PRIRODNO DISANJE

Valentina Šljivić

PIŠE: VALENTINA ŠLJIVIĆ, TAIJIQUAN&QIGONG INSTURKTOR, PREDSEDNIK I OSNIVAČ CENTRA ZA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ „OSAM“
PHOTO: ALEKSANDAR ŠLJIVIĆ; PIXABAY.COM

Dah / Ći / energija = život.

Naše disanje počinje onog momenta kada dođe do oplodnje jajne ćelije i početka stvaranja novog života. Taj oblik života se naziva embrion. Disanje koje buduće biće koristi naziva se embriono disanje. Embriono disanje je kruženje energije udaha i izdaha kroz embrion putem meridijana (krvotoka). Udah i izdah kruži putem meridijana embriona i na taj način se embrion hrani i raste do oblika fetusa. Prvi organ koji se stvara kod embriona je srce. Disanje bez srca ne postoji. Fetus se hrani kiseonikom putem pupčane vrpce i posteljice i poprima oblik bebe. U tom stadijumu, Primarni duh je aktivan. Primarni duh je priroda našeg oca i majke, on je bez svesti i znanja, ali ima sposobnost da reguliše stvaranje procesa u fizičkom telu.

U vreme rođenja, Svesni duh udiše energiju / Ći / kiseonik i tako postaje prebivalište novorođenčeta. Svesni duh živi u srcu. Od tog časa SRCE je gospodar, i primarni duh gubi svoje mesto, dok svesni duh dobija moć. Udahom, kroz plač bebe, beba se oprašta od najveće snage i energije koju trenutno ima, energije duhovnog i fizičkog rasta u majčinoj utrobi. Da li ste se pitali zašto se beba ne smeje dok se rađa?! Jer, kada se smejemo, embriono dišemo.

Tog trenutka prvog udaha, plačom i dahtanjem, novorođenče počinje da koristi pluća koja nisu radila, šire se aveole i pluća se pune kiseonikom. Da bismo disali, koristimo nos, nepce, grkljan, dušnik, bronhije, aveole, pluća, dijafragmu i respiratorni sistem, koji je povezan sa donjim delom malog mozga, i to nazivamo spoljašnjim disanjem. Unutrašnje disanje je razmena gasova kiseonika i ugljendioksida za obnovu ćelija i tkiva i izbacivanje toksina.

Prirodno disanje je kada udahnemo na nos, zatvorena su usta, i samim tim, jezik prirodno naleže na nepce, abdomen se širi (stavimo ruku na stomak i probamo, u tom trenutku, ruka se pomera napred), a kada izdišemo, stomak ide kao lopta ka leđima, ka bubrezima i izdišemo na nos ili usta. Takvo disanje se zove abdominalno disanje ili disanje dijafragmom. Preporučuje se izdah na nos da bi srce ostalo mirno. Izdisanjem na usta uznemiravamo i srce.

Taoistički majstori napominju da bismo bili u skladu sa sobom i sa prirodom, kao i našim svakodnevnim okruženjem, potrebno je da SMIRIMO SRCE. Srce jedino možemo da smirimo putem daha i otklanjanjem negativnih misli i strahova kroz izdah.

Usled načina života kojim živimo, uticajima iz okruženja i trenutka brzine koja nas preplavljuje u svakodnevnici, tako se i naš disanje ubrzava. Posledica takvog života je nepravilno disanje koje se pokazuje kroz kratak dah, ubrzan rad srca, stanje euforije, nepravilnog držanja kičme, podizanjem ramena koja su prva odbrambena reakcija na stres. Ukoliko smo dugo pod takvim stanjem, telo se nakuplja toksinima, nema dovoljne razmene kiseonika, negativne misli ostaju u telu i nastaju bolesti. Stres ne možemo da izbegnemo, ali možemo da ga sprovodimo i uklonimo u trenutku dešavanja. Tehnika otklanjanja stresa jeste da prirodno dišemo, uz prisustvo svesne namere ili usmerenih misli.

Prirodnim abdominalnim disanjem produbljujemo dah, unosimo dovoljno kiseonika za nesmetan rad organa, smirujemo srce i eliminišemo nagomilani stres. Prirodnim disanjem smirujemo um i naše misli i produžavamo životni vek.

Da li ste se nekada pitali zašto kornjača živi do 300 godina, kao i druge životinje poznate po dugovečnosti, poput kitova, makao papagaja, slonova. Zato što sporo / polako dišu.

Kako da produbimo dah, smirimo srce, izbacimo negativne misli i ostanemo u ravnoteži?

Iako sve na početku izgleda komplikovano, veoma je jednostavno. Sedite negde gde se osećate prijatno, pustite svež vazduh u prostoriju ukoliko niste na otvorenom prostoru. Pronađite vreme kada ste sami ili imate mogućnost da se izolujete. Sedite na kraj stolice, ili ostanite u stojećem položaju. Ispravite svoju kičmu, oslobodite stomak, osetite stopala, ruke spustite na butine ili pored tela, jezik prirodno naleže na nepce, usta su zatvorena, ali ne i stegnuta. Opustite ramena i pažnju usmerite na stomak. Možete i da legnete, ali nije preporučljivo ukoliko ste umorni, možete da zaspete. Da osvestite pomeranje stomaka, možete ruke staviti na stomak. Probajte da se opustite što je više moguće, može da pomogne lagana muzika u pozadini.

Prebacite svesnu pažnju na udah na nos, neka udah teče lagano, mekano i nežno. Osetićete spuštanje daha ka stomaku i širenje abdomena. Izdišite lagano na nos, uz svesnu pažnju, i osetite kako se stomak vraća ka leđima. Izdišite još lakše, još mekše i još nežnije. Kada udišete, imajte ideju da udišete sve ono što vas ispunjava i što vam prija, a kada izdišete, neka kroz izdah izlazi sve ono što vam smeta i što vas tišti. To mogu biti neprijatne misli, briga, bol, neko osećanje tuge, sete, nostalgije i slično. Uradite vežbu svakoga dana 5 – 10 minuta i kroz neko vreme osetićete promene (iako promene nastaju momentalno). Prve promene će videti oni koji žive i rade sa vama, a onda ćete i sami početi da uviđate blagodeti koje vam donosi svestan udah i svestan izdah. Budite dosledni, redovni i doživljavajte ovu vežbu kao sastavni deo vašeg svakodnevnog života, dok ne postane deo vas i vašeg načina življenja! Uradite bilo kada i bilo gde, gde vam se ukaže prilika! Jedino je potrebno – setiti se!

Srećno!