in

REFLEKSIJE | REFLECTIONS

FONDACIJA MIRA BRTKA I MUZEJ GRADA BEOGRADA PREDSTAVLJA­JU RETROSPEKTIVNU IZLOŽBU RADOVA MIRE BRTKE, REFLEKSIJE | REFLECTIONS

DATUM I MESTO ODRŽAVANJA IZLOŽBE: 17. MART – 25. APRIL 2021. GODINE,

MUZEJ GRADA BEOGRADA, RESAVSKA 40B, BEOGRAD

MIRA BRTKA JE NOSILAC NOVIH TENDENCIJA U SRPSKOJ SAVREMENOJ UMETNOSTI DRUGE POLOVINE PROŠLOG VEKA. SVOJE OBRAZOVANJE STIČE U BEOGRADU, A UMETNIČKU KARIJERU GRADI U RIMU. IZA SEBE JE OSTAVILA VELIKI UMETNIČKI OPUS, ČIJI DEO ĆEMO IMATI PRILIKE DA VIDIMO TOKOM TRAJANJA IZLOŽBE REFLEKSIJE, U MUZEJU GRADA BEOGRADA, OD 17. MARTA DO 25. APRILA 2021. GODINE.

Refleksije omogućavaju da se sa pedesetogodišnje vremenske distance, od prvog samostalnog nastupa u Muzeju Savremene umetnosti u Novom Sadu i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1971. godine nepristras­no i u duhu novog vremena sagleda raznovrsni i multimedijski opus višedis­ciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke.

Izložba Refleksije donosi pregled njene produkcije, od 1964. godine, “Rimsk­og perioda”, do 2012. godine. Izložba predstavlja pregled različitih ciklusa koji nas približavaju transformaciji njenog umetničkog identiteta, od prak­tikanta postenformelističkih iskustava, do predstavnika novih tendencija u savremenoj evropskoj umetnosti, od zastupnika Arganove (Giulio Carlo Ar­gan) ideje projekta i Meninog (Filiberto Menna) stava “da umetnost ima pra­vo na zasebnost, ne da bi se izdvojila, nego da bi bila model drugim znanjima i praksama”, do približavanja Olivinom (Achille Bonito Oliva) konceptu tran­savangarde po kojem je “tkivo nove umetnosti prožeto značajnom dozom subjektivizma i osećajnosti, koji ne treba shvatiti samo kao autobiografs­ki i privatni sindrom, već kao usklađenost umetnosti i individualnih motiva pročišćenih upotrebom svesnog i kontrolisanog jezika”.

Refleksije mogu i treba da ukažu na uticaj novih tendencija savremene evropske umetnosti na tokove jugoslovenske – srpske umetnosti druge polovine prošlog veka.

Izložba će prikazati najreprezentativnije radove iz opusa umetnice, u vlas­ništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda. Biće prikazane serije slika u duhu postenformela, kojim započinje njeno slikarsko stvaralaštvo u Rimu, zatim istraživanja svetlosti i boje iz perioda stvaralaštva u okviru grupe “Illumi­nation”. Sledi ciklus “Belih slika”, odlikovan racionalističkom geometrijs­kom formom, novim tretmanom materije, prostora i svetla u slici. U rims­kom okruženju, praktikovala je neke od specifičnih slikarskih koncepcija, u maniru (p)op-artističkog koncepta slike. U svom višemedijskom opusu, na autentičan način je koristila papir, tekstil i tradicionalnu tehniku veza, is­tražujući mesto susreta dvodimenzionalnih radova sa trodimenzionalnošću i slobodnom formom (kolaž, asamblaž, objekat). Njen likovni izraz ostaje dosledan isticanju likovnih elemenata kao strukturalne zasebnosti i pikt­uralne vrednosti, što pokazuju serije pod nazivima “Lineari” i “Čisto slikarst­vo”. Skulpturi se posvećuje od 1990. godine, a izložba će prikazati sve njene vajarske tematske cikluse (Akumulacije, Crvena skulptura, Linearna skulp­tura, Metamehanike, Spolja-iznutra…), od skulptura malog formata, do onih monumentalnih.

Mira Brtka je imala, kao retko koji umetnik sa našeg prostora, široko polje umetničkog izražavanja. Pored njenog likovnog stvaralaštva, izložba Re­fleksije će prikazati paralelno, i sa jednakim fokusom, njenu delatnost kao filmske režiserke, kostimografkinje, modne dizajneke, aktivistkinje.

Na izložbi će biti prikazano više od 300 pojedinačnih eksponata, na 16 ra­zličitih pozicija-celina I sprata izlagačkog prostora Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici.

Izložba Refleksije | Reflections ima za cilj da prikaže stvaralaštvo Mire Brtke u njegovoj celini i složenosti.

BIOGRAFIJA MIRE BRTKE

Mira Brtka (1930-2014) je završila studije režije na Akademiji za pozorište i film u Beogradu 1953. i Akademiju lepih umetnosti u Rimu 1963. Njeni slikar­ski počeci sredinom šezdesetih godina prošlog veka odvijaju se u atmosferi italijanske umetnosti perioda “posle enformela”, od 1966. dalje u slikama, kolažima i temperama na kartonu prelazi na kolorističku apstrakciju u sim­biozi geometrijskih i organskih oblika “tvrdih ivica”. Bila je članica istakn­ute umetničke grupe mladih stvaralaca “Illumination”, pod mentorstvom japanskog umetnika Nobuja Abea (Nobuya Abe), koja se zbog specifične fizionomije izdvaja u tadašnjoj italijanskoj umetničkoj klimi obeleženoj prob­lemskom situacijom „posle enformela“. Za sve vreme između 1970. i 2012. povremeno dopunjuje ciklus “Radova s vezom” u kojem obnavlja tardiciona­lnu manuelnu tehniku oblikovanja u tkanini u saradnji sa lokalnim tkaljama, Slovakinjama.

Baveći se različitim umetničkim poslovima i društvenim inicijativama, odole­vajući egzistencijalnim izazovima i dokazujući se u dvema sredinama svoga delovanja, uprkos ličnoj životnoj tragediji (smrt sina i muža), Brtka je ovaplo­tila izuzetno dinamični “nomadski” lik višedisciplinarne kosmopolitske i ujedno izvorne lokalne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje.

Veze sa beogradskom umetničkom scenom uspostavlja učešćem na Trijenalu 1967. godine i Oktobarskom salonu 1968. godine. Slede samo­stalne izložbe u Sarajevu 1970, Novom Sadu i Beogradu (u Salonu Muze­ja savremene umetnosti) 1971. godine, nakon kojih izlaže samostalno i u okviru kolektivnih izložbi mnogo puta. Retrospektiva u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2012. sublimira njeno dotadašnje st­varalaštvo. Bavila se pozorišnom i filmskom režijom, scenografijom, kosti­mografijom, animiranim filmom, modom (unikatne “Mirine haljine”), slikarst­vom, kolažom i skulpturom. Osnovala je umetničku asocijaciju “Biro bunker” u Staroj Pazovi 1994.

Stvarajući aktivno, najpre u Rimu, zatim u Jugoslaviji, do poslednjih godina svog života, umire 2014. godine.

Izvor: Muzej grada Beograda i Fondacija Mire Brtke / Press release

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

ART JE MOJA PROFESIJA

STORIES OF ORDINARY PEOPLE