PIŠE: MAJA STOPARIĆ, PSIHOLOG I PSIHOTERAPEUT
FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM
Srećan kraj – mit među odraslim ljudima, nastao pre više od stotinu godina, kada su se popularizovali romani o romantičnoj ljubavi između dvoje ljudi. Vreme ljubavnih romana sa srećnim krajem je doživelo svoj procvat nastankom filma u XX veku, u kojem su se mogli pronaći u svojim ljubavnim fantazijama i oni koji do tada nisu čitali ljubavne romane. Danas je romantizacija kulminirala time da srećan kraj postaje imperativ današnjice i umanjuje kvalitet mnogim ljudima koji, čekajući baš takav, ne primećuju svoj optimalni život, niti optimalnog partnera. Čekajući potpuno uživanje i sreću, ne uživaju, niti su srećni. Paradoks XXI veka.
Današnja istraživanja u neuro nauci pokazuju da ljudi ne mogu da izbrišu slike iz svoje glave. Dakle, ukoliko ste više puta „snimali“ kadrove romantičnih filmova sa srećnim krajem, i danas ih „puštate“, dok tražite idealnu srećnu ljubav, poput one u „Doručak kod Tifanija“, „Notting Hill“, Ili „Pretty Woman“. Vođeni ovakvim filmovima i pričama, osoba može tražiti partnersku ljubav u kojoj je sve idealno, i gde glavni junak, nakon silnih peripetija, dolazi do ljubavi svog života sa kojom živi srećno do kraja. U psihologiji, ovaj mehanizam zovemo idealizacija i smatra se da je najznačajniji mehanizam koji održava zaljubljenost. Kada je osoba zaljubljena, ona ne vidi drugu osobu realno, već ima visoka očekivanja od partnera koja ona/on treba da ispuni, a kada se to ne dogodi, onda se razočara i traži neku drugu ljubav u kojoj će se desiti srećan kraj kao na filmu.
Ne treba zaboraviti da ovakva očekivanja gde će oni živeti srećno do kraja života, nakon što pređu sve prepreke, bez nekog velikog stresa, nerazumevanja ili konflikta, prvobitno prihvatamo u bajkama. Tamo princ pronalazi princezu, spasava je od zlog, princeza uspeva da spasi zver od negovog prokletstva, i prava ljubav uvek pobeđuje nepravdu. No, to je bajka, a ona je, kao i romantičan film, uticala na naš ljubavni scenario i očekivanje da ništa posebno ne moramo da radimo i menjamo kod sebe, već da će srećan kraj, ako je prava ljubav u pitanju, doći sam po sebi zato što smo „kliknuli“, ili imamo „hemiju“, ili zato što je ona/on moj soulmate.
Ono što dodatno otežava realan i zadovoljavajući život je uverenje da prava ljubav jeste isto što i sreća, te da ćete pronalaženjem takve, kao u bajci, svakodnevno biti zadovoljni i srećni. Obećanja na filmskom platnu su nerealna, i ljudi zbog tih obećanja i očekivanja, koja postoje samo na platnu, romanu ili bajci, propuste kvalitetnog partnera, očekujući princezu ili princa. Ukoliko ne dođe do srećnog kraja, osećaju razočaranje, što im govori da su bili očarani fikcijom da postoji ljubav kao na filmu.
Realnost je da postoji razlika između ljubavi i veze. Puno ljudi se voli, ali ne mogu da se dogovore oko svoje veze. Kvalitetan izbor jeste onaj u kojem biramo osobu koja ima slične stavove o važnim oblastima u životu, kao i poglede kako veza treba da funkcioniše, a istovremeno nam je i seksualno privlačna. Realnost je takođe i to da postoji više važnih oblasti u životu sem partnerske ljubavi, te da ona nije smisao života, već jedan od važnih segmenata.
Sanjarenje o srećnom kraju u bilo kojoj oblasti, udaljava nas od uživanja u životu, partneru i uživanja u sebi. Takođe, i od toga da primetimo koliko je naš svaki dan ispunjen prijatnostima u vidu sitnica, a koje život znače. Srećan kraj je onaj kraj u kojem primećujemo naš život i odlučujemo da menjamo one stavove koji nas ometaju da živimo kvalitetno i zadovoljno. Za ovakav život smo odgovorni mi sami!
Dakle, uživajte u ljubavnim filmovima na filmskom platnu, a primetite kvalitet svog života i uživajte u njemu svakodnevno!
