ROADMAP 2021/2022

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: ZLATKO ĐORĐEVIĆ

Prolazi još jedna godina. Poslednje minute ove 2021. dočekaće svako od nas na svoj način. Svako je preživeo ovu godinu na sebi svojstven zanos, a šta je ono što nas čeka u 2022. samo nebo zna i po neko od nas. Ovo vreme zahteva od nas izrazito prilgođavanje, adaptivnost, prihvatnje, snagu, veru. I „imaj vere“ kaže Sveti Nektrije Eginski. Da ta vera nas čuva i spasava od svega, pa i od nas smih.

Kako ću opisati svoj pređeni put nego kroz crtice sa FB-a koje mi služe kao moj životni zapis.

ŽIVOT MILIONER:

Sat je zazvonio u 6:45. Ustajem da napravim doručak i užinu za školu mom velikom dečaku Damjanu. Doručkujemo, pričamo. On odlazi u školu. Skuvala sam sebi tursku, domaću, srpsku, bosansku kafu. Vraćam se u krevet da je ispijem i još nešto pročitam do 8:30 kada ću sesti za radni sto i početi da pišem. Kažu mi: „Živiš kao milioner.“ Milione nemam sem stila života koji kreiram.

O SREĆI:

“Ljudi su najživlji kada žive u nepoznatom, jer je na tom mestu sve i svašta moguće. Otvaraš se prema svetu, pa će i svet sada početi da se otvara prema tebi” – moja definicija kroz reči Robina Šarme. SVET – moj okidač za sreću.

O PLAVOJ:

Pomešala sam vekove, mađarsku varijantu secesije sa renesansom, barok sa modernizmom. Moji junaci govore španski, srpski, francuski, nemački, i to sve u plavom i njenim nijansama. Na fotografijama dominira cijanid, boja između plave i zelene, podvučene sivom. Moja mora su plava kao i vetar, kao i prozor, kao beskraj.

Plava mi je jasna, plava je moja. Iznela sam svet iz sebe, svet koji postoji tamo negde već zapisan i samo smo se prepoznali.

Ovo je priča o slobodi, lakoći, moći trenutka, ovo je priča o ženi u kojoj obitava neukrotiva snaga kojom se napaja na izvoru plave.

Tonovi i frekvencije plave čine moj let lakim, nečujnim, a opet snažanim i nepredvidivim. Moja treća samostalna izložba fotografija „Plavo“ iz duše u svet.

O VERI:

Mislim da sam poslednji put bila u bioskopu u Frankfurtu kada je bila premijera filma „Eat, Pray, Love“. Sa srpskim filmovima sam završila posle „Rana“. Slučajno sam našla intervju sa rediteljkom filma „Božiji čovek“ Jelenom Popović koja je obradila priču o veri i nadi, o Svetom Nektariju Eginskom iz Grčke. Bukvalno sam otrčala u bioskop da pogledam film. Bila sam na ostrvu Egina, rekla bih slučajno, mada nije ništa slučajno, 2016. godine, u manastiru koji se nalazi na najvišoj tački ostrva. Ovde vernici dolaze da se poklone i osveštaju predmete koje su doneli polaganjem na kivot. Unutra se nalaze i brojne ikone, a posebno se ističe ikona Svetog Nektarija, ukrašena zlatnim i srebrnim pločicama koje Grci prinose sa molbom za ozdravljenje. U manastiru svete Trojice nalazi se svetiteljeva glava, kao i deo moštiju. Pomolila sam se nad moštima. Snažno mesto velikog sveca. Moj duboki naklon za film. Mislim da je cela sala večeras plakala. „Imaj vere“ – to je dovoljno za sve.

O CIPELAMA:

“Cipela koja pristaje jednoj osobi ne pristaje drugoj. Nema recepta za življenje namenjenog svima.“ Jung

Svakom svoje i put i vera i nada i ljubav.

O BLISKOJ BUDUĆNOSTI 2022.

Budućnost ima neverovatan šarm.

„Život se ne može zameniti ničim!“ Danilo Kiš

Idemo dalje i dalje. Neka nam se otvaraju putevi sa lakoćom, od nas se očekuje samo vera u proces i putovanje. Srećna vam nova 2022! Budi nam čudesna i mila!