SAN NAŠ NASUŠNI

PIŠE: IVANA POPOVIĆ

Hoće li vam san na oči?

Naslućujete već, neću vam pisati o sanjanju, tj. ”zamišljanju velikih i važnih stvari kojima treba težiti nasuprot malodušnosti ili čak sputanosti raznim racionalizacijama”. Niti o snu kao men­talnoj aktivnosti, slikama i doživljajima tokom spavanja, već o snu kao sinonimu za okreplju­juću fizičku i mentalnu regeneraciju tela tokom noći.

Koliko je zdrav vaš san?

Da li se vilenjaci poigravaju sa vama dok spa­vate, pa ste ujutru kao Šekspirovi junaci, u Snu letnje noći, zaljubljeni u (sve) ono što vidite oko sebe?

Ili je možda baš suprotno od toga?

Sećam se, dok sam bila mala, u novinama sam nailazila na skice stanova sa išrafiranim zona­ma, gde su iskusni radiestezisti onoga doba upozoravali na određene opasnosti iz polja nevidljivog. Isticali su da ležaj treba da bude na mestu gde nema nikakvih štetnih zračenja (prirodnih, a ni tehničkih) da bi čovek imao mogućnost da bude zdrav.

To znači da ima raznih aktivnih zračenja oko nas, a ne samo onih radioaktivnih.

Neko bi rekao – science fiction! Kakva sad zračenja? Posle formalnog medicinskog obra­zovanja, gde se taj segment nigde nije spomin­jao i ja sam tako mislila. Moja vera u medicinu bila je jaka, a sve ostalo za mene nije imalo osnova.

Ali, avaj. Svakoj veri dođe i provera!

Izazovi su tu da nas ojačaju, prodrmaju uv­erenja, nagnaju nas da izađemo iz te famozne zone poznatog, da naprave tu mogućnost da sklonimo tu koprenu sa očiju i bolje i jasnije vidimo realnost.

Upravo pre 19 godina, svedočila sam da moderna medicina, u koju sam toliko verov­ala, jeste potrebna, ali nije svemoguća. Moje dete je imalo zdravstveni problem, a uz sve pokušaje da taj problem rešimo na klasičan način, rezultat je godinama izostajao. Terapije nisu imale efekta, a dete nije imalo zdrav san. Učestala buđenja, košmarni snovi, umokra­vanje, ponavljali su se svake noći.

Kao majka, zaista sam tražila načine da to rešim, da pomognem i detetu i sebi, jer u tim uslovima spavanja ni za mene nije bilo.

Životni horizonti sužavaju se ili šire prema tome koliko smo hrabri. A hrabrost da pokušam dru­gačije, da konsultujem stara znanja i veštine kojima se čovek vodio kroz istoriju, donela je i rešenje. Otkrili smo pravi uzrok tegoba i lošeg sna. Otkrili smo te nevidljive neprijatelje – zračenje podzemnog vodenog toka i Hartman­ov čvor na mestu dečjeg kreveta. I sklonili se iz njihovog dometa, pomerili smo krevet. Tada se baš sve promenilo – bolest je ubrzo sanirana, a spavanje se odmah vratilo u normalu. To me je podstaklo da naučim radiestezijsku dijag­nostiku štetnih zračenja i od tada pomažem ljudima da spavaju bolje i da se osećaju bolje.

Kakvo vam je mesto spavanja – takav vam je san

Kvalitetan san jača imuni sistem, ćelije se ob­navljaju, aktivira se hormon rasta, utiče pozitiv­no na raspoloženje i sveukupno zdravlje.

Čovek je najranjiviji baš kada spava – tada izos­taje svesna odbrana, jer je telo usmereno na procese regeneracije unutar sebe. Ukoliko se san prekida ili bilo šta iz okruženja remeti te procese ili ne dopušta da se oni odvijaju kako treba – imunitet slabi. Tada svaki, pa i najmanji stres tokom dana može biti okidač za ozbiljne zdravstvene probleme. Kada su to uticaji ne­kih od štetnih zaračenja, tada se problem ma­nifestuje skoro uvek u onom delu tela koje je takvim uticajima najduže izloženo.

Naše telo je dobar senzor, oseća i upija energi­ju iz okruženja. U prirodi mahom upijamo bla­gotvorne energije – punimo se energijom, dok okruženje u gradovima ima mnogo veće kon­centracije raznih energija koje mogu narušiti zdravlje.

Skloni smo da sumnjamo da postoji ono što oku nije vidljivo. Međutim, verujem da ste bar jednom u svom životu osetili ljubav – nije opi­pljiva, a opet su simptomi svakom poznati. Kao i grip.

Naime, virus ne vidimo golim okom, a simp­tome itekako osetimo. Nešto toliko sićušno ume da obori čoveka, čak i život da mu ugrozi.

U takozvanim geopatogenim zonama, mesti­ma isijavanja (iznad raseda, pukotina, podzem­nih vodenih tokova, nakupina minerala sl.), tj. zonama geopatogenog stresa, ukoliko živi organizmi borave određeno vreme, dolazi do različitih psiho-fizičkih patoloških promena. Najčešće baš takve promene lečimo medika­mentima, a boljitak nastupa tek kad obolelog izmestimo sa mesta koje sve to inicijalno uz­rokuje. Tada terapije imaju mnogo brži učinak i rezultati su dugotrajniji.

“Čudesna dostignuća moderne medicine drže ljude u životu, ali oni nemaju život u sebi. Nemaju vitalnost. Oni se kreću, dišu, ali nisu baš živi. To je zato što smo zabora­vili da prava isceliteljska moć dolazi iznutra. Lekovi vrede kada se koriste zajedno sa merama koje aktiviraju životnu energiju pacijenta” – kaže dr Džon Dajmond.

Iako ne vidimo prisustvo ovih sila, one izgleda mogu da poremete “san nam nasušni“ i da ozbiljno ugroze zdravlje – tako se pokazalo u praksi. Nisam za paniku, ali jesam za osvešćivanje.

Svedoci smo globalnih srazmera pan­ike koju je donela pretpostavka da je neki “novi” virus među nama. Ljudi su postaili spremni da u potpunos­ti transformišu svoje živote da bi se zaštitili od tog nevidljivog neprijatel­ja koji je možda baš tu. A opet, teš­ka artiljerija agresivnih uticaja raznih štetnih zračenja koja vrebaju sa raz­nih strana i u ogromnoj meri utiču na kvalitet života svih nas ne spominju se toliko često.

Za štetna zračenja ne postoji imuni­zacija, ne možete ih preležati i steći antitela. Otpornost, tj. imunitet grad­imo kvalitetnim spavanjem na do­brom mestu, tek tada telo ima šansu da se obnovi i regeneriše.

Nesanica, košmarni snovi, buđen­je usred noći, potreba za čestim mokrenjem tokom noći, hiperak­tivnost kod dece, česte upale grla, poremećaj srčanog ritma, razdražl­jivost, promene raspoloženja, umor posle spavanja, potreba za spavan­jem tokom dana, utrnulost, nemir u ekstremitetima, anksioznost, de­presija – mogu biti samo neki od in­dikatora zračenja podzemnih vodenih tokova. Kompleksniji zdravstveni problemi obično se manifestuju na mestima ukrštanja različitih zračenja ili na čvorištima. O tome su opširno pisali Žak La Maja u svojoj knjizi Medicina sta­novanja, dr Ernst Hartman u knjizi Rak – bolest lokacije, Ivana Galić, Sava Spasojević i mnogi drugi.

Dobra vest je da nam se danas pruža mo­gućnost tačne detekcije, merenja zona štetnih zračenja podzemnih vodenih tokova, rase­da, pukotina, zračenja ruda i minerala, Hart­manove i Curry mreže, poremećaja u magnet­nom polju, kao i intenziteta elektromagnetnog zračenja u životnom i radnom prostoru.

Detekcija ukazuje na opasne zone, a na nama je da preduzmemo odgovarajuće mere pomer­anja sa takvih mesta ili odgovarajuće mere zaštite i time otklonimo ili ublažimo posledice koliko god je to moguće.

Spavanje je dakle veoma bitan segment života, ne samo čoveka, već svih živih bića.

Pošto smo u potpunosti deo sveobuhvatnog energetskog sistema univerzuma i ne može­mo da se izolujemo od energija koje nas okružuju, ukoliko u sebi i oko sebe pravilno iz­balansiramo energije, otvara se mogućnost da uspostavimo mentalnu, a i fizičku ravnotežu. Da smanjimo štetan uticaj raznih faktora, da vibriramo u skladu sa onim što želimo, da sne­vamo žive snove koji će biti ostvareni na plat­nu našeg života.

Što da ne – i da se svako jutro, posle mirno pro­spavane noći, iznova zaljubimo u sam život i sve(t) oko nas?

I opet ću vam poželeti isto – mirnije snove i lep­še raspoloženje!