ŠAKA SREĆE

PIŠE/FOTOGRAFIJA: VLADAN FILIPOVIĆ

Sam je. Star je. Više ga ni noge ne služe kako treba. Ima dva sina koje je put odveo svakog na svoju stranu. Ima on i unučad koju viđa jedanput ili dva puta godišnje, kad dođu za Novu godinu ili na odmor. Penzija mu je mala, ali njemu dovoljna. A život? Život mu je ispunjen baš kao i vreme.

Ima društvo, verne prijatelje. Oni su uz njega svaki dan. Pričaju, dele dobre i loše trenutke. Dele sećanja, raspravljaju o aktuelnoj situaciji, on uvažava i njihovo mišljenje i njihove zahteve i njihovo ponašanje. Navikli su jedni na druge. Poznaju se. Imaju i zajedničke navike.

Nalaze se svakog jutra u isto vreme u parku Monsuri. On seda na svoju stolicu i počinje njihovo srećno druženje. A za tu sreću dovoljno je da je on tu, da im da kao i svakog jutra jednu šaku mrvica starog tvrdog hleba.