PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: DANIELA KRALJIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
U vremenu kada se znanje engleskog jezika podrazumeva, ali se sigurnost u govoru retko stiče lako, postoji neko ko ne uči samo reči, već i hrabrost. Daniela Kraljić, profesorka engleskog jezika, decenijama pomaže ljudima da progovore – ne samo gramatički ispravno, nego i samouvereno, jasno i bez straha. Njen pristup je daleko od klasičnog – on uključuje aktivno slušanje, duboko razumevanje, strateški rad, psihološku podršku i stvaranje prostora u kom je greška dozvoljena, a rast neizbežan.
Daniela Kraljić je diplomirala engleski jezik i književnost pre skoro tri decenije i od tada sarađuje sa klijentima širom sveta. Svoj profesionalni i životni put ne meri titulama, već uticajem – po tragovima koje ostavlja, mestima i ljudima koje menja i koji je menjaju.
Veruje da jedino nad čim imamo kontrolu jeste sopstveni rast kroz neprekidan rad na sebi pomeranjem granica i spremnošću da prihvatamo promene kao jedinu konstantu u životu. Danas govori i radi na četiri jezika, poseduje brojne diplome i sertifikate, među kojima i međunarodni sertifikat neurolanguage coacha, i svakodnevno se usavršava kako bi bolje podržala svakog klijenta.
Ne veruje u ukalupljene metode i univerzalne formule. Veruje u ljude, u njihovu različitost i jedinstvenost, u moć misli, reči i dela, u sopstveni stil rada i učenja. Zato za svakog klijenta kreira lični sistem ka boljem jeziku, samopouzdanju i prisutnosti u važnim trenucima i prekretnicama.
Smatra da se strani jezik ne uči kao školski predmet, već savladava smisleno i strateški kao veština, a koristi kao alat za postizanje ličnih i profesionalnih ciljeva, što potvrđuju rezultati njene online zajednice koja okuplja klijentkinje sa četiri kontinenta iz 10 zemalja, sa ciljem da rade na svom profesionalnom i ličnom razvoju kroz engleski jezik.
Žena si od akcije. Tvoja porodica je „nomadska“. Od 1994. do sada, živeli ste u preko 10 gradova, tri države, selili se 15 puta. Poslovi su vam omogućili da živite pored mora, okeana, slušate fado, uživate u flamenku, govorite 4+ jezika. Koliko ti znači što ste suprug i ti na taj način podigli dve divne ćerke kojima pripada svet? Koje su prednosti života na raznim mestima i kontinentima?
Od kada znam za sebe, verujem da je život pokret. Nikada ne stojimo u mestu – ili idemo napred ili nazadujemo. Mi smo uvek birali da idemo napred. Živeli smo u više od 10 gradova i naučili da svako mesto ima svoju mudrost – ako znaš da slušaš.
Suprug i ja smo želeli da naučimo naše ćerke da se ne plaše promena, da prepoznaju vrednost u različitosti, da budu odlučne, da preispituju ono što im je poznato i suočavaju se sa onim što ih izaziva. Učimo ih da prvo budu dobro sa sobom da bi bile dobro svuda. Tada putovanja ne postaju bekstvo, nego rast, šansa i širina. Prednost života u raznim kulturama nije samo pasoš ispunjen pečatima, već to što ti srce ima više slojeva, a um više perspektiva. Naučiš da ne sudiš olako, da pitaš, da se prilagođavaš bez gubljenja sebe. Naučiš da ne postoji samo jedan način da se priča, živi, voli, radi, uči.
Za mene i moju porodicu, to je sloboda – da živiš bez straha od promene, da znaš da budeš i domaćin i gost, kao i da gde god odeš, ostaviš mesto boljim nego što si ga zatekla, a iz njega poneseš ono najbolje.
Koja je tvoja formula porodičnog i poslovnog uspeha?
Uspeh ne merim titulama ni ciframa, već ostavljenim tragom, osećajem, osmehom moje dece, porukom klijentkinje koja mi kaže: „Zahvaljujući tebi, juče sam govorila bez straha.” Merim ga osećajem unutrašnje jasnoće, mira, zadovoljstva i snage. Uspeh je kada pogledaš nazad i kažeš „ponovo bih sve isto”. Kada ti se ljudi vrate jer su se pored tebe osetili više kao oni sami.
Moja formula uspeha? I porodica i posao žive od prisutnosti, neprekidnog rada na sebi i stalne želje za poboljšanjem, a zahtevaju hrabrost da pogrešiš, pa probaš ponovo. Visoke standarde prvo postavljam sebi, jer samo tada mogu da ih očekujem od drugih.
Kao profesorki engleskog jezika, šta je srž tvog pristupa učenju i po čemu se on razlikuje od klasičnih metoda?
Verujem da je jezik alat za postizanje daljih ličnih i poslovnih ciljeva. Savladavanje jezika je proces koji se nikada istinski ne završava, pa pristup njemu tim pre mora biti fleksibilan, prilagodljiv i visoko praktičan. Ne nudim „metodu”, nudim sistem podrške i poverenja, zasnovan na znanju, integritetu i empatiji.
Srž mog pristupa nije „engleski“ – već čovek. Njegova priča, strah, potencijal, način na koji razmišlja, uči, doživljava svet. Zbog toga sam i postala neurolanguage coach – da struktruiram i personalizujem proces i istaknem ono što klasična nastava često zaobiđe – osobu s druge strane “gradiva”.
Mnogi ljudi znaju gramatiku, ali ne govore jezik – kako ti „otključavaš” njihov glas?
Otključavanje glasa počinje pitanjem: „Zašto ćutiš?“ Ne ćutimo zbog nesavršene gramatike ili nedostatka vokabulara, nego iz straha da nismo dovoljno dobri, da ćemo pogrešiti, da će nas neko osuditi. Prvo osluškujem, pa gradim poverenje, sistem, strukturu i, na kraju, sigurnost i samopouzdanje. Mikro koracima do makro promenama usuđujemo se da se usudimo.
Kroz sistem „stručnost iznad greške”, moje klijentkinje uče da srede misli sistemima, automatizuju ključne izraze i govore jasno i kad se potkrade neka greška, jer neprijatelj nije greška, već tišina.
Da li si primetila da je strah od greške često dublji od samog jezika možda vezan za lično samopouzdanje?
Apsolutno. Nije u pitanju strah od „ne znam”, već „šta ako se obrukam”. Strah od greške često ima dublje korene u perfekcionizmu, pogrešnim uverenjima, nerealnim očekivanjima, u kulturi „šta će reći drugi“. Zato se na sesijama bavimo jezikom, ali i emocijama, pređašnjim iskustvima, ciljevima i očekivanjima. Kada se oslobodimo tih stega, jezik dođe prirodno. U saradnji sa psiholozima, radimo i na tome da greška ne bude trauma, već samo stepenik. Kad daš sebi dozvolu da pogrešiš, daš sebi dozvolu i da uspeš. Zato moj rad nije klasičan kurs jezika, nego dubinsko osnaživanje kojim skockamo delove slagalice koji nedostaju.
Radiš online – koliko ti to olakšava rad i ko sve može da ti se pridruži?
Online rad briše granice i daje mi slobodu, fleksibilnost i globalnu prisutnost. Omogućio mi je da sarađujem sa neverovatnim klijentima širom sveta: od pripadnika specijalnih jedinica, preko preduzetnica, vlasnica, menadžera i direktorki multinacionalnih kompanija, do diplomatskih predstavnika.
Osamdeset procenata mojih klijenata su žene sa kojima sam oformila CSC online zajednicu (Confident Speakers Club) u kojoj obrađujemo poslovne teme, radimo na ličnom i poslovnom razvoju, podržavamo se međusobno i vežbamo engleski u sigurnom okruženju i na praktičnim primerima. Može nam se pridružiti svako ko ima okvirno srednji nivo engleskog, želi da zvuči profesionalno i pokaže svoju stručnost na njemu.
Šta te je podstaklo da engleski jezik učiniš alatom za osnaživanje drugih ljudi?
Možda to što sam i sama tražila svoj glas po svetu i znam kako je kada imaš šta da kažeš, ali ne znaš kako na stranom jeziku. Engleski je danas mnogo više od jezika. On je propusnica za bolje pozicije, projekte, slobodu. Moj motiv je da pomognem da se kvalitet glasno čuje, da stručnost ne ostane na margini samo zato što nedostaje nekoliko reči.
Engleski je samo „okidač“. Kad progovoriš na jeziku koji nije tvoj, menjaš unutrašnji narativ i preuzimaš kontrolu i na jeziku koji ti nije maternji. Klijenti ne dolaze kod mene zbog jezika. Dolaze da povrate moć, sigurnost i samopouzdanje. I engleski postane alat za to.
Kada pogledaš iza sebe i vidiš veliki broj osnaženih klijenata, šta kažeš sebi?
Kažem: „Vidi šta sve može da se pokrene kada se usudiš.” Svaki ojačan glas je velika pobeda. Podsetnik da govore jasno, smelo, bez potrebe da budu savršene, već u svakom pogledu izuzetne.
Šta bi rekla mlađoj sebi, dok si još stasavala u Nišu i gledala na svet sa znatiželjom?
Da nikad ne pokušava da bude manje samo da bi se uklopila i da ne dozvoli da joj ikada iko utiša glas. Da ne veruje kada joj kažu da nešto ‘nije moguće’, već da samo koriguje pravac, jer se put pravi u hodu isključivo sopstvenim koracima.
Tema letnjeg izdanja RYL magazina nosi naziv „Usudi se da se ne usudiš“. Na šta si se usudila, ne kaješ se, a donelo ti je SVE?
Usudila sam se da ne čekam da budem spremna, da krenem i kad nisam imala sve odgovore.
Da odbijem utabani put, da ne budem „ono što se očekuje“, već ono što osećam da je ispravno. Usudila sam se da preusmerim karijeru, da preselim život, da uložim u sebe onda kad je sve govorilo da „nije vreme“. Usudila sam se da verujem sebi i kada niko nije. I nisam se pokajala. Ma koliko su neke odluke izgledale ludo, hrabrost da ih sledim mi je donela sve.
