PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE SUZANE ĐORĐEVIĆ
Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm Fondacije od 2015. godine. Karijeru započinje 90-ih godina kao novinarka Informativnog programa Studija B. Na poziciji savetnice za medije u organizaciji Građanske inicijative je od 2000. godine. Od 2010. do 2013. godine obavljala je funkciju izvršne direktorke Fonda Ecotopia, zalažući se za očuvanje životne sredine putem građanskih akcija i javnog zagovaranja. Iskustvo, znanje i veštine stečeno na prethodnim radnim mestima preporučuju je za poziciju savetnice za medije u Vladi Republike Srbije, na kojoj je bila do dolaska u Hemofarm Fondaciju. Skromna, iskrena u svom radu, vrednuje najviše ljudske vrednosti – humanost i dobrotu. Kampanja „Najvažniji poziv u životu“, u organizaciji Hemofarm Fondacije, usmerena je na širenje svesti o doniranju i transplantaciji organa, koja je jedna od najuspešnijih kampanja Fondacije.
DA LI USPEVATE DA SVE LJUDSKE PRIČE, KOJE SU TEŠKE, OSTAVITE NA POSLU I NE UNOSITE IH U SVOJ PRIVATNI DEO ŽIVOTA?
Ne uspevam skoro uopšte, iako se trudim da ne opterećujem sredinu projektima i poslovnim izazovima sa kojima se susrećem svakog dana. Sreća je da ljudi u mojoj najbližoj okolini imaju razumevanja.
KOLIKO JE USPEH HEMOFARM FONDACIJE I VAŠA LIČNA SATISFAKCIJA ZA NAPORE KOJE ULAŽETE?
Kad radite posao koji preispituje mišljenja, ruši predrasude, izaziva ljude da se osvrnu i zamisle i pomaže onima čiji se glas u masi drugih ne čuje, onda to svakako prestaje da bude samo poslovna preokupacija. Postaje i lična misija.
Kampanja „Najvažniji poziv u životu“, usmerena na podizanje svesti o doniranju i transplantaciji organa, jedna je od najuspešnijih kampanja Fondacije, čiji rezultati daju motiv više da nastavimo u istom smeru, dok se novi zakon o transplantaciji ne usvoji, a samim tim i poveća broj donora i broj spašenih ljudskih života.
Kampanja je i nastavak dosadašnjeg rada Fondacije, koja je jedna od retkih u Srbiji sa kontinuitetom rada od skoro 25 godina. Svi njeni dosadašnji uspesi su satisfakcija za sve koji su radili i rade u Fondaciji, a najviše za one kojima su ti projekti pomogli.
USPELI STE DA URADITE MNOGO U DOMENU JEDNE, ZA NAŠE PODNEBLJE IPAK NEUGODNE TEME, KAO ŠTO JE DONIRANJE ORGANA. DA LI NEKADA RAZMIŠLJATE KOLIKO STE ŽIVOTA TIME SPASILI I DA LI TO KORISTITE ZA BALANSIRANJE SVAKODNEVNICE, KOJA JE U VAŠEM POSLU ŠARENOLIKA, SATKANA OD TUŽNIH I SREĆNIH TEMA, SKORO KAO DVA EKSTREMA?
Kampanja „Najvažniji poziv u životu“ najbolja je refleksija života, i ona nas podstiče i uči da ne mislimo samo na sebe, već da odlukom da postanemo donori nekome damo šansu da živi kvalitetnijim životom.
„Najvažniji poziv“ ulio je nadu mnogima sa liste čekanja na transplantaciju, a njih je oko hiljadu, da neko misli na njih… Razgovor sa ljudima koji čekaju bubreg, srce, jetru, najbolji je način da ponovo preispitate svoje prioritete i shvatite da je 20 puta veća šansa da vam zatreba organ, nego da ga vi date. Zato, bez dvoumljenja, postanite donor.
KAKO BALANSIRATE IZMEĐU „MOĆI“ I „NEMOĆI“, JER SIGURNO DA SE U JEDNOM MOMENTU OSETITE KAO SVETAC, A U DRUGOM POTPUNO NEMOĆNI DA ODGOVORITE NA POTREBE NAŠEG DRUŠTVA U ZDRAVSTVENOM SMISLU?
Potrebe zdravstvenog sektora su velike i privilegija je kada ste u prilici da pomognete.
Trudimo se da kroz programe koje sprovodimo podstičemo ličnu odgovornost za sopstveno zdravlje, ulažemo u zdravstveni sistem u cilju poboljšanja njegovih usluga i razvijamo osećaj odgovornosti, humanosti i solidarnosti, i tako utičemo na pozitivne promene u društvu.
FONDACIJA SPROVODI PUNO AKCIJA U CILJU OSVEŠĆIVANJA GRAĐANA O ZNAČAJU DONIRANJA ORGANA. DA LI SMATRATE DA SMO POGODNO TLO ILI TVRD ORAH U PRAVCU BUĐENJA SVESTI LJUDI NA BALKANU?
Informisanost je ključna za prevenciju predrasuda. Predrasude sa kojima smo se susreli u kampanji „Najvažniji poziv u životu“ posledica su neinformisanosti i nepoverenja u zdravstveni sistem, zato je bitka sa predrasudama kontinuirana bitka za svest i savest ljudi. Srećna sam što ima pomaka. Od početka godine, povećan je broj ljudi koji su dali pristanak za donaciju organa, zahvaljujući kojem desetine ljudi danas živi novi život.
U KOM PRAVCU SE KREĆE HUMANOST I EMPATIJA NAŠEGA NARODA, JER OPŠTE DOBRO DOVODI I DO LIČNOG BOLJITKA? TRENUTNI UTISAK JE DA SU SE LJUDI, USLED EKONOMSKE KRIZE, RATOVA, BRZINE ŽIVLJENJA, PODELILI NA „ROBOTE I RADNIKE NA SEBI“. DA LI USPEH FONDACIJE ZAVISI I OD TOGA?
Uspeh zavisi od posvećenog rada i želje da se uspeh napravi. Borba sa predrasudama ostaje za nas najveći izazov, a edukacija o odgovornosti, solidarnosti i humanosti je nešto na čemu svakog dana radimo u želji da ove osobine budu aksiom društva u kojem živimo.
KAKO STE USPELI DA IZBEGNETE AROGANCIJU, KOJA SE JAVLJA KOD MNOGIH KOJI SU OSTVARILI NEKI USPEH?
Vaspitavana sam tako da funkcija nije smisao života, ali jeste prilika da uradite nešto dobro za ljude i zemlju u kojoj živite. Tu priliku koristim svaki dan i srećna sam kada vidim da je iza mene ostalo nešto što ljude i život menja na bolje.
TEMA JULSKO-AVGUSTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „SA SUNČEVE STRANE SVETA“. DA LI HODATE TOM STAZOM?
Trudim se da hodam u korak sa svetom, da mislim svojom glavom i radim stvari u koje verujem svim srcem. Ako to znači da sam na sunčevoj strani sveta, srećna sam.
