ŠTA ČITATI U FEBRUARU?

PIŠE: ALEKSANDRA TRAJKOVSKI
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM

Od kada pamtim, okružena sam knjigama. Uživam u pisanoj reči, u čitanju, filmu, pozorištu i vizuelnoj umetnosti. Pre godinu dana sam počela da delim svoje utiske sa ljubiteljima sličnih stvari na Instagram nalogu koji sam nazvala @mojapolica, po policama u mojoj biblioteci koje su pune romana, biografija, monografija, knjiga poezije, knjiga na španskom i engleskom, poneke i na francuskom jeziku.. Instagram nalog mi je neka vrsta dnevnika, gde beležim zapažanja, prikaze i crtice o raznim događajima, da ostane zabeleženo i da ne zaboravimo. A zašto čitamo i kakva je uloga čitanja najbolje objašnjava Nil Gejman u članku „Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i maštanja“ – „Proza ima dve upotrebe. Prvo, to je prelazna droga za čitanje. Nagon da se zna šta će se desiti sledeće, želja da se okrene naredna strana, potreba da se nastavi dalje, čak iako je teško, jer je neko u nevolji i moraš da znaš kako će sve da se završi… to je veoma stvaran nagon…I druga stvar koju proza radi jeste da gradi empatiju.. Prozna fikcija je nešto što vi gradite od 26 slova i nekolicine interpunkcijskih znaka i vi, i samo vi, služeći se maštom, stvarate svet i ljude i gledate kroz druge oči. Dobijate priliku da osetite stvari, posetite mesta i svetove koje inače nikako ne biste spoznali. Učite da su svi ostali tamo negde jedno ja takođe. Bivate neko drugi i kada se vratite svom vlastitom svetu, bićete pomalo izmenjeni.”

Čitaocima RYL magazina za početak čitalačke 2020. godine preporučila bih sledeća dela:

Knjiga “Neispričane priče” Rajka Grlića (izdavač Laguna), slavnog hrvatskog režisera, scenariste i producenta, za mene je bila jedno od prijatniih iznenađenja u prethodnoj godini..

Grlić u formi filmskog leksikona, kroz odrednice iz filmske terminologije, priča o sekvencama iz svog života i života svoje porodice, uspomenama, sećanjima, događajima iz prošlih vremena, koje prepliće sa odgovarajućom situacijama iz svoje bogate filmske karijere. Abecednim redom predstavlja nam filmske termine, za koje daje objašnjenje ili definiciju, i svaki od njih slikovito i pitko povezuje sa određenom epizodom iz svog života. Maestralno nas vodi kroz epohu iz bliske nam prošlosti na zanimljiv, duhovit i pomalo setan način. Pročitala sam knjigu u dahu, podsetila se svih njegovih sjajnih filmova i uživala u priči koju nam je ispričao. Dakle, od mene – big like i velika preporuka za sve ljubitelje filma i književnosti!

“Čitav život skrivao sam se iza filmskih junaka. Živio njihove živote i pričajući njihove krio svoj. Neispričane priče ostajale su u režijskoj bilježnici kao u nekoj dobro začepljenoj boci. I odjednom, vjerovatno u nadi da ću time olakšati povratak, odlučio sam tu bocu otvoriti.”

Sledeća preporuka za početak ove godine je „Obris“ Rejčel Kask (izdavač Booka). Ovo delo britansko/kanadske autorke pomalo je ni o čemu, a u stvari govori o životu samom i svemu što život podrazumeva. Počinje putovanjem u Atinu junakinje romana, spisateljice Fej, koja tamo treba da drži kurs kreativnog pisanja. Tom prilikom ona u avionu priča sa svojim saputnikom tokom čitavog leta, a to nastavlja da radi sa svojim učenicima, prijateljima, poznanicima, piscima, i na svojoj krajnjoj destinaciji. Rejčel Kask nam ove razgovore predstavlja sjajnim i preciznim stilom, oni se prosto pretapaju jedan u drugi. A teme su dnevne rutine sagovornika, ljubavi sadašnje i sećanja na bivše, opisi dešavanja na putu od kuće do neke destinacije, čežnja, umetnost, pisanje, potreba da se piše i stvara, pa opet ljubav u svim njenim oblicima, zapažanje kako sve brzo prolazi, brakovi, deca, partneri. Opisuje sve 1što je vredno razgovora, originalno i vešto… Zatim imamo i malo atinske vrućine, plavetnilo mora i šum talasa, brodić, autorku i njene sagovornike u vrelini leta, da bi nam dala materijal da i mi promislimo o pravcu našeg života.

Odlična konstrukcija romana, dijalozi bez viška, pozicija autorke kao posmatrača koja je prilično zatvorena, a njeni sagovornici bez ikakve zadrške govore o svemu što ih tišti, doprineli su da mi se ovaj roman baš svidi. Neobičan i interesantan, „Obris“ je deo trilogije koji čine još i „Tranzit“ i „Kudos“. Rejčel Kask svakako treba čitati.

Evo još nekih naslova na koje bi trebalo obratiti pažnju u narednom periodu:

Ukoliko nekim slučajem niste pročitali, obavezna lektira su romani – moderni klasici:
“Sto godina samoće” Gabrijel Garsija Markes
“Slepilo” Žoan Saramago

Čitalačko otkriće iz regiona:
“Črna mati zemla” Kristijan Novak

Pa onda još malo iz regiona:
“Jugoslavija moja dežela” Goran Vojnović
“Dvori od oraha” Miljenko Jergović

Naša mlada nada:
“Ništa se nije desilo” Stefan Janjić

Obratiti pažnju na kandidata za NIN-ovu nagradu Stevu Grabovca i roman “Mulat albino komarac”.

I konačno, tu je i dobitnik Pulicerove nagrade, kao i PEN/Fokner nagrade:
Majkl Kaningem i njegov roman “Sati”

Nadam se da ćete uživati u preporučenoj literaturi. I da ne zaboravim, pratite i čitajte ostale preporuke na Instagram nalogu @mojapolica