PIŠE: TANJA MANOJLOVIĆ
Nekada davno, bila sam tek tinejdžerka, dobila sam na poklon „Prodavnicu tajni”, italijanskog novinara, pisca i talentovanog slikara Dina Bucatija. Poklonio mi je drug mog brata, a potom i kolega u RTS, Dragan Milutinović. „Pročitaj i zapamti kako ovaj čovek piše”, kazao mi je tada Milutin. I prodrmao me taj čudnovati, multitalentovani Italijan. Kratka priča me zauvek „kupila”.
Bez pretenzije da se u bilo čemu poredim i stavljam u sličnu ravan, decenijama kasnije počela sam da pišem – priče. U skladu sa trenutkom, emocijom, temom, inspiracijom, voljom, ne misleći, naravno – na Bucatija.
Letos sam sređivala kućnu biblioteku i pade mi na pamet da bih ga mogla ponovo čitati. Nema „Prodavnice tajni”. Nema je, u zemlju propala. Odlučila sam da je potražim u knjižari i kupim, a svoje priče saberem i publikujem. I eto, kraj ove 2024. godine dočekujem sa svojim prvim naslovom „Udata za slobodu”. Čega u njoj najviše ima? Tuge. Ljubavi. Života. Slutnje. Straha. I opet – ljubavi.
Šta je zajednička nit? Duša koja voli i koju to boli. Jer „nema ljubavi bez suza” i „sve prave ljubavi su tužne”, a život tek je i sreća i tuga.
Veći broj priča pisan je iz ženskog ugla, ali ima i dubokih muških odjeka. Empata oseća, u letu hvata tanane niti tragova koje duša posipa kad voli. Voli partnerski, voli roditeljski, voli anđeoski…
Ono što sam unazad par godina osvestila jeste da ne smem odustati od sna da će dobro nadvladati zlo, ma koliko to naivno delovalo u surovom vremenu, ma koliko mučnih faza prolazimo jer smo izloženi tragedijama, kriminalu, nehatu, nemaru, korupciji, bezakonju. I nemoguće je zatvoriti se u svom mikrokosmosu jer naša deca moraju da dišu vazduh koji je okupiran, da jedu hranu koja je sve nezdravija, da piju vodu sumnjivog kvaliteta, da idu u školu, gde se na putu do nje i u njoj ne osećaju bezbedno, da se druže izloženi svekolikom nasilju, agresiji, nepravdi, nakaradnom sistemu vrednosti. Zato svako od nas mora pronaći način i put na kome će nešto od sebe dobroga dati da dobro nadvlada.
U ovoj životnoj fazi, pisaću što više. O ljubavi, o životu. Na svoj način. Beležiću sekvence realnog, komentarisaću, maštaću. Nova zbirka je već neko vreme u nastajanju, piše je sam život, izazov sa kojim sam se u koštac uhvatila, avantura žene na pragu šezdesete. „Crtice iz života noćnog drajvera” za sada su dostupne na mojim nalozima, na društvenim mrežama, verovatno je da će naredna godina doneti i njihovo štampano izdanje. Lagano se slažu.
Tanjin kod se nekako formatira bez ograničavajuće forme i to me vraća na naslov kojim sam obeležila literarni prvenac. „Udata za slobodu”.
Svakako sam beskrajno zahvalna urednici avangardnog projekta Refresh your life. Odgovorno tvrdim da mi je njeno „gurkanje” bilo podjednako jak podstrek, kao i sav dar za pisanje, koji sam rođenjem na poklon dobila. Neka tako bude i nadalje.
