iz života u života, budeći ljude i voleći ih, velikom bezuslovnom ljubavlju, razumevajući njihove slabosti i mane. Trpela sam poraze i nizala pobede. Ne odustajući samo od jednog cilja: da probudim i osvestim što veći broj ljudi. I tako stigoh u ovaj život.
Ja sam žena, devojka, ćerka, sestra, prijateljica, ljubavnica. Volim i voljena sam. Po zanimanju sam astrolog, iscelitelj i vodič (coach) svim Dušama koje žele da se sete: odakle dolaze, zašto su se rodile sad i ovde na planeti Zemlji, koja je svrha i smisao njihovog života ovde. Pomažem im da se probude i da sa ljubavlju pogledaju i prihvate sebe, svoju Sudbinu, svoje strahove i otpore, tuge i bolove, da zavole sebe i sve ljude oko sebe. Pričam i pričam i pričam. Podučavam, savetujem i grdim. I sve volim. Učim ih kako da probude u sebi, i da stvore oko sebe, radost i lakoću života, kako da budu hrabri uprkos strahu, kako da tugu i krivicu pretvore u svoju snagu, kako da veruju u Boga i da imaju poverenja da se sve dešava na najbolji i jedini način koji može, da preduzmu akciju kako bi im bilo lakše, bolje iI delotvornije.
Moj Zavet u ovom životu je da budim ljude, da se sete ko su. I da sa radošću i lakoćom, služim sebi, Bogu i ljudima, da ih pokrenem da žive u ljubavi prema sebi, svom životu, da sa svojim znanjem i talentima (bez obzira sa koje planete dolaze i kolike talente imaju), služe drugim ljudima.
Znate li odakle dolazite, zašto ste ovde i volite li sve(t) oko sebe? Ako ne znate, pozivam vas, da zavrtimo kompas vaše natalne karte i pokrenemo vas u smeru vetra u leđa vašeg života. I da vam pomognem da isceljivanjem sećanja koja vas bole, zavolite svoj život, svoje telo, svoju sudbinu, ovu divnu planetu Zemlju, i sve ljude.
Grlim vas!
