PROFESIJA MI PUNI PLUĆA, PORODICA ISPUNJAVA SRCE

PIŠE: MIA MEDAOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: DANIJELA FIŠAKOV
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

DANIJELA FIŠAKOV, PREDSEDNICA SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA U BEOGRA­DU. OSNOVNO I GIMNAZIJSKO OBRAZOVANJE JE STEKLA U LJUBLJANI. NA EKO­NOMSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U LJUBLJANI JE DIPLOMIRALA, A ZATIM I MAGISTRIRALA. PRAKTIČNA ZNANJA I STRUČNO ISKUSTVO U OBLASTIMA FINAN­SIJA, KOMERCIJALE I LJUDSKIH RESURSA JE STICALA U SLOVENAČKIM, SRPSKIM I MEĐUNARODNIM FIRMAMA, U KOJIMA JE USAVRŠAVALA I VEŠTINE RUKOVOĐE­NJA. VIŠEGODIŠNJI JE RUKOVODILAC U OBLASTI KOMPANIJSKIH ORGANIZACIO­NIH PROCESA I LJUDSKIH RESURSA. POSLEDNJIH DEVET GODINA USPEŠNO VODI SLOVENAČKI POSLOVNI KLUB U BEOGRADU.

PROTEKLIH 14 GODINA, BEOGRAD JE TVOJA DRUGA KUĆA. U SRBIJU SI DOŠLA I OSTALA ZBOG LJUBAVI.

Kažu da se Bog najslađe smeje dok sluša ljude kako prave planove. Odrasla sam i školovala se u Ljubljani. Diplomirala sam međunarodne finan­sije i u dobrim firmama radila zanimljive i prospe­ritetne poslove za koje sam se školovala. Prati­la sam izgradnju svog stana i opremala ga po svom ukusu. Sve u svemu, život i karijera su mi išli široko projektovanim putem. U Beograd sam dolazila turistički. Njegova svetla, bunt i život­nost činili su ga primamljivim i, rekla bih, pom­alo egzotičnim mestom za nekoga ko je usvojio merila „zapada“. Dolazila sam, ali sam se i uvek vraćala u „svoju sigurnu zonu“. Još kao student sam organizovala, pre nego što su to radile ve­like turističke agencije, grupe svojih kolega i ko­leginica i dovodila ih u Srbiju. Osim Beograda, posećivali smo i Novi Sad i još neka lepa mesta i šarene događaje po Srbiji kao što su Tucijada u Mokrinu i Dragačevska truba u Guči. Veliku po­moć u organizaciji sam dobila od nekoga koga sam tada upoznala i ko mi je svoju zemlju i svoj narod predstavljao sa velikom ljubavlju i znan­jem o njima. U narednih nekoliko godina smo oboje, da bismo bili zajedno, prevezli desetine hiljada kilometara na relaciji Ljubljana – Beo­grad i obratno. Bili smo finansijski vrlo stabilni i imali karijere i duboko korenje u svojim rodnim gradovima. Ipak, u jednom trenutku smo morali da donesemo prelomnu odluku. Poslušala sam poziv ljubavi, spakovala kofere, dala otkaz i doš­la u srpsku prestonicu. Ovde sam već četrnaest godina, samo što nam se brojno stanje povećalo i ima nas četvoro.

KAKO VIDIŠ ŽENU 21. VEKA NA BALKANU?

Srećnu. Žene u ovom trenutku mogu postići bilo šta. Imamo slobodu govora i odlučivanja, možemo graditi karijeru, biramo s kojim ćemo ljudima biti okruženi, obezbeđujemo sebe i svoju decu. U stvari, osim što imamo dar da stvaramo život, imamo i moć da promenimo svet. Nisam preterani zagovornik feminizma i volim funkcio­nisanje u mešovitom partnerskom tandemu, ali vjerujem u posebnu snagu žena, žensku poveza­nost i inicijativu. Negde sam naišla na rečenicu koja savršeno opisuje trenutnu situaciju moder­ne poslovne žene, supruge i majke: „Očekuje se da žene danas rade kao da nemaju decu i da od­gajaju decu kao da nisu zaposlene.“

KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA I KAKO USKLAĐUJEŠ PRIVATNI I POSLOVNI ŽIVOT?

Najjednostavnija i istovremeno najefektivnija formula za uspeh je sadržana u jednoj jedinoj reči – „posvećenost“. Da bi čovek bio uspešan u nekom poslu, mora da mu bude posvećen. Rad sa ljudima podrazumeva celodnevno radno vre­me ili barem radno vreme koje pokriva dve sme­ne. Marks bi imao ozbiljne kritike na organizaciju mog prosečnog dana. Odavno sam prestala da pokušavam da razdvojim svoj poslovni od svog privatnog života. Vremeno sam naučila da ih uk­lapam i usaglašavam. Poslovni sastanci i skupo­vi se većinom održavaju preko dana, ali i uveče. Telefon zvoni i posle zvaničnog radnog vreme­na. Često se desi da neki važan telefonski raz­govor vodim tako što u jednoj ruci držim telefon, a drugom obavljam neki kućni posao. Naročito je u poslednjih godinu dana, u uslovima pande­mije, razdvajanje privatnog i poslovnog aspekta života u praksi potpuno nemoguće. Suprug mi je velika podrška, ali tu su i njegove poslovne aktiv­nosti. U kući nam, zapravo, trenutno funkcionišu tri poslovne celine, od kojih jedna ima dva sekt­ora – treći i peti razred.

Kako deca rastu, tako rastu i obaveze prema nji­ma. Treba ih voziti u školu i na treninge i dovoziti ih nazad, uklapati svoj raspored sa objavama i merama kriznog štaba. Puni su pitanja i želje da sve brzo saznaju. Roditeljstvo je, sasvim sam u to sigurna, moj najvažniji životni ispit. Pomoći deci da kroz igru i bez drila izrastu u sposobne i odgovorne ljude sa usvojenim moralnim vred­nostima, veštinama i obrazovanjem u današnje vreme je vrlo zahtevan „rijaliti“, pogotovu za rodi­telje sa mnogobrojnim profesionalnim obaveza­ma. Nije jednostavno uskladiti posao i roditeljst­vo, ali kada se u porodici dobije puna podrška, moguće je.

PREDSEDNICA SI SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA U BEOGRADU DUGI NIZ GODINA. ŠTA ZNAČI ČLANSTVO U VAŠEM KLUBU I KO MOŽE DA BUDE VAŠ ČLAN?

Funkcionisanje poslovnih klubova i prednosti koje im članstvo u njima donosi još uvek preds­tavljaju nepoznanicu za mnoge poslovne ljude. Iako su razni vidovi poslovnog organizovanja postojali stotinama godina unazad, specifičnosti poslovnih klubova su nedovoljno poznate široj javnosti, pa čak o njima ima vrlo malo stručnih i naučnih tekstova. Kada sam na uvid podnosila svoju magistarsku tezu, koju sam pisala upravo na ovu temu, nisam strepela da li će biti plagijat, jer i da sam želela da nešto prepišem i prisvojim, nisam imala odakle.

Kao predsednica Slovenačkog poslovnog kluba, nisam preuzela samo rukovođenje jednom orga­nizacijom, već i veliku odgovornost upravljanja značajnim brendom, a svaki brend mora da se neguje i da se u njega ulaže da bi opstao i postao još uticajniji i prepoznatljiviji u poslovnom svetu. U proteklih devet godina sam sa svojim sarad­nicima i članovima ulagala svu potrebnu energi­ju, znanje i rad da povećam značaj koji je ovaj klub imao u poslovnom okruženju, da podignem njegov ugled na današnji nivo, da doprinesem in­tenziviranju i proširenju klupskih aktivnosti, kao i povezivanju sa drugim poslovnim klubovima i komorama u Srbiji. Danas je SPK prestižna i sav­remena poslovna asocijacija sa skoro dvostruko većim brojem članica nego u trenutku kada sam ga preuzela. Volim da kažem da SPK predstav­lja most između privreda Slovenije i Srbije. Naše članice su kompanije sa većinskim slovenačkim kapitalom koje rade u Srbiji, kao i kompanije sa većinskim srpskim kapitalom koje rade u Slove­niji, a imamo i članica sa većinskim kapitalom iz trećih zemalja.

PREMA STATISTIČKIM PODACIMA, SLOVENIJA JE DO SADA ULOŽILA U SRBIJI PREKO MILIJARDU EVRA, A SRBI­JA U SLOVENIJU SVEGA NEKOLIKO STOTINA MILIONA. ŠTA JE POTREBNO DA BI FIRME IZ SRBIJE ULAGALE NA SLOVENAČKO TRŽIŠTE?

O tome koliko je srpsko tržište privlačno za slo­venačka preduzeća najbolje govori činjenica da je Srbija po ukupnim investiranim sredstvima druga po redu destinacija za slovenačke inves­titore. Iako je u ljudskoj prirodi da budemo kri­tični, nesumnjivo je da se od prvih investicija do danas dosta toga promenilo nabolje u srpskom poslovnom ambijentu. Slovenački privrednici se poslovično prilično uspešno snalaze u srpskom poslovnom okruženju.

Svakoj vladi je cilj da u svoju zemlju privuče što više direktnih stranih investicija jer one znače otvaranje novih radnih mesta. Takav slučaj je i sa Slovenijom, kojoj su takva ulaganja takođe potrebna i koja daje značajne podsticaje za njih. Svaka odgovorna država se trudi da napravi po­slovno okruženje koje će privrednici prepoznati kao prijateljsko za investitore. Tokom posledn­jih 20 godina, Slovenija je puno investirala u Sr­biju, ali posebno raduje trend da poslednjih pet godina rastu investicije u drugom smeru, tj. iz Srbije u Sloveniju. Srbija je u Sloveniju do sada investirala oko 400 miliona evra i sigurna sam da će ta brojka u budućnosti biti još veća. Ve­rujem da je srpska privreda već prepoznala svoj interes da više ulaže na slovenačkom tržištu i da će u narednom periodu pripremanja za EU utak­micu, takvih ulaganja biti više. Sa svoje strane, SPK daje sve od sebe da tome doprinese koliko god može. Inače, sasvim je prirodno da naša sa­radnja biva sve bolja. Mnogo je činilaca koji nas predodređuju za tako nešto: zajednička istorija, blizina, kultura, jezik. Važno je da se saradnja od­ vija na svim poljima, a i sa drugim državama u re­gionu. Još je važnije je da svi zajedno stvaramo prostor u kome će ljudi sa ponosom reći da žive u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj… A najvažnije je da mladi ljudi povrate poverenje i da vide perspek­tivu za egzistenciju i stvaranje porodice u svojoj državi. Na tome moramo svi zajedno da radimo.

„MARTINOVANJE“ JE VELIKA PROSLAVA MLADOG VINA U SLOVENIJI. KAKO IZGLEDA NJENO OBELEŽAVANJE U BEOGRADU?

U Sloveniji postoji nekoliko praznika povezanih sa vinom i vinovom lozom, što neosporno doka­zuje da Slovenci izuzetno cene ovu biljku. O tome svedoči i najstarija vinska loza na svetu koja se nalazi baš u Sloveniji, u Mariboru, koja je stara oko 440 godina. Od svih praznika posvećenih vinu, u Sloveniji se pre svega slavi Martinovanje.

Martinovanje je narodni praznik posvećen no­vom, mladom vinu, tj. period kada „mošt” posta­je vino. Završetak berbe je značio i uspešno za­vršenu poljoprivrednu sezonu, pune podrume, ambare i trapove. Posle perioda napornog rada, došlo je i vreme kada su seljaci mogli da se malo opuste i zabave. Slovenački vinogradarski pros­tor je praznik Martinovanja praznovao na razne načine. Danas se u Sloveniji narod vraća staroj tradiciji i ovaj praznik se ne slavi samo jedan dan nego i celu nedelju dana u novembru.

Martinovanje, kao i svi praznici, sa sobom nosi i posebnu hranu koja se priprema u te dane. Za ovaj praznik najtipičnije jelo je živina i to sa po­sebnim akcentom na guskama i patkama. Pe­čena guska ili patka, sa nadevom od kestena ili jabuka, uz mlince i crveni kupus, predstavljaju najčešću kombinaciju.

Poželela sam da barem deo te tople i svečarske atmosfere prenesem u Srbiju. Počeli smo skrom­no, ali je popularnost ove manifestacije koja pro­moviše i slovenački turizam ubrzano rasla, pa se posle šest godina redovnog održavanja, sa izu­zetkom protekle „kovid godine“, može govoriti o tradiciji Martinovanja u Beogradu.

DA LI SU SE TOKOM PANDEMIJE NEKE KOMPANIJE IZ SLOVENIJE POVUKLE SA SRPSKOG TRŽIŠTA I KOLIKO NAS JE OVA SITUACIJA ZAISTA ZAUSTAVILA U NAŠIM PO­SLOVNIM PLANOVIMA I AKTIVNOSTIMA?

Kriza izazvana pandemijom korone utiče na revi­diranje planova svih učesnika u tržišnoj utakmi­ci, pa tako i na planove slovenačkih preduzeća u Srbiji. Ako ništa drugo, ona je bar naterala odgo­vorne umne ljude u državi i kompanijama da više razmišljaju o mogućim rezultatima i posledica­ma preduzimanja pojedinih poslovnih koraka. Budući projekti slovenačkih preduzeća u Srbiji i dalje će biti pažljivo razrađivani i oni čije realizo­vanje bude pokrenuto će biti sigurni i stabilni.

Slovenačke kompanije u Srbiji su deo srpskog privrednog miljea i dele sudbinu ostalih kompa­nija na ovom području. Čim je kriza postala evi­dentna, Slovenački poslovni klub se zajedno sa drugim privrednim i poslovnim asocijacijama, komorama, udruženjima i klubovima u ime svih privrednika Republike Srbije obratio Ministarstvu finansija sa zajedničkom molbom da se u peri­odu dok traje vanredno stanje olakša poslovanje kompanijama tako što će se neki nameti smanji­ti, a neki odložiti. Tražili smo konkretnu podršku Vlade Srbije i u najvećem obimu je Vlada naše sugestije usvojila.

Slovenačke kompanije u Srbiji su vrlo brzo svo­je poslovanje prilagodile novonastaloj situaciji i može se reći da su u najvećem mogućem obi­mu preživele i prevazišle krizni period. Međutim, kako stroge prognoze predviđaju, privredna ak­tivnost će dostići puni nivo od pre epidemje tek u sledećoj godini.

KAKO PREŽIVETI 2020/2021. I MOŽDA 2022. GODI­NU? IDEJE ZA BUDUĆNOST?

Najvažnije je i iznad svega da svi ostanemo zdra­vi i to fizički, mentalno i ekonomski. Samo zdrav čovek je sposoban da radi i voli, pa i da se svađa. Ostati u dobrom zdravlju u teškim uslovima koje nam nameću ova olujna i smutna vremena je prioritet. Ideja je puno. Jedva čekam da maske i rukavice „izađu iz mode“.

TEMA MAJSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „CVETAJ, LISTAJ, BLISTAJ“. DA LI SI SPREMNA ZA NOVO BLISTANJE?

Srećna i ispunjena žena blista.

Profesija mi puni pluća, a porodica ispunjava srce.

Ne prestajem da blistam!