SLIKA JE GOTOVA KADA JE PRODATA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: VANJA REBIĆ

VANJA REBIĆ, ROĐENA 1995. GODINE, U UŽI­CU. FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U BE­OGRADU UPISALA 2015. GODINE, NA SMERU SLIKARSTVO. DIPLOMIRALA JE 2019. GODI­NE, U KLASI SIMONIDE RAJČEVIĆ. ODMAH NAKON ZAVRŠETKA, UPISUJE MASTER AKA­DEMSKE STUDIJE. ZAVRŠAVA IH 2020. GO­DINE, U KLASI ISTOG PROFESORA. DANAS OVA MLADA UMETNICA VREDNO STVARA IZ SVOG ATELJEA KOJI JE SMEŠTEN U NJENOM DOMU. IGRA SE SA SVOJIM DANOM I BOJI GA NA PLATNU, NEŠTO POPUT DNEVNIKA.

VANJA JE SA SVOJOM SLIKOM ,,SVAKI PUT KADA DOĐEM KUĆI” UČESTOVALA U HUMA­NITARNOJ AKCIJI ,,UMETNICI IZ SRBIJE ZA GLINU, PETRINJU I SISAK”, KOJU JE ORGANI­ZOVAO MAGAZIN DIPLOMACY & COMMERCE.

KAKO BI OPISALA SVOJE SLIKARSTVO?

To je realan svet. U njemu se nalaze stvarne oso­be, događaji, scene, predmeti, realni prostori. Kroz radove prenosim atmosferu tih dešavanja, ambijent tih prostora, osećanja tih portreta. Ne­sto nalik na dnevnik. Lične beleške mojih doživ­ljaja. Koloritom dajem na značaju pojedinim ele­mentima i figurama sa pdvučenom nostalgijom.

LAJTMOTIV KOJI SE PROVLAČI NA TVOJIM PLATNIMA?

Definitivno moj pas. Imati psa je moja želja odu­vek. Od kada je sa mnom, beležim svaki trenu­tak. Evo već tri godine me to čini ispunjenijom. Provlače se tu i druge stvari, ali ipak je pas na prvom mestu.

NAKON ZAVRŠENE LIKOVNE AKADEMIJE, KAKO SE MLADI SLIKAR OSEĆA U SRBIJI?

Toliko slobodno da mogu 24 časa da budem kod kuće. Svakako imam vremena da se više posve­tim slikanju. Ne moram da se usklađujem sa ne­kim obavezama koje su bile tu tokom studiranja. Ali mi opet nedostaje akademija i boravak u kla­si. Pomešana su osećanja. Naravno, tu je sada doza veće ozbiljnosti i odgovornosti.

GDE SLIKAŠ I U KOJE DOBA DANA I NOĆI?

Otkako sam završila fakultet, radim kod kuće. Napravila sam u jednoj sobi svoje mesto za rad. To mi je sasvim dovoljno. Trenutno mi prija što mi je nadohvat ruke. Odgovara mi da radim u pe­riodu dok je dan, dokle god ima dnevnog svetla.

KAKO ZAPOČINJEŠ SVOJU SLIKU? I DA LI ZNAŠ KADA JE POSLEDNJI POTEZ ČETKICOM NA DELU?

Uvek imam nešto od čega počinjem, neku skicu, fotografiju, manji crtež iz blokova… Lakše mi je prvo na nekom manjem formatu da imam reše­nje, pa tek onda da pređem na platno.

Slažem se sa onim što je Dušan Gerzić Gera re­kao – da je slika gotova kada je prodata.

KOJE FORMATE SLIKA VOLIŠ? DA LI JE TO MINIJATURA ILI VELIKI FORMAT KOJI NAJBOLJE KOMUNICIRA SA PUBLI­KOM?

Trudim se da biram veće formate. Da ih ne zaklo­nim kada stanem ispred njih.

JEDNA FRANCUSKA POSLOVICA KAŽE DA SLIKARMISLI KISTOM. DA LI SE SLAŽEŠ SA TOM TVRDNJOM?

Ne slažem se. Smatram da nam je kist samo alat, a mislimo onim što je unutar nas.

UČESTVOVALA SI U HUMANITARNOJ AKCIJI MAGAZINA DIPLOMACY&COMMERCE SA SVOJIM DELOM ,,SVAKI PUT KADA DOĐEM KUĆI”, KOJE JE BILO PONUĐENO ZA OTKUP, A SAV PRIHOD IŠAO JE STANOVNIŠTVU POGO­ĐENOM ZEMLJOTRESOM U GLINI, PETRINJI I SISKU.

Da, bila je to fenomenalna humanitarna akcija u kojoj sam učestvovala zahvaljujući pozivu Gale­rije Štab. Srećna sam jer se moja slika prodala i što sva sakupljena sredstva idu kao humanitarna pomoć u Hrvatsku. Drago mi je da ja kao umetni­ca mogu svojim delima da pomognem.

GDE BI VOLELA DA IZLAŽEŠ I NA ČEMU TRENUTNO RA­DIŠ?

Volela bih da to bude neka galerija koja može da podrži neku moju zahtevniju ideju. Negde gde postoji sloboda da se uradi bilo šta unutar pro­stora.

Trenutno privodim kraju seriju slika od kojih ovde imate priliku da vidite deo.

TEMA FEBRUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV ,,BUDI SVET(LOST)”. KAKO SVETLI TVOJA SLIKA?

Moja slika svetli crveno i žito. Pripremam se da krenem.