PIŠE: MILENA MILETIĆ, NOVINARKA I UREDNICA ART MAGAZINA
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Bio je maj… Uveliko sam spremala matematiku i srpski jezik kako bih polagala prijemni. Učila sam, ali nisam znala čemu to… Znate kada vas pitaju šta želite da budete kad porastete? E, ja nisam znala šta da odgovorim, ali sam osećala da to treba da bude nešto javno, nešto drugačije. Nisam želela da vreme provodim u kancelariji zatrpana papirima. Želela sam da upoznajem nova lica, da istražujem, da svojim znanjem i idejama budim nešto dobro kod ljudi.
A, onda je došao i dan kada je trebalo upisati srednju školu. Negde u sebi sam poželela da budem advokat i zato sam upisala Pravno-birotehničku školu. Da li zbog iskrene želje da se bavim pravom, ili jer su sve moje drugarice birale tu školu, ne znam ni danas. U stvari, znam! To je bio samo korak ka spoznaji. To je bio okidač da shvatim šta želim u životu. To je bio uvid u ono što hoću da živim. To je bila želja da budem drugačija i da krenem putem svojih snova, a ne jer je tamo neko tražio od mene da se bavim nečim što donosi položaj u društvu i veliki novac. Još kao srednjoškolka, uspela sam da se otrgnem iz želja drugih i krenem u avanturu koju sam sama stvarala.
Posle uspeha u srednjoj školi, upisala sam Fakultet političkih nauka na novinarsko-kominukološkom smeru. I tada kreće moja bajka. Bajka, jer sam sve što je za nekoga bilo nemoguće, učinila stvarnim, jer sam iskrenošću i talentom (mnogi kažu da ga posedujem, pa sam se i sama složila s tim) krenem da gradim pre svega sebe, pa svoju karijeru. Kao student, počela sam da se susrećem s raznim izazovima. Prvo radio, pa televizija i onda štampa. Tu sam i dalje. U medijima, koje toliko volim, ne zato što će neko znati za mene ili me prepoznati na ulici. Ne, već zato što duboko u sebi znam da sam na pravom putu i zato što živim svoj san.
Posle raznih projekata, došao je možda i onaj najveći – Art magazin. Autorska emisija koja već pet godina traje i važi za jednu od najedukativnijih na našim prostorima. Srećna sam što sam uvek imala priliku da radim sa profesionalcima i ljudima koji imaju sluha za nove i drugačije ideje. Put nije bio lak. Dokazivanje, stalno učenje, odricanje, bili su sastavni deo moje svakodnevice, ali nikada nije bilo mesta odustajanju, jer sam shvatila da to nikako ne treba da bude opcija. Bilo je i trenutaka kada sam poželela da dignem ruke od svega, ali ta želja da budem svoja, da živim svoj san, prevagnula je. Ne kažu bez razloga da je put to zvezda popločan raznim preprekama i trnjem, ali sam ja taj put sama krčila, i umesto trnja, gazila po svemu što sam sama stvarala. Nema trnja, osim ako mu sami ne dozvolimo da je tu, da ga gazimo svesno, jer upravo to trnje možemo da zamenimo laticama i da svojom voljom učinimo život lepšim i radosnijim. Pet godina mi je trebalo da oživim svoju ideju i svakim danom se trudim da je živim. Da traje, da bude posebna, da bude originalna i, pre svega, moja. Bez bilo čijih uplitanja, ljubomore, zavisti, već samo uz radost i ljubav. Ako želite da uspete, treba da budete u skladu sami sa sobom, da volite sebe i ljude koje vas okružuju. Da verujete u svoje ideje i da samostalno krenete u ostvarenje. Biće teško, ali taj trud će se isplatiti kada pogledate u svoje delo, svoj projekat i shvatite koliko ste srećni, jer ste uspeli, jer ste oživeli svoju misiju. Zahvalna sam na svemu što mi se našlo na putu, jer sam postajala jača; na svakoj kritici koja u tom trenutku nije bila na mestu, ali se kasnije ispostavilo da je bila dobra po mene; na svakom gostu od koga sam naučila nešto novo; na svakom padu, jer me je naterao da ustanem i budem još snažnija; na svakoj podršci koja je bila moj vetar u leđa; na svakim zatvorenim vratima, jer su učinila da se neka druga otvore i pomognu mi da uvidim svoje potencijale. Zahvalna sam Bogu, jer je verovao u mene. Univerzumu koji mi je osvetlio put. Zahvalna sam svakom novom danu koji je razlog za još veći napredak i spoznaju svega što me čini radosnom. Verujte u svoje snove, jer su ostvarljiivi. Verujte u svoje ideje, jer mogu da se ožive, a kada ih učinite stvarnim, istrajte da ih živite.
