PIŠE: VESNA DRAŽIĆ, PISAC, REGRESO TERAPEUT
„Od suviška srca, usta govore“ (Jevanđelje po Mateju, 12:36)
Duša se materijalizuje kroz reči. Kakve reči izgovaramo? Šta je to u nama?
Mi smo duše. Veličanstvene, koje sve pamte od samog svog nastanka. Pamte svaki dodir, osećaj, izgovorene reči, miris.
Postoje mlade i stare duše. Mlade duše su željne znanja, iskustva, sve im je zanimljivo, radoznale su, uživaju u igri života. Stare duše su zrele. Imale su više inkarnacija, mnogo su već doživele, sve im je jasno, mudre su i staložene. Osećaju unutrašnji spokoj.
Šta je duša zapamtila – to će i izraziti. Dovoljno je da nas neko pogleda. I da u nama probudi sećanja duše koje smo doživeli – to će iz nas isijavati i oblikovati naš odnos.
Sećanja na nivou duše mogu izazvati različita osećanja, od prijatnih i nežnih, toplih, koja nas pokreću. Do onih neprijatnih koja stvaraju uzburkanost i totalnu pometnju u nama. Unutar tela osete se nelagode koje se ispoljavaju kao neprijatni osećaji, pritisci u telu. Stvorena tenzija izražava se kroz napetost, bes, tugu, nemir, strah i nemoć… Upravo iz tih osećaja reagujemo.
Lako je živeti srećno. Tad blistamo. Osmeh je na licu, pozitivne misli u umu, ljubav u srcu, radost u telu. Zdravi smo. Svaki korak je lagan. Pevušimo najlepše melodije. Sve što radimo – ide nam od ruke. Srdačni smo prema bližnjima. Šta god da se dešava – iz svakog životnog izazova izvući ćemo najbolje za sebe i svoju okolinu. Iz radosne i spokojne duše izlaze smirene i blage reči, prijatan govor koji ima moć da leči i miluje.
U današnje vreme živimo brzo. Što više ubrzavamo život da uradimo još više, stres je intenzivniji. Kuda to žurimo? Šta treba da postignemo? Šta treba da dosegnemo?
Brz život. Brze misli. Tenzija i napetost nas troši i iscrpljuje. U napetom telu koje je užurbano, uplašeno i nesigurno je duša koja vapi za ljubavlju, skladom, radošću, pažnjom, zagrljajem…
Nelagode u telu su ključni pokazatelj da nismo u skladu sa svojom dušom, sa sobom. Kada nismo u skladu i balansu, često naša unutrašnja nezadovoljstva ispoljavamo na agresivne načine. Govorimo kako je naše okruženje krivo za ono što smo sami sebi skrivili.
Vreme je da se stišamo i da oslušnemo sebe, da se posvetimo sebi i svim emocijama koje proživljavamo. Duša vapi da je osetimo i da joj pomognemo – da je oslobodimo davno doživljenih osećanja koja više nemaju smisao ni svrhu da ostanu u nama.
Postoje terapije koje pomažu da se oslobodimo svega što nam više ne koristi i da napokon progovorimo iz čiste duše i otvorenog srca.
Regresoterapija upravo ima tu moć, širinu i dubinu da prodre sve do uzroka koji nas remeti da živimo autentičnost u kojoj naše postojanje ima smisla. Njena specifičnost je u tome što precizno ide u osećaj uzroka tenzije koja nas boli. Pomaže nam da dođemo do oslobođenja koje nas je remetilo da nastavimo put za koji se celog života pitamo. Zašto smo rođeni? Koja je naša životna svrha?
Kroz regresoterapiju se oslobađamo trauma kroz istoriju duše. Spasonosna je ne samo za ovaj trenutak nego i za generacije posle nas. Daje nam širenje svesti koja menja percepciju o ljudskom postojanju.
Moj susret sa regresijom je bio kad sam prolazila kroz najteži period života. U meni se sve raspadalo, a trudila sam se da budem dobro i da moj bol ne bude vidljiv. Mučila sam samu sebe godinama. Nisam mogla da se oduprem modelima ponašanja koji su nam svima nametnuti.
Trudimo se da ostavimo najbolji utisak dok potajno unutar sebe potiskujemo svoju pravu prirodu. Zaboravljamo sebe, potiskujemo potrebe duše i samim tim – ugrožavamo svoje zdravlje. Neizbežno je da u brzini svakodnevice imamo ozbiljne emotivne i psiho-fizičke napade sa kojima nije lako izboriti se.
Za regresoterapiju mi se najčešće obraćaju oni najhrabriji. Koji su spremni da se suoče sa potisnutim sadržajima i traumama iz ovog ili iz prethodnih života. Da se ogole sami pred sobom. Nema ništa teže u životu nego pogledati sebe baš onakvim kakvi jesmo. I da napokon oslobođeni počnemo živeti život u kom bi bili istinski zadovoljni.
Regresoterapija ima moć da prodre u naše najdublje nesvesne slojeve. Sve što osvestimo, sa čime se suočimo i što otpustimo tokom terapije – više nije naša životna tema. Možemo nastaviti dalje, rasterećeniji upravo za onoliko koliko smo osvestili.
Ono što je u nama i ono oko nas se usaglašava. Prestaje potreba da život lažno ulepšavamo. Najopasnije je živeti lažni život. Nema ničeg lepšeg nego živeti iz spokojne duše, otvorenog srca. Budimo smeli da pogledamo u sebe. Niko drugi nas neće učiniti zadovoljnim i srećnim ukoliko to nemamo u sebi.
Tek kada otkrijemo izvorište unutrašnjeg mira i radosti, govor duše i tela biće usaglašen. Dok to stanje ne postignemo, uzaludan je svaki trud. Možemo dati sve od sebe – trajnih rezultata neće biti sve dok ne otklonimo uzrok. Često smo u začaranom krugu i problemi se samo ponavljaju.
Sve je u nama. Sve je do nas. Sve ide iz nas. Zato se najpre fokusirajte na sebe. Izglancajte svoju unutrašnjost kao ogledalo. Tako ćete dobiti najlepši i najverniji odraz duše koja je večna, sjajna i veličanstvena. Život će ponovo dobiti smisao.
Roman ,,Duše su rekle: – Da! – 11:11“ je istinita životna priča. U njemu možete dobiti smernice kako da pomognete sebi da budete istinski srećni u miru i radosti, kao i da govor vaše duše bude iz čistog srca i rasterećene, bezuslovne ljubavi.
Neka nam svima ljubav bude i početak i cilj!
Zato se okrenite sebi i prionite na rad sa svojim emocijama. Ne utišavajte vapaje svoje duše! Učinite to zbog sebe i svih dragih oko vas. Najbolji način da im pomognete i da promenite svest u svom okruženju je da počnete od sebe.
Tako se postupno menja svet.
