PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: TANJA TRAJKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: BOJAN STOJANOVIĆ, HYBRID MEDIA
Tanja Trajković, osnivač i direktor Trusted Advisor, konsultantske kuće za poslovni menadžment i Strategic Recruiter, organizacije za razvoj softvera za globalnu regrutaciju talenata. Rođena u Vranju, 22. maja 1991. godine. Osnovne studije završila je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za albanski jezik, književnost i kulturu, kao student generacije 2014. godine. Master studije pohađala je na dva univerziteta – u Tirani (2016) i na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, na smeru Menadžment ljudskih resursa (2018). Pored brojnih stručnih usavršavanja na prestižnim institucijama poput Harvarda i Oksforda u oblastima finansija i menadžmenta, stekla je i diplomu master studija iz menadžmenta operacija na Univerzitetu Salford u Londonu 2023. godine. Od 2018. godine gradi karijeru na različitim operativnim i rukovodećim pozicijama u oblasti organizacije ljudskih resursa, sa posebnim fokusom na regrutaciju talenata u sektoru informacionih tehnologija.
Da li živiš svoju misiju i koliko su ti talenti pomogli da izgradiš novu sebe?
Mislim da sam od svih ulaganja u obrazovanje i razvoj, najponosnija na rad na sebi u smislu samospoznaje – ko sam, šta sam, koja je moja uloga ovde i u životu drugih ljudi, šta su mi snage i prednosti, ko želim da budem, kako želim da živim i da se osećam, šta je za mene sreća, koje su moje vrednosti, sa kim sebe vidim, ne vidim i gde. Ta zdrava baza je dala zrelu, stabilnu i jaku ličnost koja se dalje sa lakoćom razvila u ono što je danas, a to je siguran korak u sve što radim i pokrećem, kao i rezultati iza kojih stojim.
Tvoja formula uspeha?
Ne precenjuj inteligenciju drugih ljudi i ne potcenjuj sopstvenu. Daj sve od sebe, a rezultate stavi u božje ruke.
Koja osobina ti je najviše pomogla u izgradnji biznisa, a koja možda odmogla?
Ne znam da li je to ona koju bih izdvojila ili ono što su drugi hvalili, prepoznavali ili izdvajali. Ipak, ono što je zajedničko u odgovorima je pozitivna energija. Moja ljubav i entuzijazam za život, lepotu, kvalitet, smisao, prožima moje delovanje i rad, pa su zbog toga ljudi uvek želeli da budu deo mojih incijativa.
Šta bi poručila mlađoj sebi?
Opusti se i ne preuzimaj previše brige ovoga sveta. Mislim da sam nehotice parafrazirala misao oca Tadeja iz knjige “Kakve su ti misli, takav ti je život”, ali svakako je poruka ta. I danas stoji da bih volela da umem da se našalim u izazovnim situacijama, opustim, manje analiziram, razmišljam, budem brižna, jer mi je život više puta pokazao da mu mogu verovati, a nekada se treba samo prepustiti i predati.
Koji trenutak u karijeri bi opisala kao prekretnicu i zašto baš taj?
Bilo ih je više i svaki me je pogurao napred i profesionalno i personalno. Prvi kada sam kao student generacije nakon osnovnih studija odlučila da nadogradim sebe, otvorim oblast ljudskih resursa i ostavim za sobom put naučnice i istraživača nakon godina uloženog truda i rada. Svaka odluka o napuštanju organizacija u kojima nisam mogla da napredujem onoliko koliko sam želela, a znala da mogu daleko više. Odluka da krenem samostalno kao preduzetnica, sledeći svoju viziju gde svi talenti mogu da dođu do većeg broja ljudi i izražaja.
Vođena optimizmom, ali očima realiste, koliko se tržište rada promenilo u poslednjih nekoliko godina, posebno sa razvojem veštačke inteligencije?
Ako govorimo prema činjenicama, još uvek nije reč o tektonskim promenama iako redovno slušamo ne tako vedre prognoze globalnih lidera sa rukovodećih pozicija. Od najavljenih hiljade i hiljade poslova koje bi veštačka inteligencija trebalo da zameni i stvori, ne dešava se mnogo toga i planiranom brzinom. Agentska veštačka inteligencija još uvek ne daje očekivanu vrednost jer se najveći broj softvera bazira na ubacivanju sopstvenih organizacijskih podataka, a samo razvijanje modela i obrada podataka traži vreme kao i rizik od odavanja intelektualne svojine i stručnih znanja na šta nije spreman veliki broj organizacija, pogotovo ne manjih i srednjih, kojima je sva snaga i kompetetivna prednost koncentrisana u tom delu. Dodatno, kada vidite da za sada korporacije usvajaju i eksperimentišu sa veštačkom inteligencijom, to je obično znak da demokratizacija tehnologije još nije blizu i da je dugačak put do potpunog razvitka i usvajanja. Trenutno svedočimo teritorijalnoj borbi ko će biti lider i postati domanintan igrač na tržištu u pogledu inovacija, centara i infrastrukture podataka, broja korisnika, šta će oni propustiti u pogledu cene, usluge, korisničkog iskustva pre nego što startapovi veštačke inteligencije počnu da napadaju. Ako govorimo iz ugla radne snage koja je uplašena i zabrinuta, što opravdano, što zbog suda koji je pomešan emocijama i razumom, stiče se, naravno, drugačiji utisak. Svet, a sa njim i tržište rada, i dalje je organizovan prema ljudima i njihovim potrebama, pa će kao za sve revolucije u istoriji i za ovu trebati vremena, biće otpora, padanja, saplitanja, napretka, prilagođavanja i sve tako redom.
Kako se nosiš sa uspesima, a kako sa neuspesima? Imaš li neku rutinu ili filozofiju kojom se vodiš u takvim trenucima?
Za uspehe nagrađujem i sebe i one koji su taj uspeh pomogli. Uživam u svakom aspektu. Neuspehe retko dozvoljavam i uvek činim sve dok god se to ne kosi sa etikom ili vidim da nema više smisla i da treba da otpustim. Naravno, kada se nađete u makazama neadekvatnih okolnosti i ljudi, ne možete mnogo da uradite, ali se podrazumeva da i tu umete da se snađete, odnosno da isplivate i iz takvih situacija sa stavom pobednika a ne žrtve. Uvek proanaliziram sopstveno postupanje i dela, izvučem pouke i idem dalje istog trenutka ostavljajući to prošlosti.
Kada nisi preduzetnica — ko si?
Jednostavna i skromna devojka kojoj sreću čine sitnice i male stvari. Vikend jutra kada mogu da se budim bez obaveza kada ću se i kome javiti, vedrina i sunce koje mi ulazi u prostor čim se probudim, dobra kafa, sređen stan, dan u tišini u kojem mogu da istražujem bez ograničenja i pravim planove, kupovina poklona za druge, sedeljka na kućnom pragu porodične kuće i gledanje u zvezde i nebo.
Na prvi pogled sve u vezi poslova jeste ambiciozno i izgleda kao da mi je i svet mali i da želim sve. Ali takvi apetiti su proizvod i strategije, jer danas je i teže i lakše uspeti, zavisno od ugla posmatranja. Lakše jer je sve predostupno da se pokrene, teže jer su sve rupe na saksiji otkrivene, pa se samim tim morate pojaviti kao novi šerif u gradu. Proizvod su i želje za saznavanjem, otkrivanjem, napredovanjem, pošto ne vidim sebe i svoj život kao u filmu Dan mrmota.
Koji je tvoj sledeći korak kojim ćeš započeti drugi deo 2025. godine?
U poslovnom delu nam predstoji širenje na nemačko tržište, odnosno otvaranje kancelarije u Berlinu, kao i u Ujedinjenim Emiratima, odnosno Dubaiju. Zatvaranje pregovora sa novim klijentima, objavljivanje sajta za Strategic Recruiter, zvanična ISO sertifikacija i dalje prema strategiji. Srećni smo što za sada malo odstupamo od predviđnog, uglavnom su u pitanju modifikacije i prilagođavanja aktivnosti i planova.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Master of the Game”. Koliko se zaista osećaš majstorom igre u onome što radiš i putem kojim ideš?
Na mnogo načina se tako osećam, količinu je izlišno meriti. Po završetku svakog dana u kojem počistim ceo svoj kalendar, nakon svakog ispunjenog definisanog cilja, kao i svih odluka i koraka koje činimo za klijenta i resurse posle kojih su zahvalni i ispunjeni najviše zbog saznanja da, kakvi god su izazovi i problemi na putu, oni mogu biti rešeni uz osećaj sreće i zadovoljstva sobom i sopstvenim životom. I uopšte, pogled na sve godine unazad, napredak u svakoj i činjenica da mogu da kažem “sve bih opet ponovo”.
