SVETLOST

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: JASMINA STOJANOVIĆ

„Vi ste svetlost sveta. Ne može se sakriti grad koji leži na brdu; niti se pali svetilj­ka i stavlja pod mericu, nego na svećnjak i svetli svima u kući. Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.”  Jevanđelje po Mateju

„Kada vas pitaju »Odakle dolazite?«, kažite: »Došli smo iz svetlosti, odande gde svetlost sama sebe rađa, ustoličuje i kroz lik otkriva.« Kada vas pitaju »Ko ste?«, odgovorite: »Mi smo sinovi, izabranici Oca živoga.« Kada vas pitaju »Koji je znak Oca vašega u vama?«, kažite im: »Kretanje i mir.«„

Beše leto 2016. godine, ostrvo Egina, Grčka, manastir Svetog Nektarija, hodim i poklanjam se moštima velikog čudotvorca, suza suzu lije, tražim istinu i svetlost, tražim pomilovanje. Služba je u toku na crkveni dan Preobraženja po julijanskom kalendaru. Tokom službe, mo­nah je par puta snažno ponovio „METAMOR­PHOSIS, METAMORPHOSIS“. Reči su odjeki­vale u hramu. Osetih da je to moja tema. Traži da nosim svetlost, da budem mudra i pamet­na. Svetlost je često povezana sa mudrošću. Reč „prosvetliti” znači nekome dati znanje ili razumevanje (naročito duhovni uvid).

Moji duhovni putevi počeli su veoma rano. Poseta crkvi Franje Asiškog u Asisiju kod Pe­ruđe 2006. godine, belina i snaga crkve su me očarale, a skromnost ovog velikog sveca pok­renula je u meni milion pitanja. Hodim dalje, poklanjam se Svetom Nikoli u Bariju 2018. go­dine. Kripta gde leže mošti ovog velikog sveca je puna Ruskinja koje kleče ili sede. Ja sto­jim, fotografišem, monah drži službu na meni nepoznatom jeziku Pokušavam da uhvatim ritam jezika, ne mogu da ga razumem. Nije la­tinski, nije italijanski, nije ruski, neka je meša­vina svega. Posle izvesnog vremena klečim i ja, plačem, plačem iz hiljadu i jednog razloga, duša šapuće, moli za svetlost, snagu, ljubav. Iznad moštiju svetlost nenametljivo prolazi, fi­zički vidljiva. Izlazim iz crkve umivena sopst­venim suzama i okrećem se ka Suncu. Io sono dona del sole.

Oktobar 2021. Samtavrski hram, manastir Svete Nine, prosvetiteljke u Gruziji, širila je hrišćanstvo u zemlji koja ima najlepše rano­hrišćanske crkve. Stojim iznad moštiju, mo­nahinja ne dozvoljava da se hram fotografiše. Stavila sam ruku na grob i zamolila za milost i svetlost. Izašla sam iz hrama i okrenula se ka Suncu.

Proleće 2022. manastir Ostrog, Sunce već polako zalazi, mart je mesec i nema puno ver­nika, stojim ispred moštiju Svetog Vasilija Ost­roškog 15 minuta, niko me ne ometa. Pošto nas je malo, svako ima dovoljno vremena da se pomoli, da zamoli za ljubav, oprost i svet­lost. Bilo je ovo jedno od snažnijih duhovnih iskustava. Izlazim, već je pao mrak, okrećem se sjaju Meseca, izdaleka gledam u manastir i bukvalno se raspadam od suza. Šta mi se dešava? Da li polako stičem uvide, da li bol prelaz u svetlost?

Jesen 2022. crkva Svetog Jovana Krstitelja u Valeti, glavnom gradu Malte, ulazim, obasja­vaju me znaci i simboli. Prepoznajem, vidim, osetim, znakovi, snovi, krstovi, vitezovi, temp­lari. Sve u jednom. Moćno je. Tražim svetlost i istinu. Izlazim iz hrama i okrećem se ka Suncu.

Ex orienta lux – Svetlost dolazi sa Istoka