RADOST I SREĆA, SREĆA I RADOST

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MARKO MIHAILOVIĆ

Osmeh je obično jedna od prvih aso­cijacija na pozitivne emocije kao što su za­dovoljstvo, sreća, radost i ljubav. Zato ovaj tekst o radosti počinjem sa osmehom koji je prisutan na licu i u duši. Ako se za oči kaže da su ogledalo duše, onda bi osmeh, koji se neretko relfektuje iz samih očiju, predstavljao odraz stanja iste. Razmišljanje na ovu temu je prizvalo sećanje na jedan od sigurno naj­lepših komplimenata koje sam dobio, a koji je glasio: “Čini mi se kao da ti se oči smeju i da se nekako stalno smeješ pa čak i dok spavaš”. Da li je uopšte moguće da se smejemo kada nismo budni, svesni i dok spavamo? Ukoliko jeste, zašto i koliko je uopšte to bitno? Koliko su budnost i svesnost povezane sa radošću i srećom? Koja je razlika izmedju sreće i rado­sti? Da li možemo da budemo radosni i kada nismo srećni i nasmejani?

Sreća i radost se često koriste kao si­nonimi u svakodnevnom govoru. Međutim, postoji jasna razlika između ove dve emocije u tome kako ih doživljavamo, kako se manife­stuju u smislu samog osećaja, koliko traju vre­menski, pa do toga koji je uzrok onog što nas čini srećnim i onog što nas čini radosnim.

Sreća je osećaj koji doživimo kada isku­simo nešto izvanredno i neuobičajeno što nam donosi osećanje ushićenosti, zadovoljstva i ponekad čak intenzivnog užitka. Ovaj osećaj sledi posle oslobađanja neurotransmitera do­pamina koji doprinosi opštem stanju sreće. To stanje nije dugotrajno jer direktno zavisi od du­žine efekta dopamina u mozgu na naše telo. Sreća dolazi iz zemaljskih iskustava i mate­rijalnih stvari kao što je na primer položen is­pit, odlazak na lepu večeru s dragim ljudima, viđanje sa starim prijateljem, preseljenje u novi stan ili vožnja novog automobila i slično. Zbog toga, ukoliko izgubimo materijalne stvari i po­vezana iskustva koja pozitivno utiču na nas, imamo tendenciju da kažemo da više nismo srećni. Iz ovog razloga sreća može da vodi u zavisnost od spoljašnjih stvari i iskustava, što može negativno da se odrazi na naš život i od­luke.

Radost je, s druge strane, stanje na­šeg bića koje je jače, moćnije i ređe od sre­će. Obično ima duhovni, spiritualni aspekt koji uključuje prevazilaženje sebe (samotrans­cedenciju) i otvaranje ka spoljašnjem svetu, kao i duboko povezivanje do samog osećaja sjedinjavanja sa prirodom, svemirom, bogom, energijom i drugim ljudima. Ona dolazi iznutra i trajnija je od sreće jer je zasnovana na unu­trašnjim razlozima. Osećamo je kao unutrašnji mir i potpuno zadovoljstvo, uključujući osećaj jedinstva koji prevazilazi naše lične potrebe, interese i na kraju krajeva i nas same. Javlja se usled ličnog rasta i izbalansiranog života u skladu sa sopstvenim vrednostima i vrlina­ma kojima stremimo. Niko ne može da nam je oduzme jer ne zavisi od spoljašnjih faktora, tako da pospešuje osećaj slobode i univerzal­ne ljubavi koji upotpunjuju dubok osećaj lične ispunjenosti. Ovo emotivno stanje nije nužno povezano sa osećajem sreće i može da bude prisutno i kada stvari ne idu najbolje.

Radost je stanje koje je sastavni deo procesa ličnog rasta i razvoja a ne cilj sam po sebi. Prirodno je da želimo da budemo radosni i ispunjeni ali potrebno je da težimo tome da budemo mudri i svesni. Mudrost i svesnost su alatke pomoću kojih možemo da razumemo istinu, što po­maže razvijanju ličnih vrlina na putu dostizanja ličnog blagostanja (wellbeing). Međutim, da bi se ovo stanje postiglo potrebna je radikalna transformacija svesti i koherentnost ličnosti. Na tom putu rasta i razvoja po­mažu nam samosvest i intuicija. Dok napredujemo ka ličnom blagostanju (wellbeing), mudrosti i koherentno­sti ličnosti, uporedo osećamo radost kao emotivno sta­nje koje dolazi iznutra, širi se, pokreće i traje.

Živimo u okruženju koje je prepuno distrakcija i izloženi smo bezbrojnim iskušenjima. Brz ritam donosi stres i često smo usmereni ka užitku i osećaju sreće kao in­stant rešenjima koja su kratkotrajna. To ne predstavlja problem sve dok ne remeti opšte funkcionisanje koje je u skladu sa ličnim ciljevima, vrednostima i koje dopri­nosi smislu našeg života. Dva filozofska pravca, Budi­zam i Stocizam, slažu se da su uživanje i osećanje sre­će sastavni delovi života i govore o tome da ne treba ignorisati tu realnost ali da treba pronaći balans i meru. Potrebno je imati svest o tome koliko lako možemo da počnemo da robujemo čestim uživanjima pa ne sme­mo da dozvolimo užicima da preuzmu kontrolu nad nama. Bitno je da vežbamo slobodnu volju, zajedno sa povišenom svesnošću, da bi mogli da donosimo odlu­ke koje bi nam pomogle da živimo svrsishodan život ispunjen radošću. Život u skladu sa ličnim vrednostima i vrlinama u koje verujemo i koje nas pokreću. To je put do sebe, lične koherentnosti, unutrašnjeg mira, rado­sti, usled čega imamo osećaj da smo svoji, slobodni i jedinstveni.

Duboko u svakom od nas postoji potreba za srećom, radošću, razumevanjem, ljubavlju, ali nauke kao sto su psihologija i psihijatrija, koje se bave razumevanjem čoveka, ljudskom psihom i mentalnim zdravljem, i da­lje su fokusirane primarno na patologiju, simptome i negativne emocije. To je zapravo suprotno od pozitiv­nih emocija i stanja za kojima ljudi tragaju kroz istoriju civilizacije. Koliko je bitno da radimo na prevazilaženju negativnih emocija koje ometaju naše normalno funk­cionisanje, bitno je i da se trudimo da se ponašamo u skladu sa našom prirodom i nama samima. Treći ta­las kognitivno bihejvioralne terapije obuhvata pravce u psihoterapiji poput Terapije zasnovane na punoj sve­snosti (Mindfullness), Dijalektičke bihejvioralne psiho­terapije (DBT) i Terapije prihvatanjem i posvećenošću (ACT) koje doprinose fizičkom, mentalnom i socijal­nom zdravlju upotrebom tehnika koje podižu svesnost, podstiču samosvesnost, intuiciju, kreativnost i samo­transcendenciju. Logoterapija je još jedan dobar pri­mer pravca u psihoterapiji koji zagovara ideju da jasan smisao u životu pomaže da osetimo unutrašnji mir i pronađemo motivaciju koja nas vodi napred i čini ot­pornijim u suočavanju sa teškim situacijama. Prema japanskoj tradiciji, ikigai je razlog zbog koga živimo i koji je duboko sakriven u nama, a kada ga postanemo svesni to je onda ključ za zdrav, ispunjen, radostan i kvalitetan život. Postoji sve više pristupa u psihoterapiji i koučingu koji popunjavaju ovu pukotinu u znanju ve­zanu za ljudski potencijal i blagostanje (wellbeing) koja je nastala zbog nedovoljno dobre integracije naučnih dostignuća iz drugih oblasti nauka. Ova tema postaje prilično populrna i nudi se jako puno opcija predstavlje­nih kao rešenja ali treba se dobro informisati pre nego što donesemo odluku koji pristup i oblik podrške i po­moći nam je potreban na putu usemrenom ka ličnom razvoju i radosti.

Postoje različiti načini da doživimo radost ali svi oni zahtevaju vreme, određeno odricanje i rad na sebi. Po­četak godine je idealan period da krenemo u istraži­vanja usmerena ka unutrašnjosti, ka otkrivanju nas sa­mih, što dovodi do osećanja ispunjenosti i radosti dok nas čini spremnijim za izazove sa kojim se susrećemo u savremenom društvu u kojem živimo. Naučiti razli­ku između radosti i sreće prvi je korak u razumevanju onoga što zaista tražimo i pomaže nam da shvatimo da li idemo ka tome na pravi način. Ovaj tekst je tu da vam olakša taj put. U novoj godini želim vam puno ra­dosti na putu ka sebi.