PIŠE: PREÐA GNJATIĆ, UČITELJ JOGE, OSNIVAČ SHIVA SHAKTI UDRUŽENJA
FOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE
Jasno viđenje je urođena sposobnost koja je nerazdvojiva od naše istinske prirode, baš kao što je ogledanje nerazdvojivo od same prirode ogledala. Dok smo bili mali i neuslovljeni, ta sposobnost je prirodno dolazila do izražaja i, samim tim, na nju smo se dominantno oslanjali u svom istraživanju i otkrivanju tajne života. Zahvaljujući njoj, naše bazično učenje o životu bilo je verno, neposredno i teklo je besprekorno – naravno, sve dok nisu počele nevolje. Naime, kada smo dobili ego i naučili jezik, tj. simboličko razlikovanje stvari, više nismo dominantno videli stvari onakve kakve jesu. Drugim rečima, naša percepcija realnosti više nije odražavala originalnu sliku stvari, već imaginarnu – ili nametnutu – u koju smo i te kako poverovali i na njoj izgradili sopstveni identitet i sam život. To je koren komplikacije koja se kasnije multiplicirala u nebrojene oblike. Ovim ne govorim da je to loše i da se zato treba boriti protiv toga. Radi se o tome da je to opšte prihvaćena životna neminovnost ili vatreno krštenje kroz koje moramo, izgleda, svi da prođemo da bismo pripadali ljudskoj zajednici. Ono što je daleko važnije je pitanje da li smo sigurni da nismo jedan iz gomile onih koji veruju da je to – gubitak svesne celovitosti ili svog istinskog identiteta – prirodni proces i, samim tim, nužno zlo?
S tim u vezi, u svim kulturama sveta od vajkada određen broj dovoljno osvešćenih i iskrenih ljudi je nastojao da se ponovo uspostavi u originalnom stanju uma – početničkom umu – koje je neophodno da bi se restartovalo jasno viđenje stvarnosti, bez čega nije moguće voditi vrli ili prosvetljen život. Otud potreba za religijama, jogama, umetnošću i drugim konstruktivnim i kreativnim pravcima delovanja.
Pošto vremenom neminovno dolazi do razvodnjavanja i udaljavanja od originalnih ideja, koje su u srcu svih razvojnih ili spiritualnih puteva, trebaju nam sveža podsećanja, pitanja i razjašnjenja. Usput, to i jeste svrha ovog članka. Da vas podseti i usmeri na esencijalna nastojanja koja su nezaobilazna na svim putevima, bez kojih nije moguće doći do otrežnjujućeg restarta.
TRI KORAKA DO RESTARTA
Kada je u pitanju restart jasnog viđenja, prvi korak koji treba da primenjujete, kad god se setite, tiče se obraćanja pažnje na činjenicu gde ste – tj. gde vam svesnost dominantno boravi. Jednostavno zapazite, bez procene, kvalitet pažnje i stanja u kome se nalazite. Ako primetite da odstupate iz ovog trenutka tako što se uplićete u misli o tome šta je bilo i šta bi moglo da bude, jednostavno to primetite, bez pokušaja da bilo šta uradite s tim. Isto tako, ukoliko se borite sa pratećim negativnim osećanjima i fizičkim senzacijama, samo postanite svesni toga. Dakle, šta god se dešava, samo budite (ili postanite) svedok toga. I to je majka svih instrukcija za prvi korak restarta.
Drugi korak se sastoji u razjašnjavanju bazične namere šta je to što želite da realizujete u dubini svoje duše i zašto. Za to su vam neophodni duhovni kvaliteti kao što su strpljenje, iskrenost, radoznalost i čekanje, sa verom na milost direktnog uvida. Mnogi se sapliću na ovom koraku, jer pokušavaju da ga ubrzaju ili zaobiđu. Kao što je prvi korak tlo na kome stojite, tako je ovaj korak mišićno-skeletna struktura bez koje nije moguć (vertikalni) pokret na nogama.
Dok ne shvatite, iz prve ruke, da se vaša ključna namera odnosi upravo na intuitivnu želju da dominantno obitavate u neutralnom (ili primordijalnom) stanju uma potpuno budni i radoznalo prisutni – naravno i bezrazložno srećni – što će rezultovati time da ćete početi sasvim spontano da se orijentišete baš tamo, ono što treba konstantno da negujete je voljna primena prvog koraka. Prema tome, praktikujte disciplinu vraćanja pažnje tamo gde vam je telo od vrata na dole, pokret disanja, emocije i fizičke senzacije. Pored toga, svesrdno negujte strpljenje, iskrenost i veru u milost kao vaše najvrednije dragulje. Da bi ove prakse bile u okviru integrisanog i formalnog konteksta, neophodna vam je adekvatna joga, meditacija, ili neki drugi sličan metod i, nadasve, podrška s ljubavlju od strane živog pojedinca koji je sve ovo uspešno prošao.
Treći korak se odnosi na primenu naučenog u svakodnevnom životu. U ovom koraku preduzimate konkretne unutrašnje i spoljašnje akcije pomoću kojih životna energija i duh – ili Bog – mogu kroz vas da ispune univerzalnu svrhu života. Imajte u vidu da vam je u ovom koraku neophodno ogromno poverenje u sam život kao vašeg najvećeg učitelja. Život koji je tu sa bezgraničnim strpljenjem će da vas sprovede kroz sva neohodna iskustva, uz pomoć kojih ćete napokon naučiti i savladati to što treba da naučite i savladate – kako biste bili svoj na svome.
