PROMOCIJA UMETNIKA I LJUBAV PREMA UMETNOSTI

PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

LAZAR VUJIĆ, VLASNIK I OSNIVAČ GALERIJE „VISCONTI FINE ART“ U MILANU 1973. GODINE, A SADA IMA SVOJE PREDSTAVNIŠTVO U LJUBLJANI.

ROĐEN U JAJCU, KAO MLADIĆ IZABRAO JE PSIHOLOGIJU KAO ZANIMANJE, ALI GA JE UMETNOST IPAK VIŠE VUKLA NA SVOJU STRANU. POHAĐAO JE PRIVATNU ŠKOLU SIGART (SCUOLA INTERNATIONALE DI ARTE GRAFICA) U RIMU, GDE JE UPOZNAO UMETNIKE IZ CELOG SVETA, SA KOJIMA JE POTOM I SARAĐIVAO. U RIMU JE POČEO ŠTAMPATI PRVE PROFESIONALNE GRAFIKE. MEĐU PRVIM GRAFIKAMA KOJE JE PRODAO BILE SU ONE IVANA RABUZINA I GABRIJELA STUPICE, A KUPAC JE BIO SLAVNI VAJAR HENRY MOORE. UMETNOST, UMETNICI, GALERIJE, BOJE, PUTOVANJA – SVE SE TO UTISNULO IZBOROM U LAZAROV ŽIVOT KAO FILMSKA PRIČA. DRUŽIO SE SA NAJVEĆIM SVETSKIM UMETNICIMA ČIJA DELA DANAS IMA U SVOJOJ KOLEKCIJI.

U BEOGRADU, OVE ZIME, OMOGUĆIO JE ŠIROJ PUBLICI DA UPOZNA RADOVE NAJPOZNATIJIH I NAJPOPULARNIJIH SVETSKIH IMENA AMERIČKOG POP ARTA. IZLOŽBA KOJA OBUHVATA PREKO 110 ORIGINALNIH RADOVA, U RAZLIČITIM TEHNIKAMA, NAJUGLEDNIJIH UMETNIKA OVOGA PRAVCA KAO ŠTO SU ENDI VORHOL, ROJ LIHTENŠTAJN, ROBERT RAUŠENBERG, DŽEJMS ROZENKVIST, DŽON ČEMBRLEN I TOM VESELMAN, ODRŽANA JE U KUĆI LEGATA.

ŠTA JE GLAVNA IDEJA GALERIJE „VISCONTI FINE ART“?

Osnovna ideja naše djelatnosti bila nam je, pogotovo u mojoj galeriji u Milanu i Beču, pre­zentacija jugoslovenske savremene umetno­sti, koje sam prezentirao i po sajmovima po svetu i na izložbama. Kasnije, u našoj galeri­ji u Ljubljani, od 1991. godine, predstavljanje velikih imena savremene umetnosti, uglav­nom umetnika koje smo upoznali tokom na­šeg rada u inostranstvu. Napravili smo izložbe od Roberta Rauschenberga, Jaspera Johnsa, Kiki Smith, Mimma Paladina, Henrya Moora, Louise Bourgeois, Davida Tremletta, Jamesa Rosenquista; a od domaćih, koje smo prezen­tirali u inostranstvu: Gabrijela Stupice, Dušana Džamonje, Vladimira Veličkovića, Borisa Jesi­ha, Vjenceslava Richtera, Matjaža Počivavška i Zorana Mušiča.

Najbitnija i najveća ljubav, od početka moje galerijske djelatnosti, izdavanje je originalnih grafičkih listova. Napravili smo preko 100 ra­zličitih grafičkih motiva sa najprestižnijim au­torima savremene umetničke scene i ove go­dine organizovaćemo izložbu i publikaciju tog našeg životnog rada.

VI STE KOLEKCIONAR. KAKO BIRATE SLIKU KOJU UVRŠTAVATE U SVOJU KOLEKCIJU?

Kao galerista, u stvari, i nisam pravi kolekcio­nar. Naša je kolekcija nastajala spontano, to­kom dugih godina rada sa autorima koje smo znali osobno, isto tako voleli i poštovali, pa i neke od njihovih radova kupovali u okviru na­ših tadašnjih mogućnosti.

ŠTA MISLITE O DANAŠNJIM GALERISTIMA?

Ne bih generalizirao, ali mi se čini da je u tom poslu možda puno ljudi koji misle samo na materijalnu dobit (novac), a najmanje na pro­mociju umetnika i ljubav prema umetnosti. Ovaj posao je jako težak, pogotovo ako ga po­šteno radiš godinama, i samo strast i ljubav prema umetnosti može da te održava u trenu­cima velikih kriza.

KOJE MLADE UMETNIKE BISTE IZDVOJILI U / NA BALKANU?

Ne bih voleo da izdvajam imena, teško je biti profeta u vlastitoj sredini, ali su se u posled­njim godinama ipak pojavila nova imena mla­dih stvaralaca i na inostranoj, međunarodnoj art sceni, a to je vrlo pozitivno.

KAKO IZGLEDA TRŽIŠTE UMETNIČKIM DELIMA U SRBIJI, NA BALKANU I U SVETU?

Moje je mišljenje da na Balkanu još nema ni­kakvog ozbiljnog tržišta sa umetninama, sve je to još uvek improvizacija i «underground».

DELA KOJEG UMETNIKA IMATE NAJVIŠE U SVOJOJ KOLEKCIJI?

Zaista vam ne znam reći, jer slike kod mene nisu brojka, nego emocija. Možda od domaćih autora Mušič, Veličković i DADO, pored moje kolekcije američkog pop arta, koje sa ženom posebno čuvamo i volimo.

ODAKLE LJUBAV PREMA UMETNOSTI I UMETNIČKIM DELIMA?

Od malih nogu, voleo sam da crtam, a kad sam pročitao svoj kineski horoskop, znao sam da moram da se bavim umetnošću.

NAKON VELIKE IZLOŽBE „AMERIČKI POP ART“ U BEOGRADU, KOJI JE SLEDEĆI VELIKI PROJEKAT KOJI PLANIRATE? I KAKO STE ZADOVOLJNI POSTAVKOM U BEOGRADU?

Sa postavkom, koje su radile moja žena Živa i ćerka Alina Mara, koja je pre dve godine ušla u naš posao, vrlo sam zadovoljan. Mislim da smo izložbu i dobro opremili informativnim materijalom, a dobili smo i vrlo pozitivne ko­mentare šire publike, kao i ljudi iz struke. Sre­tan sam da je srpska publika pokazala toliki interes i nadam se da će sledeći projekat isto biti toliko zanimljiv. A za sledeći projekat pri­premamo dva iznenađenja i za sada neka ostanu u tajnosti.

DRUŽILI STE SE PRIVATNO SA VELIKIM UMETNICIMA – ŠTA BISTE IZDVOJILI KAO NAJINTERESANTNIJE?

Otkrio sam da je uvek bilo najjednostavnije raditi sa umetnicima najvećeg kalibra. S broj­nima od njih sam ostao u prijateljskim odno­sima niz godina, do kraja njihovih života.

VAŠU SUPRUGU ŽIVU ŠKODLAR VUJIĆ, ISTORIČARKU UMETNOSTI, UPOZNALI STE U LJUBLJANI I BEŠE TO LJUBAV NA PRVI POGLED. IZMEĐU VAS POSTOJI JAKA VEZA – I POSLOVNO I EMOTIVNO-PRIVATNO. KADA POGLEDATE UNAZAD, KAKO BISTE OPISALI VAŠ ODNOS?

Živu sam u stvari upoznao na kongresu AICA u Zagrebu, 1973. godine, i istog momenta sam znao da će postati moja žena, to sam joj tada i rekao, mada me tada nije shvatila ozbiljno. Kako vidite, bio sam u pravu. Spaja nas ljubav i strast jedno prema drugom i, naravno, prema umetnosti.

TEMA APRILSKOG BROJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „MOĆ ŽENE“. U ČEMU JE, PO VAŠEM MIŠLJENJU, MOĆ ŽENE?

Iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena, u to verujem. Ali, treba znati to i izdržati (haha).