SLIKARSKA ALHEMIJA MULTIMEDIJALOG UMETNIKA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE: VLADAN CVETKOVIĆ, NEBOJŠA KRSTIĆ, VLADA POPOVIĆ

ŽOLT KOVAČ, ROĐEN U PANČEVU 1975. GODINE. PO ZAVRŠETKU MATEMATIČKE GIMNAZIJE U BEOGRADU 1994. GODINE, UPISUJE FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, ODSEK SLIKARSTVO, NA KOM MAGISTRIRA 2002. I DOKTORIRA 2016. GODINE. OD 2000. DO 2002. GODINE POHAĐAO JE ŠKOLU ZA ISTORIJU I TEORIJU SLIKE PRI CENTRU ZA SAVREMENU UMETNOST U BEOGRADU. IZLAGAO NA 20 SAMOSTALNIH I VIŠE GRUPNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU (SLOVENIJA, NEMAČKA, AUSTRIJA, NORVEŠKA, POLJSKA, SLOVAČKA, MAĐARSKA, FRANCUSKA, ČEŠKA, ESTONIJA, GRČKA, RUSIJA, MAKEDONIJA). RADI KAO PROFESOR STRUKOVNIH STUDIJA U VISOKOJ ŠKOLI STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRADSKA POLITEHNIKA. SUOSNIVAČ I UREDNIK ONLINE MAGAZINE ZA SAVREMENU UMETNOST SUPERVIZUELNA (WWW. SUPERVIZUELNA.COM). BAVI SE GRAFIČKIM DIZAJNOM I DRUGIM KRETIVNIM AKTIVNOSTIMA. SVIRAO BAS GITARU U ALTERNATIVNOJ GRUPI JARBOLI. ŽIVI U BEOGRADU.

KO JE ŽOLT KOVAČ?

Slikar, otac, muž, profesor, grafički dizajner, trkač, meditator, doktor slikarstva, kućni kuvar, ranije basista i urednik Supervizuelna.com portala.

ŠTA SPAJA SVE TVOJE IZLOŽBE, A DA NIJE SLIKAR?

Spaja promišljanje sveta u kojem živimo, promišljanje umetnosti, njene uloge i mogućnosti delovanja.

DA LI JE TVOJA IZLOŽBA „BESKONCEPTNOST“ IPAK MORALA DA IMA KONCEPT? ZAŠTO AUTO-LAKOVI, ZAŠTO KOMPJUTERSKI JEZIK, ZAŠTO APSTRAKCIJA?

Beskonceptnost je trebalo da ukaže na sadašnji momenat i to da su sve ideje i smislovi iscrpljeni, a da novih ideja koje bi trebalo da pomognu da izgradimo bolje društvo nema. Nikada nismo imali više informacija nadohvat ruke, ali isto tako nikad nije bilo teže od njih napraviti neki sadržaj, neki koncept za koji bi mogli da se uhvatimo. Živimo u ultra individualističkom svetu, svi smo različiti i posebni, toliko da više ne umemo da živimo u zajednici. Svi gledamo svoje male kratkoročne interese, pri čemu menjamo planetu tako da na njoj uskoro više nećemo moći da živimo. Kažu da će do polovine ovog veka da nas bude 10 milijardi. Čini mi se da je to previše za bilo kakav ekološki održiv način života.

Što se moje umetničke prakse tiče, beskonceptnost se odnosi na to da sam ovaj put slikao slike bez unapred određene ideje, što je bio slučaj u skoro svim mojim prethodnim serijama. Opustio sam se i odluke donosio na licu mesta, u ateljeu, tokom rada, bez prethodnog planiranja. Dozvolio sam sebi da ne raznišljam previše. Zato je proces postao važniji. I u taj aspekt se termin beskonceptnosti dobro uklopio.

Boju u spreju i šablone, kao materijal koji se koristi u uličnoj umetnosti, koristio sam zbog njihovih karakteristika: boje su intenzivne, pokrivne, mat, brzo se suše što omogućava brzi rad i promenu slika. Šablonima se takođe brzo radi, trag koji oni ostavljaju je tačan, nema brljanja i traga ruke. Estetika koju ovakav materijal pravi podseća na digitalnu grafiku. Publika ponekad pomisli od slika da su digitalni radovi kada je vidi na ekranima, a ovo su potpuno analogne slike na platnu ili papiru. Želeo sam da osnovni apstraktni izraz učinim primeren vremenu u kojem nastaje. A apstrakcija je tu kako bi se uklopila u ideju beskonceptnosti. Kao što je Ana Ereš u pratećem tekstu u katalogu izložbe rekla, apstrakcija je nešto što i dalje ne razumemo, ali smo je prihvatili i navikli se na nju i ona može da bude bilo šta.

ŠTA JE ZAJEDNIČKO ZA RITAM U SLIKARSTVU I TVOJOJ MUZICI?

Ne mnogo, oduvek su mi te dve aktivnosti bile razdvojene. Muzika je bila jedna stvar, sa svojim uzbuđenjima, a slikarstvo druga. Nisam ni znao ni imao potrebu da to povezujem. Slikarstvo je dosta usamljenička delatnost, mahom ste sami u ateljeu, dok je muzika stvar grupe, kako grupe muzičara koji je prave, tako i publike koja muziku sluša. U slikarstvu dugo radite ne nečemu, a onda kratko prikažete na izložbama, dok je muzika performativna stvar, nastaje na svakoj probi i koncertu. Možda su se ove dve oblasti najviše povezale u omotu live albuma Podrška je važna, koji sam dizajnirao.

MULTIMEDIJALNOST U TVOM GENU?

Ima nešto u tome, kad smo kod gena i moj brat Daniel Kovač je takođe aktivan na više polja, možda i više nego ja. Pored toga što je autor pesama i gitarista Jarbola, a radi i sa svojim drugim Jesenjim orkestrom, izdao je više knjiga, a radi i crteže u Paintu. Ne znam tačno u čemu je fora, valjda nam te kreativne stvari idu od ruke. Mada, u poslednje vreme se fokusiram na slikarstvo. Lako je raditi više stvari paralelno kada ste mladi, međutim, kada stvari postanu ozbiljne, kao što su Jarboli iz mladalačkog benda postali ozbiljan muzički fenomen, i kao što se moje slikarstvo pokazalo kao stvar koja se neprekidno razvija i unapređuje, tako te stvari podrazumevaju sve veću posvećenost i vreme.

RAZVOJ TVOG SLIKARSTVA U BUDUĆNOSTI?

Razvoj mog slikarstva će se odvijati u skladu sa novim izazovima koje budem postavljao pred samog sebe. Ne trkam se ni sa kim, sem sa sobom. I ova izložba je bila izazov, nešto novo, neki neistražen teren u koji sam se upustio i osvojio. Zadržaću se tu možda još malo, vidim načine da se serija Beskonceptnost nastavi, mada mi je zanimljivije da se ponovo otisnem u nešto novo. I, da, imam već i ideje šta bi moglo novo da se radi, tako da me raduje povratak u atelje. Tek da naznačim, možda se vratim figuraciji i crtežu.

ŠTA TE NAJVIŠE POKREĆE I INSPIRIŠE U TVOM STVARALAŠTVU?

Promena, izazov, kreiranje novog izraza koji može i ne mora da ima veze sa onim prethodnim.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „ALHEMIJA ŽIVOTA“. KAKO VIDIŠ SVOJU ALHEMIJU U STVARANJU I RADU, U ŽIVOTU?

Aktivno radim na otkriću Kamena mudrosti, kao i na eliksiru večne mladosti. Nisam siguran u kojoj meri uspevam. Dosta toga sam preturio preko glave, nadam se da se neka mudrost počela taložiti. Što se večne mladosti tiče, idem na trčanje tri puta nedeljno i meditiram svako veće po pola sata. Dobro se hranim, volim da kuvam i retko jedem napolju. Imam funkcionalnu porodicu punu ljubavi. U poslu uspevam da imam dobre odnose sa ljudima sa kojima radim i da širim pozitivnu energiju. Eto, na primer, tema tekuće izložbe Beskonceptnost u galeriji B2 je sumorna, ali sam uspeo da iz toga napravim vedru, koloritnu i atraktivnu izložbu. Doduše, slabo mi ide od ruke pretvaranje metala u zlato.