PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: KATARINA SAMOHIN
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
KATARINA SAMOHIN, ILUSTRATOR, ROĐENA JE 1994. GODINE U BEOGRADU. DIPLOMIRALA JE 2017. GODINE NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, ODSEK SCENSKI KOSTIM. SVOJU STVARALAČKU KARIJERU ZAPOČINJE KAO KOSTIMOGRAF UČESTVUJUĆI NA NEKOLIKO PROJEKATA IZ SVETA FILMA I POZORIŠTA. PUTOVANJE U SVET ILUSTRACIJE JE ZAPOČELA POČETKOM 2020. GODINE. NJEN RAD JE INSPIRISAN PRIRODOM, SNOVIMA I MALIM SVAKODNEVNIM STVARIMA KOJE UNOSE RADOST U ŽIVOT. DO SADA, SARAĐIVALA JE SA BROJNIM KLIJENTIMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. ILUSTRACIJE NAJČEŠĆE RADI DIGITALNO, UZ POMOĆ IPAD TABLETA. KATARINA VOLI DA SAKUPLJA ILUSTROVANE KNJIGE, UŽIVA U ZALASKU SUNCA, U LEPOM PROLEĆNOM DANU I U SEZONI CVETANJA TREŠANJA KOJA JOJ JE OMILJENI DEO GODINE.
KAKO IZGLEDA TVOJ ŠARENI SVET?
Moj ilustrovani svet je toplo i vedro mesto puno boja u koji volim da odlutam. To je mesto u kome se slavi priroda, smena godišnjih doba, male stvari u životu na koje često zaboravimo. To je svet u koji volim da uđem kada se umorim od svakodnevice i koji me uvek podseti da ima toliko lepih stvari na ovom svetu na kojima mogu biti zahvalna. To je svet koji me podseća da je u redu usporiti, otvoriti oči, oslušnuti zvuke oko sebe i uživati u lepoti sadašnjeg trenutka.
TVOJ VESELI DIZAJN JE KOLORITAN, MIRISAN, PREPOZNATLJIV. KAKO BIRAŠ TEME KOJE ĆEŠ OSLIKATI?
Inspiriše me sve što me okružuje. Volim da šetam i tada mi najviše ideja pada na pamet. Kada šetam i slušam muziku, osećam se kao da sam u nekom drugom svetu, kao u nekom filmu. Tada i najviše primetim stvari koje inače možda ne bih primetila i to mi često da inspiraciju. Kada vidim labude pored reke, cveće pokraj puta, mesec koji sija, prelepe boje neba, kada osetim miris kafe iz okolnog kafića, nekako mi se probude lepi osećaji i često pokušavam da te osećaje prikažem u svojim ilustracijama. Volim da svuda sa sobom nosim svesku za crtanje ili tablet da bih mogla da zabeležim ideje.
DA LI TVOJA JUNAKINJA IMA IME? ILI SVAKO OD NAS MOŽE DA SE PREPOZNA U NJOJ?
U ilustracijama prikazujem svoja osećanja i razmišljanja i trudim se da likovi u njima variraju. Zaista bi mi bilo jako drago da neko sebe uspe da prepozna u mojim radovima. To mi je na neki način i cilj samog stvaranja – da pomognem posmatraču da uđe u obojeni svet u kom je sve moguće, u kom je u redu usporiti i u kom imamo vremena da uživamo u sadašnjem trenutku.
KAŽU DA SE ONO ŠTO JE UNUTAR NAS OSLIKAVA I SPOLJA. DA LI TAKO VIDIŠ SEBE, KAO I SVOJE ILUSTRACIJE?
Moje ilustracije reflektuju moju dušu, one su neka vrsta mog ilustrovanog dnevnika. Po prirodi sam malo povučenija i crtanje mi pomaže da se izrazim i otvorim prema svetu. Nekad mi je lakše da svoja osećanja i misli prikažem kroz crteže nego rečima.
KOJA BOJA DOMINIRA U TVOJIM PRIČAMA, KOJA EMOCIJA, KOJA MOTIVACIJA?
Volela bih svojim ilustracijama da prikažem lepotu malih stvari, sitnica na koje često zaboravimo zbog užurbanog načina života. Sitnice naše svakodnevice mogu biti jako lepe ako samo obratimo malo pažnje. Izlazak u prirodu, čitanje knjige ili šolja toplog čaja mogu probuditi magične osećaje u nama. Upravo su male stvari ono što nas je najviše radovalo kada smo bili deca. Volela bih takođe da prikažem da je u redu biti nežan i osetljiv, da to ne mora nužno biti slabost.
SARAĐIVALA SI SA KSENIJOM LEOM RONAI OSLIKAVŠI NJENU KNJIGU “MOJA KUHINJA”. KAKVA JE BILA SARADNJA?
Ilustrovanje knjige “Moja kuhinja” i saradnja sa Ksenijom Leom Ronai je jedno od najdivnijih iskustava koje sam imala kao ilustrator i kao čovek. Sama ideja knjige je toliko inspirativna i Ksenija Lea mi je dala toliko prostora i slobode da interpretiram tekst na svoj način. Ceo proces stvaranja knjige je mnogo pomogao i meni i Kseniji Lei da prebrodimo teške trenutke u kojima smo se našle. Knjiga “Moja kuhinja” je zaista tu za svakoga kome je potrebno da unese malo svetlosti, radosti, boja i topline u život.
KADA ILUSTRUJEŠ KNJIGE, KOLIKO IMAŠ SLOBODE U SVOM IZRAŽAVANJU, A KOLIKO JE ZAHTEVA PISACA?
Uglavnom se na početku samog procesa dogovorim sa piscima oko detalja vezanih za ilustracije. Nekada se desi da pisci imaju ideje ili vizije za ilustracije koje bi voleli da predstavim pa mi daju konkretnije smernice, ali u većini slučajeva imam dosta slobode u izražavanju. Najzanimljiviji deo kreativnog procesa mi je istraživanje teme, često volim da napravim mini kolaž da me inspiriše i pomogne da uđem u svet knjige.
KADA SI BILA MALA, SA ČIME SI VOLELA DA SE IGRAŠ? DA LI JE TO BILO CRTANJE I BOJANJE?
Kada sam bila mala, najviše sam volela da crtam raznobojnim kredama napolju. Sećam se da sam bila najsrećnija kada uspem da nacrtam jako veliki crtež koji zauzima više od pola dvorišta. Takođe sam jako volela da sečem razne slike iz časopisa i voćke sa pakovanja za sokove i pravim kolaže.
KO SU TVOJI KLIJENTI?
Moji klijenti su pre svega divni ljudi i sa većinom sam ostala u kontaktu i nakon završenog projekta. Do sada sam najviše sarađivala sa klijentima koji vode ili pokreću male biznise iz najrazličitijih oblasti, sa piscima, časopisima. Otkad sam počela da sarađujem sa klijentima, učestvovala sam u realizaciji najrazličitijih projekata: od ilustrovanja ambalaže, knjiga, editorijala za časopise, reklama, ilustracije za sajtove…
TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „SVETLOST“. U ČEMU VIDIŠ SVOJU SVETLOST?
Za mene, svetlost predstavlja živeti svoju istinu, živeti u skladu sa sobom. Mislim da kada se trudimo da živimo u skladu sa sobom možemo lakše da dođemo do nekog unutrašnjeg mira. To traganje za sobom i sopstvenim istinama je moj put svetlosti.
