PIŠE: TATJANA ŠEKULARAC
Vrati mi moje krpice. Ja sam uložila mnogo više u ovu našu vezu od samog početka, odrekla se svega radi tebe. Smeješ se, da, da, samo se ti smej, a ne sećaš se kada smo tek počeli da se zabavljamo i kada si me pozvao da dođem kod tebe jer si se povredio na fudbalu i bolela te noga, a ja se dogovorila sa Majom da idemo u pozorište i njoj otkazala u poslednjem trenutku da bih bila uz tebe. Pobogu, tebi sam baš bila potrebna tada i time izgubila drugaricu, a ti me tešio da je bila prava drugarica, razumela bi, a ja glupača ti verovala. Da, dragi moj, sve sam ti verovala, a gde me je to odvelo – da me izdaš na kraju. A kada smo se tek uzeli i Miloš mi ponudio sjajnu priliku za posao, rekao si – pa kako ćeš da ulaziš u toliki posao, sad treba deca da dođu, biće ti naporno, nećeš moći sve da postigneš, ja zarađujem dovoljno, biće prilika za posao, ti si sposobna, pametna, kada dođu deca, malo odrastu, naći će se dobar posao za tebe. Hajde, daj mi sada taj posao koji si mi obećao, sada ne misliš da sam pametna i sposobna, sada misliš da te samo smaram, da sam ti teret, dosadna sam. Smej se ti, smej tako nadmoćno i cinično, a toliko još primera ima. I na večeri kod Tomića kada sam se zbog tebe posvađala sa njima jer nisu verovali u tvoje ideje i sa svojim roditeljima kada su mi rekli da ti previše popuštam i sa tvojom sestrom kada te osudila da si premalo kod kuće sa decom, a ja joj rekla da gleda svoja posla i sa kim se sve nisam posvađala zbog tebe i zašto, ne znam više ni sama, jer možeš da mi vratiš moju mladost, poverenje u ljubav, optimizam, radost, ne možeš, naravno da ne možeš, a šta možeš, hajde kaži mi šta možeš.
Vrati mi moje krpice. Dragi moj, izvini za moju nezrelost i neshvatanje duboke emocionalne veze na pravi način. Mislila sam da kada nekoga voliš ne treba ništa više da radiš, voliš ga i to je to, stvari dolaze same po sebi, nisam tada znala koliko treba da se trudim i radim da toj ljubavi ugodim, a ne tebi ili sebi. Na početku naše veze kada si povredio nogu na fudbalu i zvao me da dođem, ja sam u poslednjem trenutku otkazala Maji pozorište i dotrčala jer sam se plašila ako te odbijem kada ti je teško da ćeš me ostaviti. Maja se naravno naljutila i prekinula kontakt sa mnom, a ja oberučke prihvatila tvoje objašnjenje da je prava drugarica razumela bi, kao da sam samo to želela da čujem da bih opravdala sebe. Nisam ti nikad rekla da sam je srela posle našeg venčanja i rekla mi je: “Pa dobro, bar si se udala za njega.” Dobra Maja, ona je tada razumela. Ja nisam, zato ti sada kažem vrati mi moje grehe, nisi ti kriv zbog moje nesigurnosti i strahova i što sam našu vezu krenula da gradim na izdaji drugih ljudi jer tada nisam znala da sam izdala sebe. I kada sam odbila posao koji mi je Miloš ponudio iz straha, da li sam dorasla tako velikom poslu i kako sam samo brzo prihvatila tvoj predlog da sačekam da dođu deca, odrastu, pa da onda počnem da radim, a evo deca odrasla, a ja ni sada ne smem da se upustim ni u kakav projekat. Vrati mi moj greh kada sam se na večeri kod Tomića posvađala sa njima jer nisu verovali u tvoje ideje i time još i urušila tvoje dostojanstvo, priliku da ih sam odbraniš, a ti zbunjen ne znaš da li da me prekineš i šta da radiš, pa si samo ućutao i pustio me da im pokažem da si zaista čovek od nepoverenja. I kada sam se posvađala sa mojim roditeljima i tvojom sestrom koji su pokušavali da nam ukažu gde grešimo. Nisam znala da prihvatim dobronamerne savete ni bliskih ljudi koji nas vole, jer sam bila tvrdoglava, sujetna, nezrela.
Vrati mi sve moje greške i hvala ti što si me voleo, ohrabrivao, podržavao, osuđivao, prebacivao, ljutio se na mene, što si uvek imao emocije za mene, a kroz sve te emocije sam sazrela jer su bile jake i iskrene i bolne i lepe. Hvala ti što sam kroz njih i kroz tebe naučila gde grešim, uvidela svoje slabosti, mane i što sada mogu sigurnije da koračam kroz život.
Vrati mi moje grehe, jer ja znam kako sa njima da izađem na kraj, ti ne znaš, a ja ću tebi vratiti tvoje, pa da možemo kao dve zrele osobe da nastavimo sa našim životima bez tereta onog drugog, zajedno ili odvojeno, to ćemo znati tek kada vratimo i uzmemo ono što je naše.
