ПИШЕ/ФОТОГРАФИЈЕ: МИА МЕДАКОВИЋ
ИНТЕРВЈУ: НИКОЛА ЈОВИЋ
НИКОЛА ЈОВИЋ, РОЂЕН JE 21. ДЕЦЕМБРА 1995. У СУБОТИЦИ, ГДЕ ЈЕ ЗАВРШИО OСНОВНУ ШКОЛУ КИЗУР ИШТВАН И ГИМНАЗИЈУ СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ.
СТУДИРАО ЈЕ НА ФАКУЛТЕТУ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, СМЕР МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ. ЗВАЊЕ МАСТЕР ИСТОРИЧАРА СТЕКАО НАКОН ОДБРАНЕ МАСТЕР РАДА ПОД НАЗИВОМ „БУГАРИ У ДРЖАВНИМ И НАЦИОНАЛНИМ ПЛАНОВИМА КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ 60-ИХ ГОДИНА 19. ВЕКА“ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, НА КАТЕДРИ ЗА ИСТОРИЈУ, 2020. ГОДИНЕ. ДРУГИ МАСТЕР СТЕЧЕН НА ФАКУЛТЕТУ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА У БЕОГРАДУ, У МАРТУ 2021. ГОДИНЕ, УСПЕШНОМ ОДБРАНОМ ЗАВРШНОГ РАДА ПОД НАЗИВОМ „РАСНО МОТИВИСАНИ НЕМИРИ У САД 2013 – 2020“.
ТРЕНУТНО ДОКТОРАНД НА ФАКУЛТЕТУ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ, НА ОДСЕКУ ЗА ПОЛИТИКОЛОГИЈУ.
КАДА СИ СПОЗНАО ДА ЈЕ РЕЧ, ПОЕЗИЈА ТВОЈ ВИД ИЗРАЖАЈА?
Још као мали, са неких 7-8 година, када сам написао своју прву, наивну и дечачку, поруку у стиху, своју прву песму. Не сећам се тачно о чему је била, о неком мраку, ноћи, месечини, али то није толико ни битно, већ то да сам схватио да се иза тих речи крије могућност да се много тога, улепшано и увијено, каже у стиховима као форми изражавања.
ИЗДАО СИ ЗБИРКУ ПЕСАМА „АРСЕН“. КОЛИКО ЈЕ ПЕСАМА У ЗБИРЦИ И ШТА ИМ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО?
У збирци се налазе 33 песме, заједничко им је да су, свака у шест целина колико их књига има, повезане са њеним насловом, бројем песама, њиховим садржајем, све су сличне једна другој, а опет свака за себе је уникатна и аутентична. У принципу, доминантан мотив у свакој од њих је потрага за вишим смислом, за нечим већим и бољим, што и јесте (или макар треба да буде) суштина уметности – мењање света на боље.
ЗАХВАЉУЈУЋИ „АРСЕНУ“ СТЕ ОРГАНИЗОВАЛИ ХУМАНИТАРНУ АКЦИЈУ ПРИКУПЉАЊА СРЕДСТАВА КОЈА СТЕ УСМЕРИЛИ У ИЗГРАДЊУ КУЋЕ ЈЕДНОЈ УГРОЖЕНОЈ ПОРОДИЦИ?
Арсен је објављен као резултат хуманитарне акције «Осмех за књигу», коју сам организовао у склопу божићне кампање хуманитарне организације «Срби за Србе» . Неколико недеља су ми се људи јављали након уплате новца овој организацији за изградњу куће једној породици у општини Жабари (што је у међувремену и урађено, а они усељени у нови дом), а заузврат су постајали претплатници на књигу и добили свој примерак по њеном изласку из штампарије.
МЛАД, ПЛЕМЕНИТ, СА ВИЗИЈОМ – КОЈИ ЈЕ ДАЉИ ПУТ ОТКРИВАЊА НЕЧЕГА У СЕБИ?
Највећа лепота живота је у његовој непредвидљивости. У складу са тим неке опште планове и циљеве за наредни период имам, али увек оставим део судбини и срећи да она каже своје и онда се то све на крају споји у нешто што можемо назвати Божја промисао и пут који свако од нас гради за себе. Једно су моје жеље и замисли, а друго могућности и оно како мора бити, па ћемо видети где ће се то двоје укрстити и спојити.
KOЈА ЈЕ ТВОЈА ПЕСМА НАД ПЕСМАМА?
Што се тиче мог стваралаштва, мислим да је још увек немам, да она тек треба да буде испевана и изађе из мене на папир, а потом и пред читаоце. Од других аутора, не бих могао издвојити само једну; међу љубавнима ми је ненадмашена Дучићева «Песма жени», од родољубивих Ракићева «На Газиместану», од мисаоних и егзистенцијалних Шекспиров «Сонет 66».
ПЕСМА КОЈА ТИ СЕ НЕ ДА ОТЕТИ ИЗ ГРУДИ, КОЈА ТЕК ЧЕКА ДА БУДЕ НАПИСАНА?
Песма жени мог живота коју тек имам да упознам у будућности и песма мојој деци коју тек треба да створим и доведем на овај свет са том женом. Сматрам да ће тек тада све имати (много више) смисла.
КАКО БИ ОПИСАО СЕБЕ?
Као некога ко се не мири са затеченим стањем и неко ко не воли «статус кво». Неко ко тежи да непрестано усавршава и подиже на виши ниво свести и духовног развитка и себе и оне око себе. Неко ко жели да свако буде човек и достигне пуноћу својих потенцијала и да стави све своје капацитете у функцију исправљања и поправљања овог лепог али рањеног света у коме сви заједно живимо.
У КОМ ПРАВЦУ ЋЕ СЕ ДАЉЕ РАЗВИЈАТИ ТВОЈ СТВАРАЛАЧКИ РАД И ИСТРАЖИВАЊЕ?
Један део ће свакако ићи даље ка академском усавршавању – писању научних радова и доктората. Други на покушај изношења на папир свих унутрашњих ломова и дилема у форми неког наредног романа. Имам збирку прича никада довршену, коју бих желео да објавим. А поезија, она ће већ, као и до сада, наћи свој пут до публике и испливати у некој новој књизи ускоро, можда и скорије него што мислим.
ТЕМА ДЕЦЕМБАРСКОГ ИЗДАЊА RYL МАГАЗИНА НОСИ НАЗИВ „НОВИ СВЕТ“. КАКО БИ ОН ИЗГЛЕДАО ЗА ТЕБЕ?
Нови свет неће бити нови ако не буде бољи свет. А неће бити бољи од тренутног ако буде понављао и погоршавао грешке које су довеле до суноврата и скоро па рушења тренутног света. Како каже чувена изрека – правда држи земљу и градове. Дакле, ако неправда превлада у свету, онда имамо превласт зла, лажи, обмане, свих могућих и замисливих грехова и порока. То доводи до несклада у нашем односу и према Богу и према природи и, одакле све заправо почиње, према ближњима. Када то променимо и поставимо на здравије основе, бићемо бољи и према себи самима и према другима. До тада неће бити добро никоме. А победа духовног над материјалним ће бити само једна од „колатералних користи” наших победа над унутрашњим слабостима у корист бриге за друге, за ближње, на исти начин на који желимо да они брину за нас. Не чинити другима оно што не желиш да други теби чине и чинити добро коме год можеш – звучи једноставно, зар не? Зашто онда не бисмо то примењивали макар упола колико то често изговарамо?
