PIŠE: MILAN NIKOLIĆ IZANO IZ KNJIGE ‘’DNEVNIK DUŠE’’
FOTO: ANIMA MUNDI
E, moj derane! Pitaš se kako Nebo tako uspešno sakrije zvezde od tvog pogleda, a vešto se posluži njima da ti sudbinu ispiše. Misliš da su one daleko, za tebe nedodirljive. Ništa ti ne znaš. Zar ti ne kriješ svoje misli? Kriješ ih, naravno. A ipak, one su te koje te vode preko stranica tvoje životne knjige. Vidiš, zvezde i misli ne samo da nisu daleko jedne od drugih kako ti se čini, već su u stalnom dodiru. Znaj da grubost tvojih misli može da ugasi zvezdu, promeni kosmos, ali isto tako njihova nežnost i blagost može da harmoniju Vaseljene u tebe useli. Shvataš li sada, derane, snagu misli i kakvo zlo njima možeš učiniti. Nebo čuva svoje zvezde od tebe, skriva ih od tvojih misli sve dok ti se reči ne usklade sa dubinom kosmosa iz kojeg ćeš hraniti svoj um. Eto, tako ti je to, derane moj. Dubine kosmosa su u tebi, a tu se skriva i tvoja sudbina i nju nećeš videti skrivajući misli, nego uskladi ti njih sa ritmom zvezda, pa će ti se reči koje izgovaraš u stihovima zapisivati u knjizi života. Život je pesma samo za one koji znaju da slušaju muziku Neba.
