PIŠE: MARKO MILIĆ
Vozio sam se gradom, vodeći se dnevnim poslovima tog dana. Dan je bio sunčan. Prozori na kolima su bili otvoreni, kroz ulice je duvao neki vetrić taman koliko treba da unese svežinu u njih. Slušao sam radio, na radijskom meniju je bila pesma beogradskog benda za koji niko nikad nije čuo. SFMB se zvao bend, a glas je pevao sledeće:
“Ponekad uhvatim sebe
Kako tražim razlog
Kako tražim motiv
I poriv za protiv
Ponekad uhvatim sebe da se borim
Ali spokojno prihvatim da sam neukrotiv
I sve što držim u dlanu
To držim u sebi
I u jednom danu
Čitav život se desi”
Ulaskom u ulicu ispod Taša, videh deke na klupi kako pričaju, delovali su staro i gospodski, jedan je držao sportski žurnal sigurno provodeći vreme u razgovoru o sportu. Preko puta su sedele majke, a deca su se igrala okolo i bila razigrana i vesela. Jedna od njih je držala bebu u naručju, dok je druga razgovarala sa decom. Atmosfera između klupa je bila topla i spokojna dok ih je sunce obasjavalo.
Prolazeći dalje, naiđoh na decu kojoj je počeo odmor. Petaci su pretrčavali ulicu tražeći neki obrok u okolnim prodavnicama ili na pijaci. Veća grupa devojaka je pričala između sebe. Energija mladosti, razgovora i gimnazijske žurbe.
Stadoh na semaforu. Osetih neki miris kroz otvoren prozor na kolima. Miris prolećnog cveća. Tražio sam među ljudima koji su stajali na početku pešačkog prelaza ko bi mogao da nosi to proleće. Stajala je mirno i čekala da se upali zeleno svetlo za prelazak preko ulice. Na sebi je imala crnu haljinu i kratku crnu kosu. Delovala je zamišljeno. Upalilo se zeleno. Krenula je da prelazi ulicu, ali tek tad sam primetio crvene sandale sa malom štiklom koje je nosila. Hodala je nekako nesigurno u njima, ali hod je bio savršen. Valjda je savršenstvo u nesavršenim stvarima, pomislih. Pogled nam se susreo na trenutak. U meni je sve stalo u tom magičnom momentu. U njenom pogledu se skrivala nežnost, kao da svet postoji samo za taj jedan sekund. Kako je prilazila trotoaru, pogled mi je video njena otvorena leđa, video sam mladeže kao neku skrivenu mapu za nekog iskusnog moreplovca. Miris je i dalje ostajao u kolima.
Ubacio sam u prvu i uputio se dalje ka mestu gde me je čekao posao. Dok je promaja u kolima brisala miris cveća, setih se pesme i u jednom danu čitav život se desi.
