WITH LOVE OR NOTHING

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: VANJA VULIN IVOŠEVIĆ VANYA
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

VANJA VULIN IVOŠEVIĆ VANYA, SLIKARKA, MAMA, ŽENA, ĆERKA, ARHITEKTA, POSVEĆENA TRAGANJU ZA SMISLOM, ZNANJEM, LJUBAVLJU, SVETLOM, SUŠTINOM…

ERIH FROM U DELU „UMEĆE LJUBAVI“ KAŽE DA JE „OSNOVNI ZADATAK ČOVEKA U ŽIVOTU DA RODI SEBE, DA POSTANE ONO ZA ŠTA POSEDUJE POTENCIJAL. NAJVAŽNIJI PROIZVOD NJEGOVIH NAPORA JE NJEGOVA LIČNOST“. UMETNICA KOJA SE USUDILA DA OTVORI PORTAL, VRATA KOJA SU JOJ BILA NAMENJENA I DA PROĐE KROZ NJIH.

SVOJU 4. SAMOSTALNU IZLOŽBU VANJA VULIN IVOŠEVIĆ POD NAZIVOM “WITH LOVE OR NOTHING” IMAĆE OD 09/27 AVGUSTA 2021. GODINE U GALERIJI BW EXPERIENCE, TC GALERIJA BEOGRAD, VUDRA VILSONA 12 U BEOGRADU. OTVARANJE JE ZAKAZANO ZA PONEDELJAK, 09.08.2021. U 19H.

ARHITEKTURA & SLIKARSTVO U TEBI. LIKOVNA OSVEŠĆENOST I NA JEDNOM I NA DRUGOM POLJU.

Potpuno prožeti. Arhitektura je oslobodila slikarstvo u meni. Za mene, okolinu. Svet koji će ga videti, osetiti, prepoznati, doživeti. Likovna, umetnička osvešćenost bitna je kako za samu arhitekturu, slikarstvo, vajarstvo, tako i za život po sebi. Lepota i svest o njoj rađa lepotu, dobotu. Postavlja pitanja, ali i daje odgovore.

KAKO BI POVEZALA MUZIKU I SLIKARSTVO KROZ TVOJ DODIR?

Muzika je jedan od izuzetno bitnih segmenata mog života, pri tom mislim i bukvalno na svakodnevni život. Pitanje koda, rekla bih. Dodir sa Božanskim u nama! Žorž Balanšin (George Balanchine) kaže – “ Vidi muziku, slušaj ples.“ Sa puno vere mogu da kažem za svoje slikarstvo – Vidi muziku, slušaj sliku!

Za onog ko slika, za mene, slika je dodir svega onog što smo mi. Svega onog što smo voleli i volimo, živeli i živimo, želeli i želimo.

KAKO SI IZ ARHITEKTURE PREŠLA U ARHITEKTURU SLIKARSTVA?

Iskreno i kroz igru, ali veoma logično sa puno osećaja i za jedan i za drugi oblik sopstvenog izražavanja. Svakako da je ljubav prema arhitekturi i moja istraživanja u njoj rodila samo još veću i intenzivniju ljubav prema slikarstvu koje je uvek bilo prisutno, ali sada i u kontekstu mog stvaranja, mog slikanja. Slikarstvo je kruna svih mojih znanja.

ŠTA NAM KAZUJEŠ KROZ SLIKE?

Moje slike su moj dnevnik. Moje pismo, roman, život. Verujem da sve što nosi u sebi istinu ima bezvremenost u sebi, bilo da govorimo o arhitekturi, muzici, literaturi, slikarstvu, nauci… to pokušavam da dosegnem. Nesvesno svesno, ukoliko mogu tako da se izrazim. Svako od nas ima nešto da kaže, duboko verujem, ali trenutak i način je različit za svakog od nas. Moj glas su moje slike! Dakle, govorim o životu, o ljubavi prema njemu, o slobodi, o traganju za lepotom, za plemenitošću u svakom od nas. Tragam za sobom i pronalazim sebe!

KAKO IZGLEDA SAM PROCES PRIPREME ZA IZLOŽBU?

Mi smo u konstantnoj pripremi u smislu da čim stvorimo delo, ono je na nekom putovanju, najpre u našoj duši, a onda i konkretno ka nekom mestu izlaganja. Svako stvaranje, ne nužno, ali uglavnom teži publici, predstavljanju sebe, a onda i samog umetnika. Momenat, kontekst neposredno pred samu izložbu je intenzivan tempo! Alegro, krešendo, improvizacija, intepretacija, orkestracija… harmonija, melodija.

ŠTA JE ZA TEBE MINIMALIZAM I KAKO SE KREĆEŠ I STVARAŠ U NJEMU?

Minimalizam je smelost! Usuditi se da je ono što ste vi dovoljno. Posmatrano u svim kontekstima života. Od Antike do japanskih arhitekata, pre svega mislim na Tadao Anda, prostor i vreme koje možeš da osetiš u njemu, bez šumova, raznih estetskih nadražaja, vrhunski je minimalizam! Poezija! Vertikala! Momenat koji je meni premisa i od koga polazim dalje. Belo platno, papir… čisto, prelepo u svojoj jednostavnosti i samim tim mogućnosti za sve što vaše srce, um i šaka mogu da stvore.

KOJA JE BOJA DOMINANTNA U TVOM LIKOVNOM IZRAŽAJU?

Mislim da je zlatna i svakako plava, ako ih uprostim potpuno. Suštinski to su nanosi i slojevi boja koje govore za sebe, a nekako su postale deo ove dve. U kontekstu traganja za svetlom pre svega i slobodom, nesputanošću da se živi u svoj svojoj punoći.

VANJA KAO SLIKARKA RADI SA PUNO, PUNO LJUBAVI I POSVEĆENOSTI, TA LJUBAV JE ČISTA RADOST. KADA SI SEBE OTKRILA KAO SLIKARKU?

Pre svega, hvala ti na ovoj konstataciji. Radost jeste kada se vrline prepoznaju, posebno od ljudi koje i sami poštujemo.

Veoma rano, ali proces oživljavanja sebe kao takve i momenat kada se usudiš da veruješ da je to put za tebe je došao vremenom i znanjem. Ukoliko umetnost posmatramo kao jedan od najviših oblika nade, moja ljubav prema slikarstvu i mene u njemu je sve eventualne barijere stavila u stranu. Osećaj kada znaš sa sigurnošću, koju samo čista ljubav i vera mogu da daju, da je to tvoj put ka punoći, ka ostvarivanju potencijala koji ti je dat kao dar. Momenat kada je moje dete postalo moj učitelj i kada je igra ponovo postala važna u mom životu!

DOBA DANA ILI NOĆI KADA STVARAŠ?

Svi dani su moji i sve noći su moje. Ciklus slika „SPACES MOVED“ nastao je gotovo sav tokom mog rada noću. To je svojevrstan prelazak iz arhitekture u slikarstvo i u tom momentu bio mi je potreban taj osećaj tišine, u smislu grada, zgrade… samo platno, muzika i ja… i prostori su se pokrenuli. Posle sam na izvestan način došla do, mogu slobodno da kažem, nekog višeg oblika koncentracije potrebne meni i mom radu i sada zaista stvaram tokom čitavog dana. Naravno, stvar je pre svega inspiracije, ali i velike unutrašnje potrebe da slikam.

IZLOŽBA SLIKA „SA LJUBAVLJU ILI NIŠTA“ / WITH LOVE OR NOTHING, U GALERIJI KVART BW EXPERIENCE, VUDRA VILSONA 12, BIĆE OTVORENA 9. AVGUSTA 2021. U 19 ČASOVA. TVOJA ČETVRTA SAMOSTALNA IZLOŽBA. ČIME ĆEŠ SE PREDSTAVITI I ŠTA NAM PORUČUJEŠ KROZ SVOJ OPUS?

Ona je sublimacija svega što sam do sada kao slikarka uradila i predstavila javnosti. Mogu da kažem čak i simbolično u kontekstu naziva izložbi Spaces Moved, Dance With Me, Touch … i sada imamo With Love or Nothing („Sa ljubavlju ili ništa“).

Ova izložba, slobodno mogu da kažem i sav moj umetnički izraz, predstavljaju osećanje da iskreno i bez straha, sa strašću, intuicijom, ljubavlju i dostojanstvom verujemo u ono što radimo! Da volimo i verujemo! Uvek!