STABILNOST KAO SUPERMOĆ

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: DR IOANNA BATSIALOU
FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ I IZ PRIVATNE ARHIVE

U SEPTEMBARSKOM BROJU RYL MAGAZINA PRIČAMO SA DR IOANNOM BATSIALOU O SU­PERMOĆI KOJU IMA ZA SEBE I DRUGE I KAKO SVE USKLAĐUJE I PRIMENJUJE NA POSLU I U SVOJOJ PORODICI.

MOĆ SE UČI, DOBIJA VREMENOM KROZ ISKUSTVO I PONOVALJANJE, LJUBAV I ZNANJE. DR IOANNA BATSIALOU, VLASNICA IOANNA REGEN KLINIKE, VODEĆI JE STRUČNJAK U ESTET­SKOJ I ANTI-AGING MEDICINI. VRLO RANO JE KROZ SVOJE RODITELJE SPOZNALA DA LJU­BAV I LEPO VASPITANJE KREĆU IZ KUĆE, A SA TIM IDE I SVE OSTALO.

Kada si shvatila da si svoje mane pretvorila u vrline?

Da li sam svoje mane pretvorila u vrline? Sva­ki dan razmišljam o tome. Da li možemo biti još malo bolji? Svakog dana pomislim kako živimo intenzivno, sa toliko puno izazova, iskušenja, stresa i raznih komplikacija koje ne podrazume­vaju samo posao već i privatan život i umor. Po­nekad razmišljam da li smo stvarno bili dovoljno dobri i da li ima prostora da budemo još bolji. Trudim se da spoznam sebe i da svoju nega­tivnu stranu pretvorim u pozitivnu, a potičem iz porodice u kojoj su nas roditelji vaspitali da bu­demo dobri, da verujemo ljudima i da ih volimo. Da nikada ne činimo drugima to što ne želimo da čine nama. Vodili su nas kroz život u patrijarhal­noj sredini, a sa druge strane je bilo pravoslavl­je. Sve kreće iz porodice. Zatim moj dalji životni put kroz školovanje u stranoj zemlji, gde moram da naučim jezik, kao i potreba da uvek izgovo­rim ono što mislim, mada se danas trudim da tu svoju strast utišam. Moj karakter je bio malo napadan, tako da kada razgovaram sa svojim saradnicama im kažem: „To što pričam glasno i moćno, nemojte misliti da se svađam.“ Mi smo u svakodnevnoj borbi sa sobom.

Supermoć je tema septembarskog izdanja RYL magazina. Šta ti imaš u odnosu na sve nas, šta imaš i koristiš da nas zaštitiš, da nam pomogneš jer vidiš više i dalje u odnosu na ostale, a samim tim da zaštitiš i voliš sebe?

Supermoć je stabilan čovek. Supermoć u mojoj oblasti je znanje da imate medicinu u svojim ru­kama. Supermoć je da prenosite znanje, imate laku ruku, ljubav prema čoveku, prema zaposle­nima, prijateljima. Nema jedne supermoći. Ako bih sve spojila, rekla bih da moji ljudi uvek znaju na čemu su sa mnom, ta stabilnost da ni u jed­nom trenutku ne sumnjaju da li sam im prijatelj ili ne, da ne sumnjaju da li radim neku terapiju ili ne. Ako smo prijatelji, idemo do kraja zajedno, ja nikada neću izdati nikoga. To što imate stabilnog čoveka proizilazi iz porodice. Moji roditelji su mi uvek govorili: budi jaka, budi hrabra, šta god da se desi, dođi i reci nam. To su stabilnosti iz kuće, škole.

Potičem iz porodice koja nije bila imućna i uspela sam da zaradim mnogo više nego moji roditel­ji. Ali nisam počela da se ponašam drugačije, ja sam ista stabilna žena. Moj otac je stalno pričao: „Ništa ti ne vredi – ni da imaš pare, ni znanje, niti da budeš dobar doktor, ako nisi dobar čovek.“

Svi imamo uspone i padove u životu, ali se trudi­mo da se borimo sa tim i da imamo stabilan tok. To mene karakteriše. Što se tiče humanitarnog rada, stabilna sam jer kada završim jedan proje­kat idem dalje.

Ti si super junakinja svojim roditeljima. Ko­liko si im zahvalna na onom što su učinili, a učinili su toliko koliko su mogli i znali?

Moji roditelji nisu mogli finansijski da mi baš mnogo pomognu. Nismo imali mogućnosti za puno putovanja, toliko su bili posvećeni porodi­ci. Ono što nisu mogli sebi da priušte u životu su hteli da priušte nama. Iz jedne takve porodi­ce obično bi sledeća generacija trebala da budu profesori, vaspitači, a ne doktori nauka i fakul­teta. Moji roditelji su iškolovali troje doktora, ja sam postala i doktor nauka, profesor univerzite­ta i jedan od najpoznatijih stručnjaka. Stabilnost, posvećenost, ekstremno puno ljubavi i pažnje prema nama. Nikad nisam videla svoje roditelje da se svađaju i nisu dali ni nama da se svađa­mo. Nakon smrti sestre moga oca, njena deca su došla kod nas i ukupno nas je bilo sedmoro i ni­kada se nismo međusobno posvađali. Možemo da se ne slažemo oko nekih stvari, ali ružne reči ili da ne pričamo sa braćom ili sestrama, to ne postoji. Zahvalna sam svojim roditeljima koji su nas podržavali i usmeravali, štitili, voleli. Dali su i veliki smisao našem duhovnom putu, kao da su znali da ću ja živeti daleko i da će mi to trebati kao zaštita i vodilja. Kada sam došla u Srbiju, nisam znala reči srpskog, bila sam sama i jedina vodilja mi je bila molitva i kontakt između Boga i mene. Ta njihova duhovnost koja je bila dubo­ka dala nam je moć da preživimo smrt brata i to su veoma teške situacije, jer se nakon ovakvog događaja mnoge porodice raspadaju. Mislim da je njihov trud ljubavi i duhovnosti mene učinio ovakvom kakva jesam i zahvalna sam i volela bih da za moju Teofaniju budem makar malo kao oni. Nažalost, savremeni tempo života i dru­gi način življenja daje mogućnost većeg uticaja dobrog i zla kroz telefone, televizijske programe. Ja nisam znala šta je zlo.

Sa velikom moći dolazi i velika odgovornost. Tvoja odgovornost je u odnosu na pacijente, zaposlene, kliniku, porodicu.

Naučila sam da kada radim, radim ili uopšte ne radim. Mučim samu sebe, jer ljudi nemaju isto znanje i moć, limitirani su. Nemamo iste navike, iste roditelje, a vi od njih svakim danom očeku­jete sve više. Ljudi ne mogu tome da doprinesu i dolazi do razlaza između nas. Ljudi nemaju moć, kapacitet, moć, želju, volju. Kod mene nema zone komfora, uvek se nešto radi, bilo da je to aktivni odmor, posao, aktivan dan. Kada se od­maram sa ćerkom, gledamo neki film da bi ona naučila nešto korisno. Ne postoji edukativni, is­torijski film koji mi zajedno nismo pogledale. Ona sa 10 godina zna živote svih svetaca. To je krea­tivno učenje i odmaranje.

Septembar je – nakon godišnjih odmora i velikog izlaganja suncu, kako tretirati kožu? Kako je spremiti za zimu?

Nakon toliko godina, septembar je za mene kao nova godina. Taj mesec je za mene start i poče­tak godine. Uvek sam gledala to kroz školu, leto je da se odmorimo, a 1. septembar je start godi­ne. Imamo temelj za nove terapije, nove poduh­vate, poslove, škole. Moj život kreće upravo od 1. septembra kada uvodimo nove terapije i proce­dure za podmlađivanje, koji su namenjeni za kraj leta, jer je koža dosta tretirana od sunca, mora, peska, soli, krema koje ljudi ne koriste adekvat­no. Septembar je mesec kada ćemo nastaviti sa mršavljenjem, jer se svi vraćaju odmorni i imaju euforiju da se krene sa novim, tako da ću početi veliku akciju mršavljenja, ne u aprilu ili maju ili kada se kupi kupaći, nego baš sada.

Postoje nove terapije, pilinzi, matične ćelije, prirodne terapije gde težimo ka natural beauty izgledu – negovanom, lepom i u skladu sa godi­nama i profesijom.