ПИШЕ: ИВАН ИЛИЋ, НОВИНАР
НАСЛОВНА ФОТОГРАФИЈА: PIXABAY.COM
У животу човек не може да предвиди многе ствари, али треба увек да остане јединствен, отворен, истрајан и доследан.
Вера и љубав су за мене увек били подлога да истрајем, јер у животу има много бола, али када човек има љубави према некоме, то даје смисао животу и стварању.
Сада је свакодневни живот глума, један осмех, стављамо маску у односу на пријатеље, маску када смо на послу, маску када смо са породицом, уљудни смо и тако комуницирамо са људима. И то не треба да нас чини аутентичним.
Такође, јединство у различитости је постало проблем, јер ако је човек различит у односу на нас одбацујемо га или је то проблем. Различитост треба увек да спаја људе и јединство не сме да поништи различитост.
Увек сам био у складу са собом и својом истином. И слушао свој унутрашњи глас, свакодневно упознавао себе и своја осећања и мисли.
Због друштвених прилика је изазов бити свој, јер савремена цивилизација намеће своје норме и принципе, учинила је да човек буде минорно биће.
Никада нисам тежио материјалним стварима, титулама и тражио идоле у другима. Увек сам веровао у оно што јесам, и оно што чиним, и да ми то даје идентитет.
