REKLI SU…

PIŠE: JASMINA PROTIĆ

Rekli su mi ne može to tako. To nije ispla­tivo! Nemaš kvalifikacije! Moraš to i to ako hoćeš da uspeš! Koliko puta ste čuli ove ko­mentare kad želite da ostvarite nešto što u du­bini duše znate da je za vas, ali vas okruženje ne podržava u zamisli? Sigurna sam mnogo češće nego reči podrške i uverenja da možete.

I ja sam prečesto bila u tim cipelama i slobod­no mogu reći da i dalje koračam “putem kojim se ređe ide“. Zato želim da podelim sa vama svoju životnu priču i možda inspirišem nekog od vas koji čitate ove redove. U životu nema prepreka ako pratimo svoju zvezdu vodilju i ono što greje plamen strasti u nama.

Sećam se kada sam u drugoj godini srednje medicinske škole roditeljima rekla “ne, ja ne želim ovo, hoću da ulepšavam žene“ i upisala frizersku školu. Naravno da nije bilo lako. Bili su razočarani, maštali su da imaju ćerku dok­torku. Ali moja duša je imala drugu nameru i povela me na taj put.

Govorili su “To se tako ne radi kod nas u Srbiji“

Prvi salon sam otvorila u Beogradu u bivšoj zgradi CK na Ušću, 1997. godine. Tada su mi svi govorili da frizerski salon treba da bude na prometnom mestu i da “kod nas“ ljudi nisu na­vikli na zakazivanje, kaoi da ne mogu da op­stanem sa cenama većim od proseka. Opsta­la sam i dočekala bombardovanje u tom istom salonu. Te noći sam izašla iz Ušća, ostavila svoje četke i fenove i odlučila da napustim Sr­biju.

Dve nedelje kasnije krenula sam na put u ne­poznato sa sinom od četiri godine, u daleku Afriku. Bez vize za ulazak, bez plana, bez ide­je kako ću. Sa malo para i spakovani u dve torbe, došli smo do Johanesburga. Putovanje je trajalo preko dve nedelje i bilo je iskustvo koje se ne zaboravlja i transformiše.

Govorili su “Ne možeš da se zaposliš ako ne govoriš jezik“

Par nedelja nakon dolaska u Jonanesburg počela sam da radim u prestižnom salonu i sporazumevala se sa klijentima sa onih par rečenica engleskog i gestikulacijom. Za krat­ko vreme bila sam bukirana i tražena jer sam volela to što radim i davala svojih 100% svakoj mušteriji. Prepreke sam savladavala prateći svoju strast u kreiranju frizura i uz osmeh na li­cima zadovoljnih musterija. Učenje engleskog se desilo usput.

Petnaest divnih godina u Južnoj Africi živela sam svoju strast prema životu i poslu na više načina. Radila sam za poznate salone, zapo­čela svoj biznis, edukovala se i proširia svoje profesionalne ponude. Postala modni stilista i savetnik. Imala sam svoju viziju i način na koji pristupam klijentima. Često je to bilo suprotno od onoga što se smatra komercijalnim ili ima “prođu“, ali ja sam naučila da kad god poslu­šam svoju intuiciju i pratim je, rezultati dođu na najneobičnije načine.

Govorili su “Neće te zaposliti u tim godina­ma“

Napustila sam moju Afriku 2014. kada sam na­punila 46 godina. Vratila sam se najpre u Sr­biju i odatle je, u fazi prilagođavanja, otpočela moja karijera radnih putovanja po svetu. Prvo spa na Maldivima, pa rad u spa na kruzerima. Bili su srećni da zaposle nekog sa mojim isku­stvom i znanjima.

I opet nova znanja i edukacije. Tada sam po­čela da otkrivam svet holističkih pristupa i tera­peutsku negu lepote. Masaže, refleksologija, spajanje spiritualnog sa fizičkim i emotivnim telom našeg bića. Moja duša je ponovo zape­vala i otkrila novu strast. Ova znanja i iskustva su mi donela ličnu i profesionalnu transforma­ciju.

Alergije od kojih sam patila su nestale, hor­moni su se stabilizovali, koža zablistala. Moje zdravlje, a samim tim i moj spoljašnji izgled se vratio u balans.

Rekli su “U Nemačkoj moraš ovako – jezik, integracija, stalno zaposlenje, pravila” i “Ne možeš biti frizer i imati sedu kosu“

Život me je doveo u Nemačku 2018. na pragu pedesete. Rođena sam u Frankfurtu, ali smo porodično napustili zemlju kada sam napunila šest godina. Samim tim, moje znanje nemač­kog je nestalo. I šta sad?

Da ne dužim priču o notornoj nemačkoj biro­kratiji i procesu prilagođavanja, zaživela sam i privatno i profesionalno opet prateći strast pre­ma onome što radim. Pustila da to bude moja zvezda vodilja.

U isto vreme sam odlučila da prestanem sa farbanjem moje sad već prilično srebrne kose. Kao frizer koji nudi usluge, to je po mnogima bio riskantan potez. Ali je bio u skladu sa mo­jim principima prirodne nege lepote i zdravlja.

Iskoristila sam znanje engleskog jezika, umre­žavala se sa ljudima iz internacionalnih zajed­nica. Sada, šest godina kasnije, radim i živim svoju strast prema prirodi, holistici, dalje se edukujem i širim svoja znanja svakodnevno.

Usluge usklađujem sa svojim uverenjima, iako je to često potpuno nekonvencionalno.

Nudim usluge šišanja, ali ne i farbanja. Radim tretmane lica i masaža. ali ne pratim standar­dne procedure. Koristim samo 100% prirodne proizvode koje sama pravim. U mojoj ponudi nema agresivnih i sintetičkih postupaka. Ra­dim na engleskom jeziku. Radim onlajn kon­sultacije.

Da li je isplativo, pitaju me.

Da, da i uvek da!

Kada se pronađemo u onome što nas “radi“, uvek se nađe put da energijom iz koje izbija strast i ljubav privlačimo svoje ljude.

Sve i jeste u tome da privučemo svoje ljude, kreiramo svoju zajednicu i nesebično budemo njima na usluzi.

Zakon privlačenja, neki kažu. Mislim da upra­vo autentičnost i naši unikatni darovi privlače obilje.

I na kraju ove priče, šta je moje obilje?

Kada se osvrnem iza sebe, vidim put koji sam izabrala kao blagoslov, koji mi je doneo prediv­ne ljude, iskustva, zdravlje, znanja. Put koji me je obogatio u svakom smislu mog postojanja.

Da li mi je doneo XY iznos novca na računu, autobile, kuće, svilu i kadifu, jahte i avione? NE!

Moj put mi je doneo mnogo više! Nezaborav­nu avanturu. Život pun uspona, padova, i opet uspona. Bogatstvo upoznavanja srodnih duša širom sveta. Mir i življenje u skladu sa svojim izborima.

I tako, dragi moji ljudi, ako se ikada zapitate da li možete, kako ćete, to niko do sad nije uradio i slično, samo se setite priča svih onih koji su uspeli da prevaziđu norme društva i žive svoju autentičnu priču. Jer na ovom svetu nema na­ših kopija. Svako od nas je jedinstven i pose­ban unikat koji doprinosi da gradimo svet koji želimo da ostavimo u nasleđe potomcima.

Znam da ću nastaviti da koračam jesen svog života strasno i autentično kao i do sad. Mož­da čak i malo sigurnije, svesnije i hrabrije. Ži­vot neumitno prolazi i jednog dana kad ga za­okružim i dođem do kraja ne želim da imam kajanja za neostvarene snove i ideje.

Isto to i vama od srca želim.