PIŠE: DR ANA ŽIKIĆ BURTSCHER, LEKAR KINESKE MEDICINE, IDEJNI TVORAC ACUKIN KONCEPTA I OSNIVAČ ACUKIN AKADEMIJE
Na pitanje „Koja je tvoja supermoć?”ne bih znala odgovor u dvadesetim. Mislim da su životna iskustva oblikovala i budila naše supermoći.
Danas mislim da imam više supermoći, ali (kao jedna Vaga) ne znam za koju da se odlučim.
Pisanje na ovu temu me je inspirisalo, jer sam morala da sagledam svoj život i razne situacije u njemu kroz lupu. I to više puta.
Jer šta je zaista nečija supermoć? Kako je definisati?
Za mene, to je nešto što te povuče i izvuče kada je baš teško, i u tebi i oko tebe. To je nešto što može da preokrene tvoju stvarnost kada želiš. Tvoja supermoć je deljiva sa drugima. Ona ne ulepšava samo tvoj život, nego i živote ljudi oko tebe. Prvo najbližih, a onda ako možeš da i druge naučiš toj supermoći, to je način kako se umnožava.
Zatim je usledio drugi zaključak – supermoći se vremenom menjaju. Odnosno, kada se jedna „diplomira“, ona se preobrazi ili dovede spontano do druge. Više supermoći, kao i njihovo pretakanje jedne u drugu, nosi bazičnu esenciju.
Neko sam ko ima više interesovanja. Radoznale prirode, istraživač i avanturista u duši, imala sam sreću da dođem u kontakt sa mnogo drevnih znanja. I sa puno „pravih“ učitelja današnjice. Dve oblasti koja su preovladale i danas boje moj život raznolikim bojama su kineska medicina i kalendar prirodnog vremena (kalendar 13 luna 28 dana, koji je baziran na svetom kalendaru Maja). To me je dovelo do formiranja jedinstvenog Acukin koncepta.
Kroz ovaj koncept ispoljavam, a i druge učim svojoj supermoći.
Tražila sam joj ime.
Nije bilo lako da oblikujem u reči nešto što je tako suptilno i u isto vreme jako.
Svoju supermoć bih opisala kao moć “da u svemu vidim jedno i u jednom vidim sve“.
Moja supermoć služi prvenstveno tome da pokreće vitalnu silu tela i da je kroz to pokretanje spoji sa vitalnom silom prirode i Univerzuma.
Moja supermoć me približava različitim oblicima postojanja, dimenzijama prostora i vremena, a ujedno me najviše spaja sa ovim što se dešava sada i ovde. Ona mi omogućava da u radu sa pacijentima vidim uzročno-posledične veze njihovih oboljenja i simptoma bolesti sa uzrokom koji je do toga doveo i da zatim, koristeći supermoć, „pozovemo“ vitalnu energiju (Qi) na novo buđenje i stvaranje. Kada tzv. Qi-ja ima dovoljno, vitalna sila tela se pokrene u novi ciklus, noseći sa sobom novi život.
Moja supermoć čini da svaki dan posmatram kao silu koja nosi obilje novih prilika za rast, unutrašnje spoznaje, potrebna isceljenja, značajne susrete u kojima se svi ogledamo i učimo jedni od drugih. A susreti se najlepše i dešavaju i pamte kada se „začine” osmehom i iskrenim rečima.
Kako sam poznavalac različitih znanja i tehnika koje koristim u svom životu i radu, ranije bih rekla da su to moje supermoći. Ali bih pogrešila. Svako znanje je samo znanje – dok se praktikovanjem ne usvoji i iskustvom ne utka u ćelije tela. Tada postaje supermoć. Kako se ona prenosi i živi, makar koja supermoć da je u pitanju, ogleda se kroz reči. Kako osoba priča sa sobom i drugima. Reči su moćno oružje današnjice, pa i svake supermoći. Mislim da svako ima svoju supermoć, ali da je možda još uvek nije otkrio/la.
Ako se neko pita koja je njegova supermoć, ono šta treba da radi jeste da sluša sebe, svoje reči. Svesno slušanje onoga šta pričamo, kada pričamo i kako sa kim pričamo (u zavisnosti od toga kakvu ulogu osoba ima u našem životu), puno toga govori o nama i na kojem Putu se nalazimo. U kineskoj medicini se kaže da je jezik ogranak srca. Kako u holističnom pristupu postoje međusobne interakcije organa, to znači da kroz svestan govor možemo dopreti i uticati na svoje srce. A ono je centar naših supermoći. U srcu stanuje naša Duša koja priča suptilnim tonovima i vibracijama. Potrebno je samo da osetimo. Osećaj otkriva supermoć.
Takođe, danas sam mišljenja da nas oblikuju različita znanja i interesovanja, to su alatke kojima se esencija našeg bića brusi poput dijamanta da bi unikatno i autentično živela sebe.
Kada dotaknemo jedinstvenu nit naše Duše, svrha naše supermoći je ostvarena. Dešava se veliki bummm! Spajamo se sa Univerzumom čitavog postojanja.
Što više osoba ima hrabrost da krene Putem samospoznaje, supermoći se otkrivaju i umožavaju. I ovaj svet postaje supermoćno svetlo mesto! A to je i naš krajnji kolektivni cilj, zar ne?
Zato živele supermoći!
Na kraju bih se posebno zahvalila Mii Medaković, urednici RYL magazina na pozivu.
U prvi mah, pisanje i pričanje o supermoći možda izgleda kao samohvaljenje ili veličanje, a zapravo je supersredstvo da nas podseti koliko možemo i koliko VEĆ JESMO! Ima terapeutsku, isceljujuću i moćnu dimenziju. Mislim da svako, uz svoj omiljen napitak, treba da napiše nešto o svojoj supermoći.
